Vidim da analitičari protesta niču ko pečurke posle kišnog kontramitinga, pa sam slobodan da iznesem slobodnim šetačima protiv nasilja jednu moju davnašnju teoriju: građani Srbije nijedan režim nisu srušili – ili narodski rečeno “sobalili” – subotom u šest ili sedam popodne, jerbo je to izrazito nepovoljno vreme za sobaljivanje dikatatura, autokratija, nedemokratskih bandi i svega ostalog što treba da se sobaljuje.

Ne znam da li ste znali fun facts: I Deveti mart i Peti oktobar bili su tačno u podne. Niko još, draga deco & dragi građani i građanke, u novijoj istoriji nije srušio iliti narodski rečeno – sobalio – nekog ovdašnjeg diktatora i njegove diktatorčiće predveče u šest ili sedam usred leta, vidim sebe kako kao staro defetističko čangrizalo analiziram proteste i dajem stručne savete kako da se ratosiljamo ove AVetinje i drugih Aveti prošlosti i sadašnjosti.

Ondak, subota je izrazito nepovoljan dan za bilo kakvu uspešnu revoluciju, ja da vam kažem. Deveti mart je bio u subotu, ali, ruku na srce, iako današnja omladina misli da je Deveti mart datum nekog neverovatnog državnog sobaljivanja, Sloba Milošević je tada tek malko načet, ali se definitivno sobaljivanje desilo devet godina kasnije od Devetog marta, Petog oktobra.

A Peti oktobar nije bio u subotu, već u četvrtak!

-U četvrtak! Aman, čoveče, jesi li ti normalan, ko još četvrtkom u podne može da dođe na protest da ruši nekog autokratu, pa mora neko i da radi, da studira, da ide u školu… – pitaće me publika kojoj objašnjavam, kao analitičar javnih okupljanja, svoja iskustva i precizna merenja u borbama sa alama i vranama i ostalim vulinima.

Dakle, nastaviću ipak ja samouvereno, ako ćemo precizno analizirajući noviju srpsku istoriju, idealan dan za rušenje režima je četvrtak oko podne. Tako da trenutno najveću šansu da uspeju imaju protesti koji se održavaju u Valjevu, Kruševcu, Novom Sadu, Šapcu…

Oni se održavaju četvrtkom, ali i dalje po nepovoljnoj satnici – predveče u 18 ili 19 časova po sredjoevropskom vremenu. Tako da oni imaju neke šanse ako protest pomere za četvrtak u podne.

Statistika je, međutim, opet surova – nije dovoljno samo pomeriti protest za četvrtak oko podne, nego mora biti u Beogradu, pošto precizni podaci Republičkog zavoda za statistiku sobaljivanja ukazuju da u novijoj srpskoj istoriji nijedan režim nije srušen u Valjevu, Kruševcu, Novom Sadu i Šapcu…

Uvek je to bilo u Beogradu, jerbo je decentralizacija nebitna u prevratima i sobaljivanjima. Tek kada se centralizovano svi sliju u Beograd, smatrajte da su šanse za nogu u zadnjicu određenoj osobi i njegovim vernim pratiocima veoma izvesne.

Uz to, da bi sobaljivanje uspelo mora da tu budu neki gedžovan marke Velimir Velja Ilić.

-Jao, gde njega nađe, još nam samo on fali – znam kukaće ljudi kojima objašnjavam svoju straobalnu analizu o sobaljivanju.

Pa to vam je deco kao kad idete kod zubara: uvek pre toga pitate – je ‘l baš mora da se vadi zub – a zubar vam hladnokrvo kaže: Mora da se vadi!

Tako i ja kada me pitaju – je l’ mora baš Velja Ilić od svog ovog finog sveta – odgovaram: Mora Velja!

Isti onakav kakav je bio 5. oktobra: u šljaštećoj “eleze” trenerci, zato što je trenerka najbolji odevni predmet za revolucije i prevrate – u njima se dobro trči unazad kad te jure, ali se dobro trči i unapred kada ti juriš njih. A takve manifestacije podrazumevaju da prvo oni malo jure tebe, pa posle malo ti juriš nih, nije to manifestacija za šetanje dece, kuca, maca i iguana, već ko šta voli da izvede subotom oko 18 ili eventualno 19 časova na ulice Beograda.

Mora dakle neko marke Velimir da bidne tu, pošto se nijedan prevejani autokrata neće dobrovoljno povući dok ne vidi nekog gedžovana u eleze trenerci ispred vrata (Gedžovan ante portas – rekao je Sloba još odavno), jer to je opasnost za autokratu: svaki gedžovan zna da lupi autokrati neku čačansku dandaru, takozvanu čačansku zaušku, da prevrće šlepere na putu od Čačka do Beograda i radi slične stvari neopodne za svako uspešno sobaljivanje diktatura, autokratija i ostalih oblika Vučića.

Gedžovanu naravno posle sobaljivanja treba odati počast, ali mu nikako ne dati da nastavi da se bavi politikom, jerbo nam je dosta bio jedan Velimir.

Recept je dakle jednostavan: Srbiji treba četvrtak, podne i gedžovan u eleze trenerci da bi ovi protesti uspeli.

Da sumiram – ako je pokojni Lazanski svojevremeno izjavio: Treći svetski rat će početi u četvrtak, što ja ne bih mogao da predvidim da će Vučić pasti u četvrtak oko podne, samo ne znam koji, al’ videćete.

Ako se sve ovo ne desi do sledećeg četvrtka, već u sledeći petak na ovom mestu očekujte nove “Recepte za sobaljivanje Vučića” iz serijala “Rušenje Vučića za početnike”.

(N1, foto: Medija centar Beograd)