“Vjerujem da stvaranje srpskog sveta rešava nacionalno pitanje Srba, da zaustavlja širenje ‘velike Albanije’, garantuje Srbima da se genocid nad njima nikada više neće ponoviti, a iznad svega osigurava se dugotrajan mir na Balkanu“, rekao je Aleksandar Vulin za zloglasne i zlokobne Večernje novosti.

Ko kosi, a ko vodu nosi u srpskom svetu?

Jasno aludirajući na srbizaciju Crne Gore i dodatnu radikalizaciju u entitetu Republika Srpska, Vulin je potcrtao da je proces ujedinjenja počeo i to se više neće moći zaustaviti. A zašto, zaboga? Pa zato, što je u zločinačkoj srpskoj politici, u njenim temeljima prisutna doktrina-svi Srbi u jednoj državi. Naravski pod uslovom da ta država izjede susjede.

A u sadašnjoj državi Srbiji, vidite, tačno se zna ko kosi, a ko vodu nosi-ko vozi traktor, a ko otvara vrata od kapije. A kosac i traktorista je uvijek i stalno Aleksandar Vučić, dok su otvarači kapija i vodonosci raznorazni diletanti, koji imaju tačno određene uloge, a koje su opet uvijek i stalno podređene Vučićevom mišljenju i naumu.

Tako su primjerice tabliodi i sve TV žutilo pod palicom Milomira Marića i Dragana J. Vučićevića. Oni predstavljaju vox populi narodni i plebiscitarnu volju onih što izlaskom na izbore gospodara Aleksandra drže na vlasti. Opet, on za sebe u šizofenoj igri kaže da je europejac, “širokih shvatanja“, koji bi Srbiju da “uvede u EU“.

Naravski, tu je jedno ogromno ALI sa zadrškom, jer Vučić nije nikav europejac, nego obični Šešeljev učenik, grandoman i patološki lažov sa potpuno narcisoidnom deluzijom, koji koristi usluge usta, glave i jezika drugih pajaca da govore ono što on odistinski misli.

Glava i jezik na rentanje

A ta druga glava, usta i jezik jesu najčešće Vulinovi atributi, kojim prenosi mišljenje Vučića i SNS elite. Ta elita i taj Vučić najiskrenije sanjaju srpski svet, ekstenziju one Miloševićeve Srboslavije, koja je žarira i palila devedesetih. Doslovno.

Pa kad Vulin u svojim šizofrenim istupima govori o srpskom svetu, koji se širi čije širenje je nezaustavljivo, on misli na ono Miloševićevo zlo, sve sa srBskim Krajinama, dva oka u glavi, misleći na Crnu Goru i Srbiju užu, ugnjeteno i vojskom zatrto i porobljeno Kosvo, ušutkani Sandžak, Vojvodinu koja se ne javlja i naravno cijelu Bosu i Hercegovinu. Eto, to nisu nekakvi obrisi, nego hiruški precino ocrtane granice te nakaze Srboslavije, koja ždere ljude, a koju je, gle čuda, Vučićev mentor i duhovni učitelj Vojislav Šešelj crtao doslvno svakodnevno u devedesetim. Tad se zvala velika Srbija.

Pa onda ne bi bilo loše podsjetiti Vulina i ekipu Vučićevih glasnogovornika da su zadnji put kad su pravili “ujedinjenje” napravili genocid, da su pobili 100 hiljada ljudi, raselili 1 milion, oborili ustav, uništili zemlju Jugoslaviju i naoravili Srboslaviju, stvorili hiljade ratnih zločinaca, Srbe pretvorili u opskurni izbjeglički-šatorsko-traktorski narod i natjerali svijet da ih bombarduje. Stoga…

Stoga, treba biti pametan prije izricanja ovako skandaloznih izjava, kakvom je Vulin ošinuo i zdravu pamet, ali i grobove pobijenih u genocidu i masovnim ratnim zločinima. Naravski, nema Vulin problema sa zdravom pameću, jer ono čega nemaš, sa tim ne možeš ni imati neki poseban problem.

Ali, ako si to adresirao kao Ministar unutrašnjih poslova u oficijelnom intervjuu za najoficijelniju državnu novinu, e onda je to već i državni stejtment, da ne kažem kurs nacionalne politike.

I Vulin to niti ne krije, niti mu je zadatak da to krije. Naprotiv. Jer, osim što treba načeti stare rane, osim što treba urinirati po kostima ubijenih nesrba od Dubrovnika do Srebrenice, treba naravski i žrtvovati Srbe povratnike u krajeve iz kojih ih je Miloševićeva sumanuta politika iste te “velike Srbije“ otjerala.

Ko su Srbi, neprijatelji Srpskog sveta?

Doduše, ne razmišlja Vulin o tim Srbima, jer oni odavno u izričaju upravo srbijanske politike i nisu ”pravi Srbi“, šta god to značilo. Oni su “Hrbi“ u Hrvatskoj, “fildžan Srbi“ aka “Alijini Srbi“ u Federaciji BiH, posebno u Sarajevu, oni su milogorci, ako su se drznuli da uz Crnogorce stanu na crtu litijašima koji su podigli klerikalnu kontrarevoluciju u nekad sekularnoj Cnoj Gori… dakle, više-manje svaki normalan čovjek, koji je protiv politike krvi i tla, a rođen je kao Srbin p(o)staje izdajnik u ovoj filozofskoj antiškoli.

Dakle, ovdje imamo posla sa stereotipijom o “pravom Srbinu“, koja nastaje u Beogradu na relaciji Predsjednikov kabinet-studio Milomira Marića, uz asistenciju par dobro plaćenih agencija, koje sondiraju javno mnijenje.

A “pravi Srbin“ je po njima homofob, ultranacionalista, koji u životu nije izašao iz svoje opštine, a mašta o ljetovanju na ”srpskom Moru“, na srednjem Jadranu i dogodine odlasku u Prizren. Na tenku, naravno. Taj izmaštani, a nikad stvarniji “pravi Srbin“, neće u Evropsku uniju nikad, pa ga treba četničanjem i Miloševićevom pričom navesti da evo više od decenija glasa za one koji bi kobajagi u Brisel, dok sline za Moskvom i Pekingom.

I tome služi (između ostalog) Vulin sa Dačićem prije svega. Lolek i Bolek srpske politike, osim što su uvreda za zdrav razum, služe i za diretno podgrijavanje ratnih tenzija u Bosni i Hercegovini i za dodatnu radikalizaciju, ionako radikalnih Dodikovih ili Stanivukovićevih mladih radikala.

Zamislite, samo zamislite, da je neko pomislio a ne izgovorio rečenicu u kojoj stoji da je proces ujedinjenja Bosne i Hercegovine sa Sandžakom gotova stvar i da tu niko ne može ništa?! Zamislite za koliko bi taj čovjek završio na optuženičkoj klupi, skrajnut i kanselovan?! E, isti jedan takav, samo u Beogradu, za slične nebuloze, nagrađen je ministarskim mjestom. I to kao prvi čovjek policije!

Samo, sve mi se čini da će ideologija srpskog sveta, doći glave upravo Srbima. Pogledajte, prebrojte sve te ljude koji doslovno bježe od ekonomskog pakla i “ljepota“, koje im priređuju Vučić, Vulin, Dačić, Dodik i ostali.

(Radiosarajevo.ba)