Uvaženi gospodine gradonačelniče Kikinde čije ime i prezime mi je totalno beznačajno, pa sam ga zaboravio, te ću vas u ovom pismu oslovljavati sa gospodine Kikindo, jer koliko sam shvatio, vi ste ponosni vlasnik celog grada Kikinde i svih njegovih javnih prostora i ustanova, što vam nije ostavio deda, nego vam je, biće, ostavio vaš bliski rođak po hajci ili po majci, pre Veliki Vođa.

Dakle, uvaženi gospodine Kikindo,

nisam vidovit, al’ mogu da pogledam, pa sam tako supruzi, koja je spletom okolnosti rođena u Kikindi, rekao još pre mesec dana bukvalno ovo: „Draga, dvadeset osmog juna moram u Kikindu na festival kratke priče Kikinda short.

Mada tog festivala verovatno neće ni biti pošto se festival održava u narodnoj biblioteci, a spisak učesnika: Vidojković, Marčelo, Velikić, Atanacković… neodoljivo mi ukazuje na okolnost da će to biti otkazano iz tehničkih razloga, dva dana ranije, pa 28. ipak neću morati u Kikindu.

Jer ko je lud u današnjoj Srbiji da dozvoli takav visokorizičan skup u narodnoj biblioteci.

Tako da 28. juna moram da idem u Kikindu iako neću ići, garant“.

Nisam, ko što rekoh, vidovit, al mogu da pogledam, pa sam još 20. juna uveče znao da ja sigurno neću ići u Kikindu, čak iako nekome od naprednjaka i ostalih čuvara javnog (ne)morala slučajno promakne spisak najavljenih učesnika na festivalu kratke priče Kikinda short, ove godine posvećenom kolumni kao žanru, jerbo sam se sasvim slučajno strmeknuo s bicikla na jednoj nizbrdetini punoj rupa te večeri i slomio lakat. Levi.

Bilo je to osam dana pre festivala, pa sam odmah javio organizatorima da će moje uživo čitanje kolumni sa gipsom na levoj ruci verovatno biti nemoguća misija, jer ja jedva čitam i s obe ruke.

Organizatori su mi javili da nema problema, objasnili da će oni da pročitaju kolumnu umesto mene, mogu i ja preko video linka, te da ja treba samo da pošaljem sliku sa gipsom da bi publika dodatno uživala u kolumni i mojoj fotki sa gipsom na video bimu. Kikindska publika voli kolumnistiku s traumatologijom.

A onda su mi 28. juna uveče dok sam sa gipsom u kome je bio spakovan operisan lakat, levi, sedeo u Beogradu, javili sa lica mesta da ste vi, gospodine Kikindo, stali ispred ulaza kikindske biblioteke i organizatorima festivala Kikinda short pokazali lakat, desni.

Plus, zabranili im da uđu u biblioteku, praćeni nekim građanima Kikinde koji su više ličili na kik-boksere, jer kik-bokseri, logično, potiču iz Kikinde.

Nisam dobio precizan transkript tog razgovora, samo su mi rekli da upravo gradonačelnik Kikinde zabranjuje festival „jer gosti ne poštuju njegovu Kikindu, njegovu državu i njegovog predsednika“, ali pretpostavljam da je razgovor vas i dragih organizatora išao ovako:

– E, moj k…. ćete večeras da čitate kolumne u mojoj narodnoj biblioteci – mora da ste odmah to razjasnili organizatorima, gospodine Kikindo, držeći u karakterističnom položaju vaš lakat, desni.

Pa ste na sve to i nadahnuto dodali:

– E, moj k…. ćete ovde da čitate kolumne o mom predsedniku, mojoj državi i mojoj stranci – nastavili ste držeći u karakterističnom položaju vaš lakat, desni.

I još ste zaključili:

– Savršeno me boli k…. što ćete sada da idete okolo i kukate kako sam vam zabranio festival, kada će moj potez naići na odobravanje Centralne otadžbinske uprave Srpske napredne stranke, svih naših mnogobrojnih glasača i mog predsednika.

Kao što rekoh, moj k…. ćete mog predsednika da vređate u mojoj biblioteci – slutim da ste to zaključili na kraju, zatim zaključali vašu privatnu narodnu biblioteku i otišli da javite predsedniku kako ste mu spasli život tako što ste onemogućili ekipu zloglasnih vehabija i vehabinica, kolumnistkinja i kolumnista, u sastavu Dejan Atanacković, Mirjana Đurđević, Tomislav Marković, Edi Matić, Đerđ Serbhorvat, Marko Šelić Marčelo, Dragan Velikić, Marko Vidojković i Dragoljub Draža Petrović, da tu čita kolumne opasnije od bestrzajnog topa.

Pravilno ste uradili, gospodine Kikindo, jer kolumne jesu jedno opasno pešadijsko bestrzajno sredstvo za višekratnu potrebu, koje se efikasno može koristiti protiv oklopnih vozila, države i predsednika na daljinama do 350 metara i protiv nepokretnih ciljeva kao što su živa naprednjačka sila, na daljinama do 600 metara.

Uspeli ste, gospodine Kikindo, da te večeri zabranite dva dobitnika NIN-ove nagrade, jer koliko sam čuo o vašoj raskošnoj radikalskoj karijeri, vi ste celog života više voleli gubitnike Knina nego dobitnike NIN-a. Diskutabilan ukus.

Uspeli ste te večeri da zabranite i četiri tipa koja se uopšte nisu pojavila u Kikindi, nego je trebalo da čitaju sa daljine preko video linka, jerbo je Vidojković opet negde relociran pošto oće da ga likvidiraju, Marčelo je imao koncert u Mostaru, Atanacković (jedan od dva ninovca) nije mogao da dođe, a onaj četvrti se skrljao s bicikla na nekoj nizbrdici.

Ali, kao što se zna gospodine Kikindo, kolumne jesu jedno opasno pešadijsko bestrzajno sredstvo za višekratnu upotrebu, koje se efikasno može koristiti protiv države i predsednika na daljinama do 350 metara, a moguće da može i na daljinama do 350 kilometara.

Ali, gospodine Kikindo, ponosni vlasniče cele Kikinde, vi ste ovim svojim plemenitim potezom dokazali staro pravilo: Dok je budala, biće i radikala.

I želim vam da umesto predsednika lepe Kikinde postanete predsednik nekog kik-boks kluba, zaduženog za razbijanje pesničkih večeri, sumnjivih književnih tribina i festivala gde se pojavljuju ličnosti koje ne poštuju našeg predsednika.

Talenat imate, budućnost je pred vama.

I da vas za kraj pozdravim desnim laktom, zaslužili ste.

(Danas)