Na kružnom toku na ulazu u Budvu osvanuo je transparent-trobojka sa natpisom – “Kad se vojska na Kosovo vrati”. Zapravo, budimo posve precizni, na ćiriličnom transparentu je osvanulo latinično slovo “N“ koje veže vojsku i Kosovo. Što bi se reklo, ušla im latinica sazad. Ili što bi se još reklo i ovo, kakva pismenost, takvi i borci za Kosovo i srpska vojska na Kosovu. U uncu!

Kad se ćirilica u kladionicama uči!

Ništa to nije čudno miješati ćirilicu i latinicu za mlade neočetnike, koji “svoju ćirilicu“, kako joj tepaju, uče na Tik Toku i ruskim telegram kanalima, a utvrđuju je u kladionicama i teretanama po kojima se ispucava sav onaj silno nagomilani i sputani testosteron neopterećen logikom, zdravom pameću i pismenošću.

Pa se onda tako i srpska vojska sve sa svojim nepismenim obožavateljima iznova “vraća na Kosovo“, ima evo bezmalo četvrt vijeka.

Ili što napisao vispren čovjek Danijel Kalezić na X-u (nekadašnjem Tviteru):

“Ovo su neki ljudi dizajnirali, pripremili za štampu, štampali, prevozili, kačili na zid, gledali stotinama puta tokom tog procesa i ipak je “H” ostalo “N”.

I zaista, možete li zamisliti tu kamarilu napaljenih (mladih) ljudi, koji kao nešto rade, koji se nečem nadaju, koji nešto žele, koji nešto hoće, koliko god to bilo naopako i zlo bilo, a da je pri tome toliko beslovesno nepismena? I nemate šta zamišljati samo pročitajte šta piše ne zidu ponad budvanskog kružnog toga pa ćete shvatiti svu tu snagu neobrazovane litijaške svjetine.

I ne, nisam ciničan, neobrazovana svjetina zaista ima sirovu, iskonsku snagu. To što je ta snaga najčešće korištena za paljenje žena na lomačama, za ludosti ubijanja najumnijih koji su tvrdili da je zemlja okrugla, a ne ravna, e to je već druga stvar.

Nego me ovaj slučaj nesrećne muralsko-grafitne nepismenosti podsjeti na onaj legendarni četnički grafit na predratnoj zgradi pošte u Sarajevu, kad su junoše Velike Srbije napisale ne pošti-Ovo je Srbija, a dovitljivi Sarajlija dopisao, ovo je pošta, majmune.

E jednako tako, neko treba samo prekrečiti ovu nepismenost i napisati- ovo je crnogorska Budva, kao što i jeste, a što bi drugo bilo nego Budva u Crnoj Gori, koja nema veze sa Kosovom i serBskom vojskom. A neka onda junaci, pismeni i manje pismeni, odu do Prizrena ili Đakovice, pa tamo napišu ovakav grafit. Ne treba im viza, a siguran sam da će ih lokalno albansko stanovništvo jako dobro razumjeti i da će shvatiti što su “junaci“ htjeli da kažu uprkos junačkoj nepismenosti.

Mnogo je adekvatnije kad se imenuje označeni i označitelj. U konačnici, kad ste toliko moćni, umjesto Banjaluke, Trebinja, Nikšića, Novog Sada, Budve, crtajte po Prištini. Tamo se valjda, ima vratiti grafit-vojska.

Ili ipak ne?!

Ili ćete se ipak držati kladionica, Danice Crnogorčević, litija, Deretića, svetosavlja na daljinu koje je samo sebi izmijenilo lokaciju patrijaršije bez želje da se ikad na Kosovo vrati i ostalih nepismenih zamlata srpskog sveta.

Kosovo niti je srce Srbije, niti će se vojska ikad vraćati tamo! Ne vjerujte mi? Pogledajte onaj video o predaji Kosova iz 1999 i poslušajte šta o tome imaju reći vaši najviši državni službenici, računajući i Vučića. Srpska vojska na Kosovo može samo u konvoju NATO pakta, na zajedničke vježbe i to ako joj vlasti u Prištini dozvole.

A sve ostalo je upravo naučna fantastika, kao i vaš natpis!

Ili će biti najbolje da švrljate ipak po Beogradu, tamo zakon štiti zločine i grafite njima u čast!

(CdM)