Posle višemesečnih „mantijaško-litijaških gibanja“, na izmaku prošle godine, u Crnoj Gori su se desile promene. Spram tri desenije neprikosnovene vladavine Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, uz obilatu pomoć Beograda pobedila je Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njen crnogorski lider, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) u javnosti znan i kao Risto Sotona. Spletom okolnosti njegov pulen Zdravko Krivokapić na čelu liste “Za budućnost Crne Gore”, sa druge dve „građanske“ koalicije, Demokratama predvođenih Aleksom Bečićem i Dritanom Abazovićem iz Građanskog pokreta URA (Ujedinjena reformska akcija) na avgustovskim izborima osvojili su tesnu većinu u crnogorskom parlamentu.

Inženjer apostol

Krivokapić (Nikšić, 1958) je diplomirao (1981) na Mašinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, odsek za proizvodno inženjerstvo, kao najbolji student generacije. Postdiplomske studije upisao je dve godine kasnije (oblast proizvodnog inženjerstva) na beogradskom Mašinskom fakultetu, magistarski rad (“Planiranje i upravljanje zalihama rezervnih delova) odbranio je 1989. godine u Podgorici, a 1993. godine na Mašinskom fakultetu u Podgorici je doktorirao. Tema: „Doprinos automatskom projektovanju tehnološkog procesa sečenja pomoću stručnog sistema”.

Većina ministara u njegovom kabinetu su obrazovane mlađe osobe, jedva poznate široj javnosti od kojih je makar polovina bliska Crkvi. I sam mandatar je zaposeo čelo liste na predlog crnogorske ispostave SPC. Od samog starta za Krivokapića se govorilo „našla se vila u čem nije bila“. Nije se snalazio. Tako će prvog dana na posao u Vladu Crne Gore, umesto crnom limuzinom, otići taksijem. Neki članovi njegovog kabineta odmah su počeli da srbuju, a pola godine kasnije prosrpska crnogorska vlada je uzdrmana na prvom većem testu – usvajanjem Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu kojom je potvrđen genocid u ovoj ističnobosanskoj varoši. Ministar pravde i ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić je maknut, a Rezolucija o Srebrenici je prošla dvotrećinski, uz pomoć poslanika Đukanovićevog DPS.

Moguće je da Krivokapić do kraja vladavine napravi još koji gaf, ali većem delu i srpske i crnogorske javnosti ostaće upamćeno njegovo klanjanje i celivanje uz Amfilohijev kovčeg.

Preambiciozni plan

Iznedren na krilima borbe protiv Mila Đukanovića i njegovog DPS, Krivokapić je sa svojim saradnicima doneo preambiciozan program koji je lepo sročen, ali teško ostvarljiv. Obračun sa korupcijom na visokom nivou, hapšenje organizovanih kriminalnih grupa, finansijske istrage o poreklu imovine, suzbijanje sive ekonomije… Pažljiviji čitač stiče dojam da je sve usmereno na Đukanovića.

U planu je i donošenje zakona o poreklu imovine, o lustraciji, Vladi, Skupštini, planiranju prostora, revizija biračkih spiskova i (veoma važno za Srbiju i SPC koji proguraše Krivokapića) – izmena Zakona o slobodi vjeroispovijesti, aktu na kome se, kažu okliznuo i Milo Đukanović.

Crnogorski premijer se očito, zaleteo. Obračunati se sa kriminalnim grupama u Crnoj Gori recimo (isto, još žešće, važi i za Srbiju) čista je iluzija. Da je tako potvrda je usledila već prilikom cetinjskog ustoličenja mitropolita Joanikija, gde su, što crnogorski što srpski krimosi odradili najveći deo posla u stišavanju protivnika da Joanikije sedne na stolicu sv. Petra cetinjskog.

Srpsko-crnogorski odnosi dugo već nisu bajni. Srbija, očito, nije zadovoljna sa dinamikom vraćanja drugog oka u glavi pod okrilje „velikog brata“. Vođstvo je u nesaglasju. Đukanović je još predsednik a premijer, verovatno pod pritiskom „zapada“ ne radi baš mnogo na srbizaciji Crne Gore. U tom poslu mnogo dalje je odmakla srpsko-ruska i crkvena „investicija“ Milorad Laktašenko.

Izlizane farmerke

Ako je neko i pomislio da će crnogorski premijer Srbiju da poseti odmah po ustoličenju grdno se prevario. Ima prečih. Merkelova, Putin, Sergej Lavrov, ambasador ruski Aleksandar Bocan Hačenko koji svakog dana može da svrati na divan, Ursula von de Layen i ostala evrounijska boranija.

Ko čeka – dočeka. Predsednik Vlade Crne Gore stigao je pre tri dana u svoju prvu zvaničnu posetu Srbiji. Na beogradskom aerodromu koji se s malo prava zove “Nikola Tesla” (pre bi to priličilo vazdušnoj/zračnoj luci u Zagrebu), nisu ga dočekali ni Ana Brnabić, što mu sleduje „formacijski“, ni valjda poslednji srpski vožd nego ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. Čovek je i potpredsednik Vlade, ali očito je propustio neke časove i na aerodrom pred „visokog“ gosta i postrojeni počasni stroj nije došao u odelu i sa mašnom (kravata) nego u – izlizanim farmerkama.

I dok su u Srbiji o tome ćutali u Crnoj Gori su naširoko raspredali o ponižavajućem dočeku. Opozicija ga je kasapila. “Kad te dočekaju onako kako si i zaslužio. U farmericama i na nivou. Ovim činom su pokazali kako doživljavaju Crnu Goru i njenog premijera”, napisao je poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Predrag Bošković. A portparolka Socijaldemokratske partije (SDP) Amina Cikotić nazvala je ovo “poniženjem na početku posjete”. “Dočekuje ga ministar poljoprivrede! Dobra diplomatska praksa je da premijera dočekuje njegov kolega ili potpredsjednik Vlade ili ministar inostranih poslova. Stil odijevanja domaćina, ministra poljoprivrede u Vladi Srbije, govori sve. Nažalost poniženje”, smatra Cikotić, beleže Vijesti.

Poniženje za Crnu Goru

Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bostonu, nekadašnji crnogorski diplomata (ambasador u Austriji) Vesko Garčević ocenio je da način na koji je premijer Crne Gore dočekan u Beogradu potvrđuje „nadmeni stav Beograda“. Vesko je pogodio u centar. Beograd, valjda umoran od snishodljivosti prema većima i jačima, naročito voli da iskazuje nadmenost prema manjem i slabijem.

Način na koji je dočekan premijer u Beogradu govori mnogo, ali izdvojio bih dvije stvari: potvrđuje nadmeni, hegemonistički stav Srbije u regionu i potvrđuje da Crna Gora sa Srbijom treba da razgovara samo kao ravnopravan partner čiju nezavisnu politiku Beograd mora da prihvati, naveo je Garčević na Tviteru.

Premijer države članice NATO i prve sledeće članice EU dočekan u farmerkama! Da se ne prisećamo izjave zvaničnika susedne države da ‘mlakonja ne može da drži vlast’. Dostojanstvo pojedinca je njegova stvar. Dostojanstvo premijera je stvar, u ovom slučaju problem, države”, naveo je na Tviteru poslanik Socijaldemokrata Crne Gore (SD) Boris Mugoša. “Ne znam koji je protokol u pitanju, ali je ovo klasično poniženje, ne za njega lično, nego za državu koju predstavlja”, napisao je Mugoša.

Poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Crne Gore Draginja Vuksanović Stanković kazala je da doček premijera Zdravka Krivokapića u Beogradu predstavlja “zastiđe i poniženje za Crnu Goru”. “Čemu se smiješ Krivokapiću?! Ništa nije smiješno, ovo je zastiđe i poniženje za državu. Ima li iko da pozove Krivokapića da otkaže sve posjete i vrati se nazad da ne bruka više i sebe i Crnu Goru?! Kakav skandal”, objavila je Vuksanović Stanković na Tviteru.

Liberalna partija Crne Gore (LPCG) saopštila je da je zvanična Srbija poslala jasnu poruku kako doživljava crnogorsku Vladu. “Ponižavajući odnos prema vrhu države Crne Gore samo je nastavak takvog odnosa na koji ova vlast pristaje ponižavajući ne samo sebe već i državu i sve građane. Dok je glumca Džonija Depa dočekao predsednik Srbije Vučić lično, premijera Krivokapića dočekuje ministar poljoprivrede Srbije i to u kafanskom stilu u farmericama i jakni što je skandalozno za diplomatski protokol najvišeg nivoa”, navodi se u saopštenju koji je prenela je RTCG.

Glas iz Glazgova

Povodom ove posete dan pre susret s njim srpski predsednik Aleksandar Vučić je iz Glazgova, sa svetskog samita o globalnom zagrevanju, poručio da Beograd želi „pristojan odnos sa Podgoricom i da poštuje Crnu Goru ali da nema velika očekivanja“. Nemamo mi bogzna kakvih tenzija sa Crnom Gorom i nismo ih mi izazivali… Mi želimo pristojan odnos, poštujemo Crnu Goru, ali da li imamo velika očekivanja? Nemamo. Svaki razgovor je blagorodan i bolje da ga ima nego da ga nema”, rekao je Vučić za (za koju bi drugu!?) televiziju Pink.

Ako je ovo diplomatija i državništvo slobodno pišite da sam Edson Arantes dos Nascimento – Pele!

Ali pošto se radi o čoveku koji je već nepunu deceniju u stalnoj predizobroj kampanji, AV je komentarisao i kritike koje je na račun Republike Srpske i srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika izneo visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit u svom izveštaju. “Kada su rastakali bivšu Jugoslaviju rekli su da svi, pa i pokrajine, mogu da se odvoje ali ako Srbi žele da se odvoje, onda je to nemoguće. Napravljen je izuzetak u poštovanju međunarodnog prava i zato je meni smešno kada pričaju o nekim visokim vrednostima i pravu na samoopredeljenje. A kada dođemo do prava Srba i njihovog prava na samoopredeljenje onda čujete: ‘Vi Srbi u ćošak. Ćutite, krivi ste za sve i nemate pravo na mišljenje’”, rekao je Vučić. Kada govori o srpskom odvajanju Vučić možda i nije mislio na crnogorske, ali svakako jeste na hrvatske i pogotovo bosanske Srbe i govori stupidarije. Koliko znam, ni jedni ni drugi do poslednjeg pokušaja u proteklom ratu nisu imali administrativno i politički omeđenu teritoriju.

Vučić se stalno obraća biračima, ističe da se to dešava „svaki put kada Srbija jača i kada izbije na čelo po ekonomskim kriterijumima, a ne samo po pitanju broja stanovnika i veličini teritorije“. O čemu govori ovaj čovek to samo on zna! Potom, revidira, smiruje puk: “Moramo da razumemo situaciju u svetu a ne da kukamo i plačemo. Ne možemo da menjamo granice danas, ali možemo da se borimo za napredak ekonomije i to je rešenje za nas”, rekao je misleći da će jednog dana ipak biti kadar da menja granice. Ko drugi nego On.

„Izuzetan“ doček

Drugog dana bazanja po Beogradu, nakon susreta sa Anom Brnabić koja ni sama ne zna za šta je u Srbiji zadužena, Krivokapić je blago izjavio da je dočekan na “najvećem mogućem nivou i sa izuzetnim gostoprimstvom”. Kako i ne bi kad mu ove reči servirala srpska premijerka!

“Gospodin Branislav Nedimović je bio izuzetno srdačan i prijatan i u tom delu ‘tehničkog prijema’. Nijesam se obazirao ko kako izgleda. Znam da možda to u diplomatskom smislu može da predstavlja određenu poruku. Ali upravo njegove riječi i srdačna dobrodošlica više govore od toga da li je on bio u farmerkama ili nije”, rekao je „visoki gost “novinarima. Krivokapić je očito slagao da nije primetio „kako ko izgleda“, naročito Nedimović.

Paralelno sa primedbama iz Crne Gore među novinarima u Beogradu se govorkalo da je Krivokapića trebalo da sačeka ministar vanjskih poslova Nikola Selaković. Problem sa avionom? A šta je sprečilo Brnabićevu! Sve je mogao da izgladi sam Nedimović da se izvinio i rekao da je bio iznuđeno rešenje. Ali se nije ispričao. Ipak, da nije sve (o)smišljeno da bude kako je bilo? Na kraju „domaćica“ Ana je mogla da razreši „kauboja“ u farmerkama i zameni ga drugim „poljodelatnikom“. Govorkalo se da je Angela Merkel svojevremeno ministra vojnog ekspresno nagovorila da podnese ostavku jer je u svom radu prepisao stranicu tuđeg teksta. Ovi Vučićevi prepišu kompletne knjige i budu unapređeni.

Ostaje da se razjasni ima li mesta spekulacijama da iza Krivokapićevog i crnogrskog ponižavanja zapravo stoji tal Đukanovića i Vučića, jer je drugi prvom dužnik za jednu izbornu pobedu i da je sve ovo – njihova trenutna „netrpeljivost“ – smišljeno zarad produžetka vladavine i jednog i drugog.

(Al Jazeera, Foto: Forum)