Skip to main content

DRAGANA RAKIĆ: SNS voli sve one koji lako kleknu

Stav 17. мар 2018.
3 min čitanja

Ovih prolećnih dana, u zgradu Gradske uprave u Vršcu, ušetao je inspektor za privredni kriminal, zaposlen u vršačkom MUP-u, ljubazno se osmehujući i otpozdravljajući opštinskim činovnicima.

Ovaj mlađani inspektor uljudno se predstavio i otvoreno, bez uvijanja, objasnio zbog čega je došao. Naime, on istražuje nezakonito izdavanje pašnjaka u zakup, pa ga zanima da li je bivši predsednik jedne od seoskih mesnih zajednica danas član SNS-a ili nije. „Ako je član, onda nećemo podnositi krivičnu prijavu“, reče inspektor dečački iskreno, bez imalo nelagode.

A i zašto bi mu bilo nelagodno? On samo radi svoj inspektorski posao najbolje što ume, upravo onako kako od njega očekuje ministar policije Nebojša Stefanović. Zar nije baš ministar Stefanović pre neku nedelju javno pozvao građane da se obrate SNS-u, a ne javnom komunalnom preduzeću, ukoliko imaju problema sa neočišćenim snegom? Stavljajući nam jasno do znanja da je država nemoćna da očisti sneg sa ulica i da će taj posao brže-jače-bolje uraditi stranački aktivisti SNS-a, ministar nam je u stvari lepo objasnio da država nije u stanju te iste ulice da očisti ni od kriminalaca. Imajući upravo ovo na umu, kao i primer beogradske policije koja nije zaštitila niti građane niti njihovu imovinu u slučaju „Savamala“, vršački inspektor je mudro postupio. Zašto bi uzalud trošio svoje vreme hapseći kriminalce u redovima SNS-a, kad unapred zna da će ti slučajevi ostati na dnu nečijih fioka? Što bi sebi bez potrebe natovario bedu na vrat zabadajući nos tamo gde ne treba? Uostalom, od njega niko ni ne očekuje da časno i pošteno radi svoj posao, jer trenutno su na ceni inspektori koji lako kleknu i umeju da zažmure i okrene glavu na drugu stranu. I uhapse građane isključivo sa te druge strane.

Da je jedna stranka, u ovom slučaju SNS, danas jača od državnih institucija i kako to funkcioniše u praksi, lepo nam je objasnio izvesni Damir Zobenica, jedan od potpredsednika Izvršnog odbora SNS-a. On je gostujući na RTV Pančevo vatreno hvalio svog stranačkog kolegu Branka Malovića, koordinatora SNS za južni Banat i Podunavlje. Tako su gledaoci saznali da je „Vršac dobio status grada na insistiranje Branka Malovića“, da će rekonstrukcija pančevačke bolnice i bolnice za mentalno obolele u Kovinu, takođe biti rezultat pregalaštva druga Branka. Saznali smo da je neumorni Branko rešio da se obračunava i sa uzurpacijom poljoprivrednog zemljišta i da će nastaviti da se „obračunava sa svime što je nelegalno, nezakonito i nije bilo normalno u južnom Banatu“.

Ovim izjavama Damir Zobenica je samo potvrdio ono što svi znamo ? SNS je izmestila proces političkog odlučivanja iz institucija, zaobilazi demokratske procedure, uspostavila je partijsku državu u kojoj od volje partijskih poverenika zavise aktivnosti državnih organa i time suspendovala pravno funkcionisanje države i obesmislila politički sistem. Čemu skupštine Srbije i Vršca kada „Branko insistira“ na statusu grada? Čemu Pokrajinska vlada, Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i lokalne samouprave u Pančevu i Kovinu kad „Brankova energija rekonstruiše“ bolnice? Čemu inspekcije, policija, sud, tužilaštvo, kad se „Branko obračunava“ sa uzurpatorima poljoprivrednog zemljišta?

U istom danu, 17. januara, dok je Zobenica objašnjavao kako je Malović od novobeogradskog kafedžije i vozača u Ministarstvu rudarstva, bez ikakve formalne funkcije u državnim institucijama, postao jedini nosilac realne vlasti u južnom Banatu i istinski gradonačelnik u dva južnobanatska grada i šest opština, Rada Trajković gostujući na TV Happy objašnjavala je svima nama da se Srbi na Kosovu danas više plaše mafije nego Albanaca. „Danas na Kosovu“, kaže Rada, „suštinsku vlast sprovodi Milan Radojčić koji u međunarodnoj zajednici važi za čoveka iz mafije, onog snažnog regionalnog nivoa. On kontroliše potpuno život na severu, određuje i dobro i zlo“. U jednom trenutku, pojedinim dremljivim gledaocima učinilo se da Damir i Rada govore o potpuno istim stvarima samo iz različitih uglova. I dok su lagano tonuli u san ispred TV ekrana, neki su se mogli zakleti da je do njih dopirao samo jedan glas koji im je šaptao da gradovima od Banata do Kosova, mimo svih državnih institucija, vladaju neki nepoznati ljudi koje postavlja Beograd, da šira javnost ne zna ni ko su oni, ni odakle su, ni koja su im zanimanja, niti čime se bave. Ali svi znaju da su nemilosrdni i da ne praštaju.

Da li je ista matrica po kojoj se vlada na ravnom Kosovu i u još ravnijem Banatu, procenite sami. Verovatno da se ljudi i na Kosovu i u Banatu plaše za svoju sigurnost, jer vide da država nije u stanju ni da očisti sneg sa ulica, a kamoli da ih zaštiti od bahate i bezobzirne moći pojedinaca.

I zato ne ljutimo se na vršačkog inspektora što je lako pokleknuo pred stranačkom despotijom. Čovek samo želi da sačuva glavu na ramenima i svoj posao. Kome se ne kleči prođe kao Ćuruvija. Ili kao Đinđić. Ili Oliver.

Autorka je odbornica DS u Skupštini grada Vršca

(Danas)