“Neka Podgoričane ne iznenadi što će u narednom periodu djecu da im uče vjeroučitelji Crkve Srbije. Neka vas ne čudi kakav četnički park posvećen Draži Mihailoviću i grafiti zločincu Ratku Mladiću. Jer znate šta, vama će glavni grad ionako biti Beograd.“

I postaše gradovi blizanci- Banjaluka i Podgorica

Eto tako se mogu okarakterisati izbori u Podgorici. Elem, DPS sa satelitskim partijama, nije uspio osvojiti većinu u gradskom parlamentu. Jednom riječju, da se ne lažemo, izgubili su.

Neko će vulgarno i nesretno kazati, kriv je narod!

Ali, ne, ne treba kriviti narod, čuj mene građane, jer građani tako žele. To je volja njihova!

Kako je uludo utrošen Ivan Vuković

Građani, makar oni koji su izašli na izbore zbirno žele kombinaciju četnika, desnih populista i kamarilu kloniranih URA-ša i ostalih opskurnjaka. I to je lijepo, nemojte mi cinično shvatiti. Jer, to je volja naroda. A narod zna!

Pametan čovjek mi reče da je Ivan Vuković zajedno sa svojim DPS-om i koalicijom “Svi za naš grad“, zapravo najbolje od najboljeg što je mogao ponuditi Milo Đukanović i suverenistički blok. Što će kazati, mrka kapa za suvereniste, ako su svoje najjače oružje iskoristili u Podgorici i izgubili. Dakako, neće vam oni kazati da su izgubili, nego su sa bezmalo 40 odsto glasova nadglasani. Kako god, stvar je semantike, a Podgorica se polako, zapravo i ne tako polako na gorivo Vučićevih igrača i novaca, na gorivo putinofila, svetosavaca i kojekakvih ubelhaša učlanjuje u srpski svet. Perom i papirom!

Mašala!

Ponavljam, ko sam ja da priječim Podgorici i Podgoričanima da budu na prosrpskoj strani i da se učlanjuju u bilo šta pa i u srpski svet. Neko će kazati kako je URA sa oko šest odsto gubitnik, ali nemojte smetnuti, ovi lešinari su uz “Evropu sad“ matičari koji vjenčavaju Podgoricu za srpski svet.

Upitaće se oni iz regiona, ko je do vraga “Evropa sad“. Oni su vam ljudi koji su rekli da će plate biti 1000 evra i na toj priči uzeli oko 20 odsto na izborima. I šta fali, niko nije zabranio da izmišljate u predizbornoj utrci i budete drugi na izborima, zar ne?!

Ko smo mi da se bunimo na volju građansku, da ne kažem svetosavsku

Još jednom, nije ništa loše ako građani žele svetosavlje, srpski svet, ako žele da budu van NATO pakta u kome već jesu i van EU na čijim su vratima bili. Kažem bili jer više nisu. Više su u redu sa Bjelorusijom, sa Srbijom i entitetom Republikom Srpskom u Putinovom gulagu.

Pa je red da upoznam i Podgoričane i ostale građane Crne Gore kako je to živjeti u srpskom svetu. Dolazim, da ne kažem živim u Banjaluci, zapadnom središtu srpskog sveta. Elem Podgorica je isprojektovano južno središte srpskog sveta i od večeras se upisala u isti i gruntovno.

I zato, neka Podgoričane ne iznenadi što će u naredom periodu djecu da im uče učitelji, vjeroučitelji, nastavnici i udžbenici, kojima je sjedište negdje Beogradu. Neka vas ne čudi poplava grafita posvećenih ratnom zločincu Ratku Mladiću, neka vas ne iznenadi kakav četnički park posvećen Draži Mihailoviću…

Znam, znam, čudno vam je to, ali je jednako bilo čudno i Banjalučanima kad su ispisani iz Bosanaca i partizana, pa se danas spremaju, spremaju četnici preko djece na svakom ćošku.

Sviknućete se, otvoreni Balkan je to.

Možda će vam u početku biti čudno, što će vjeroučitelj, da ne kažem srpski pravoslavni pop vašem djetetu biti važniji od razrednog starješine, ali polako i na to ćete se navići. Navićete se i da vam je djeci taj isti pop bude i razredni starješina. Živ se čovjek na sve navikne, kad se na izborima sa svoje izbori, zar ne! Nije teško!

Onda ćete se mao i čuditi kako to da vi odjednom zapravo živite u Srbiji, sve sa srbijanskim TV kanalima, dok vam govore da ste u nekakvoj nepostojećoj, izmišljenoj državi Crnoj Gori sa nepostojećim još izmišljenim narodom- Crnogorcima. Ne sekirajte se, tako je u početku bilo i u Banjaluci, a sad ovdje nema više ni Bosne ni Bosanaca. Samo Srbi, sveprisutni, jer narod to tako hoće. Isto, da ne kažem identično će biti i kod vas Podgorici od noćas.

A volju naroda treba poštovati, makar se svilenijim želucima ne sviđala.

I kažem vam, možda vam se ovo čini cinično ali nije.

Vidite, moja malenkost kao i moj duhovni brat Andrej Nikolaidis vjeruje da će Crna Gora krenuti nabolje, kad krene od nule. Nije nužno ali mora da znači. Što će kazati, najbolje će biti kad neočetnik Andrija Mandić sjedne u premijersku fotelju, kad vlast Vučićevih najamnika postane mejnstrim, kad svetosavlje postane jedina ideologija, jedina crkva i jedina religija i kad Podgorica postane južni stub srpskog sveta. A postala je!

Ništa strašno, žao mi velikih ljudi Crne Gore

A zašto je to dobro?

Pa dobro je zato što za sve dobe stvari treba krenuti od nule. Još bolje, iz podruma, ispod nule. Nije trebalo, ali je moralo tako, kazujem vam.

Lijepo ti bilo Podgorice u srpskom svetu!

Na koncu, pitao me poznanik, pa šta je to za čim žališ u Podgorici, koju odnesoše lokalni izbori? Kazao sam ljutito i gordo, ništa, a onda sam se ispravio.

Žao mi je dobrih, poštenih, pravednih ljudi, žao mi je svakog antifašiste u glavnom gradu Crne Gore; žao mi je mladih, obrazovanih ljudi koji sebe cijene i vide u evropskoj porodici naroda, žao mi je prelijepe zemlje, građanskog ustava, uzora na Balkanu, koja je pokazala šta znači zajednički život, a ne suživot…kažem, ništa previše.

A svim ostalim, koji se nisu pronašli u mom lamentu, velim dobrodošli u srpski svet. Ja, eto, u istom živim sa pauzama dvije decenije. I neka vam je sa srećom, jer će vam sreća biti potrebna.

Itekako!

(CDM, foto: lična arhiva)