Peti oktobar je bio najbolji poznati afrodizijak, bolji od meda sa orasima, pa se tokom 2001. godine rodio natprosečan broj beba, te su tu generaciju sociolozi kasnije nazvali „Đinđićeva deca“.
Ovih dana se otvorila mogućnost da se sva deca rođena od 1. januara 2018. pa nadalje zovu „Vučićeva deca“, tako da se jednog dana neće znati kome će biti neprijatnije – Vučiću zato što ima cirka milion dece od kojih nijedno ne liči na njega, već sva liče na onog komšiju s petog sprata, ili deci koju će celog života zvati „Vučićeva deca“, iako su mama i tata deset meseci ranije glasali za Đilasa.
Tata, mama, kako sam se ja rodio? – pitaće jednog dana, u bliskoj budućnosti, dete rođeno posle 1. januara 2018, uobičajenu pitalicu koje svako kad-tad priupita nadležne roditelje.
-Paaaaaa, sine, deca se rađaju na nekoliko načina… Neka se rode iz kupusa, neku donose rode, a tebe je doneo predsednik Vučić! Ti si faktički bezgotovinski začet od strane predsednika Vučića, što je jedna vrsta bezgrešnog začeća, a gotovina je legla na račun kad si napunio mesec dana – reći će mama.
-Je l’ predsednik Vučić sleteo na odžak ko roda? – raspitivaće se mališan.
-Ma jok! Bilo je to ovako: tata je gledao televiziju. Na televiziji je bio predsednik Vučić i posle se prosto desilo…- setiće se mama te davne nedelje oko podne kada je suprug odgledao redovnu vanrednu konferenciju za štampu predsednika Vučića i potom nešto dugo računao na digitronu.
Posle se prosto desilo!
Predigra jeste bila malko čudnovata, jer samo u Srbiji ljudi uoči odluke da imaju treće i četvrto dete, gledaju direktne prenose konferencije za štampu, zatim nešto kuckaju na digitronu, a tek onda se zaključavaju u spavaću sobu vođeni onom narodnom: „Čist račun, duga ljubav!“.
-Mi nismo planirali treće i četvrto, ali posle te konferencije za štampu rešili smo da teramo dok god ima para u budžetu! Dece i predsednika Vučića nikad dosta! – izjaviće jednog dana ponosna nezaposlena majka čopora dece u jednosobnom stanu, pa postoji mogućnost da se samo neželjena deca, obično treće i ćetvrto, zovu „Vučićeva deca“, dok će prvo i drugo imati tu privilegiju da ih zovu jednostavno – deca.
-Samo da nisam treće, ne dao Bog četvrto! – razmišljaće svako opoziciono nastrojeno dete u prenatalnoj fazi, dok još bude imalo vremena za razmišljanje natenane.
Dinosaurusi su, prema jednoj naučnoj teoriji, izmurli jer su imali veliko telo i mali mozak. Ako jednog dana Srbi ne izumru skroz-naskroz, kako se predviđa, neki naučnik će garantovano zabeležiti: „Kod njih je situacija bila totalno paradoksalna: imali su velikog predsednika, veliko radno telo za populacioni politiku, ali su ipak imali mozak dinosaurusa! Kakav narod!“
U Srbiji se do pre neki dan nije tačno znalo ni ko koga, ni ko sve to plaća, ali se od pre neki dan situacija iskristalisala: nije bitno ko koga, važno je samo da načisto ne izumremo, a sve će da plati predsednik Vučić iz slamarice koja mu ne služi za spavanje, jer ne spava, već za ušivanje para stečnih iz mera fiskalne konsolidacije.
-Da bismo sutra mogli da zapošljavamo nove radnike, da bismo sutra, ne daj bože da zatreba, mogli da imamo neki novi Gvozdeni puk, nama je potrebno da imamo decu! – rekao je ovlašćeni državni afrodizijak, predsednik Srbije, na nekom skupu u Prokuplju.
Časni skup je delovao baš kao da svi okupljeni ceo svoj život maštaju da imaju decu sa predsednikom Vučićem, a predsednik je izgledao kao da celog života mašta da ima decu sa časnim skupom, pa je konačno rešio da im to prizna u formi lakog prokupačkog petinga. Nekako su se obostrano merkali.
Bila je to demonstracija takozvane vanvučićevske oplodnje, specijalne metode osmišljene kako bi građani spoznali da dete nije trošak, već spajanje lepog i korisnog.
Po sistemu: „Legli smo u krevet tek kad smo bili sigurni da će nam jednog dana leći na račun!“
Deca su dakle potrebna Srbiji zbog novih radnih mesta, a ko nekim čudom bebu još u pelenama odmah ne zaposli u Juri gde se njihovo mezimče stajlingom neće mnogi razlikovati od ostalih zaposlenih, završiće u Gvozdenom puku kojim će komandovati ministar Vulin u svom omiljenom crnom kombinezonu.
Ima tu samo jedan mali problem: kako da uspeju mere populacione politike kad Srbija trenutno liči na veliku besplatnu reklamu za „Dureks“.
Ako ne verujete, uključite TV.
Ipak je dobro da je pored svih populacionih „nek zakmeči“ slogana, na kraju pobedio realno najbolji: „Vučić plaća, ostadoh bez gaća!“