Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) saopštio je da je na današnji dan, pre tačno tri decenije, u Hrtkovcima održan miting na kome je učestvovao Vojislav Šešelj i pročitao imena sedamnaestoro Hrvata kojima je javno poručeno da se sele.

“Istina, proterivanje vojvođanskih Hrvata počelo je bez ikakvih povoda godinu dana ranije – polovinom 1991. etničkim nasiljem u Novom Slankamenu, ali je događaj u Hrtkovcima u javnosti prepoznat kao najeklatantniji i najočigledniji primer”, istakao je u saopštenju predsednik DSHV-a Tomislav Žigmanov.

On je podsetio da su Hrvati 1990-ih proterivani i iz drugih vojvođanskih mesta, dodajući da nevladine organizacije govore o tome kako je u Vojvodini 1990-ih ubijeno 25 osoba, te da ju je moralo napustiti između 35.000 i 40.000 Hrvata.

“Od izbeglih se Hrvata do danas gotovo niko nije vratio u rodni kraj”, ukazao je Žigmanov.

On je dodao da je za zločine nad Hrvatima u Vojvodini pravosnažno osuđen, pred Mehanizmom za Međunarodne kaznene sudove u Hagu, lider radikala Vojislav Šešelj, koji je potom “mimo svih demokratskih načela i standarda međunarodnog prava, nastavio svoje političko delovanje, koje je delom usmereno ne samo na poricanje činjenica zbog kojih je osuđen – zločina nad Hrvatima u Sremu, nego i na aktivno delovanje u mestu u kojem su se zločini i događali, kao što su Hrtkovci, gde njegova stranka ima prostor u kojem se odvijaju aktivnosti poricanja zločina”.

Takođe, kako je naveo, u Srbiji postoje i druge osobe koje su pravosnažno osuđene za ratne zločine u Hrvatskoj, a koje vrše vlast u pojedinim lokalnim samoupravama sa značajnim udelom Hrvata.

“Budući da je tako nešto nedopustivo za svaku demokratski legitimnu državu, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini zahteva da merodavna tela Republike Srbije to zabrane”, istakao je Žigmanov.

On je poručio da će DSHV u svom delovanju nastaviti da gaji sećanje na ova događanja u Vojvodini, napominjući da u Srbiji još uvek izostaje tematizovanje i skladno rešavanje pitanja proterivanja Hrvata iz Vojvodine.

“Pravosudna tela nisu pokretala sudske postupke za učinjene zločine, ne postoji niti jedno javno obeležje, a nema ni prigodnog sećanja. Ovi se zločini različitim strategijama poricanja prećutkuju, na šta ne pristajemo”, poručio je predsednik DSHV-a.

(Autonomija, foto: RFE)