I Aleksandar Vučić i Simo Spasić su nekakvi predsednici. Simo je predsednik Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih sa prostora KiM, a Vučić je predsednik Udruženja stambeno zbrinutih građana koji su dobili mali trosobni stan od Vlade Srbije dok su ljudi kidnapovani i ubijani na prostoru KiM.

I to bi im bila jedina sličnost, da Simo, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih sa prostora KiM, nije postao istinski fan predsednika Udruženja stambeno zbrinutih građana koji su dobili mali trosobni stan od Vlade Srbije dok su ljudi kidnapovani i ubijani na prostoru KiM.

Deluje nelogično, ali tamo gde počinje Srpska napredna stranka, tu prestaje logika, a tamo gde prestaje logika, tu počinje Simo Spasić.

Simo je dakle predanim radom postao ovlašćeni ometač skupova opozicije, opunomoćeni lovac na slobodne novinare koji je ove nedelje najpre rekao kolegi iz Južnih vesti da “strane plaćenike iz N1, Nova S, Danasa, NIN-a, Vremena i Južnih vesti treba nabiti na kolac jer ruše državu Srbiju a bogate se na kostima Srba“.

Hm, ako se neko obogatio na kostima Srba, to su svakako retki dražesni likovi koji su od Vlade Srbije u vreme rata na KiM dobili male trosobne i četvorosobne gajbe, koje, jelte, nije dobio niko od stranih plaćenika iz N1, Nova S, Danasa, NIN-a, Vremena i Južnih vesti koje bi Simo po starom turskom običaju nabio na kolac.

Da je Simo bio savremenik 500 godina pod Turcima, garantovano bi išao s megafonom po Orašcu, Takovu i drugim prigodnim mestima gde se okupljala tadašnja opozicija, namerna da podiže ustanke protiv tadašnje vlasti, drao se ko sivonja i predlagao tada vladajućoj Turskoj naprednoj stranci da ih sve, po, jelte, starom turskom običaju, nabiju na kolac.

Turci bi ga obožavali, jer je u ta vremena bila prava retkost naći ponosnog Srbina koji se zalaže za turske metode mučenja, a istovremeno je patriota od renomea, jerbo svako ko ume da se dere u megafon bez prestanka duže od 45 minuta, može postati patriota od renomea.

I ona ocila sa grba Srbije ne bi danas značila Samo Sloga Srbina Spasava, već bi, da je Simo preživeo 500 godina pod Turcima kao spoljni saradnik Turaka i dobrovoljac za lociranje kandidata za nabijanje na kolac, imala savim drugo značenje: “Samo Simo Srbiju Spasić”.

Dan pošto je kao srpski patriota uveo nabijanje na kolac kao savršen metod za rešenje problema postojanja novinara N1, Nove S, Danasa, NIN-a, Vremena i Južnih vesti, Samo Simo Srbiju Spasić nastavio je sa pretnjama poručivši novinarki Danasa da novinare iz predmetnih medija treba “lansirati raketom u vasionu, kao što bi to uradio Kim Džong Un da živimo u Severnoj Koreji”.

Tako je Simo sam sebe kandidovao da postane predsednik Udruženja u vasionu lansiranih novinara sa prostora Kim (Džong Una), kao i predsednik Udruženja ljubitelja potencijalno u kosmos lansiranih žurnalista po receptu Kima. Čak, ne bi mu loše stajala ni funkcija generalnog direktora Srpskog svemirskog programa koji se sastoji od inicijative da umesto Jurija Gagarina ili psa Lajke, kako su to radile svetske sile, Srbija u osvajanje svemira krene lansiranjem novinara N1, Nove S, Danasa, NIN-a, Vremena i Južnih vesti.

Kako je Đinđić često citirao onu kinesku – nije bitno koje je boje mačka, važno je da lovi miševe – tako predsednik Vučić, čini se, sve svoje obožavaoce i borce za ovakvu Srbiju podvodi pod sentecu: “Nije bitno ko je je boje Simo, važno je da lovi opoziciju, novinare, a možda usput ulovi i nekog miša”.

Jer, uživati u performansima Sime Spasića, čestog gosta jutarnjih programa nacionalne frekvencije za razne hepo-kocke, nazvane TV Hepi, osuđenika za silovanje sopstvene supruge, jednog u svakom pogledu nenormalnog tipa koji se krije iza srpskih žrtava na Kosovu, ukazuje da predsednik Udruženja stambeno zbrinutih građana koji su dobili mali trosobni stan od Vlade Srbije dok su ljudi kidnapovani i ubijani na prostoru KiM, popularni Vučić, razmišlja pravilno: “Svako ko je sa nama može da nabija na kolac koga god mu volja, da razvija srpski svemirski program lansiranjem novinara, da čini šta mu padne na predeo glave gde se obično nalazi pamet, jerbo je on NAŠ. Bori se za bolju Srbiju!”

Zapravo, tolerisanjem Sime Spasića sa najvišeg mesta u državi, toleriše se i okolnost da vas, na primer, godinama proganja neki manijak. I kada manijaka prijavite nadležnim organima, nadležni organi slegnu ramenima, jerbo je manijak NAŠ ČOVEK, borac za bolju Srbiju, i ne može mu niko ništa. A ako neko uporno proganja opoziciju, uporno proganja novinare, urla preko megafona slavopojke predsedniku i pogrde Đilasu & kompaniji, on ima sve elemente političkog manijaka.

Simo Spasić zapravo izgovara sve ono što bi izgovorio svaki od članova Glavnog odbora SNS, ali ni svaki član SNS ne bi baš da ispadne budala. Tako da Simo Spasić nije korisni idiot i nije korisna budala, on je nešto mnogo sofisticiranije. Simo je korisni naprednjak.

Nećete verovati, ima i takvih.

(N1, Foto: Privatna arhiva)