Tokom razgovora sa šefom Delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žofreom, ministar informisanja Dejan Ristić izjavio je da je u prvoj polovini godine, u poređenju sa istim periodom prethodne, u Srbiji zabeleženo za oko trećinu manje slučajeva ugrožavanja novinara. Sa druge strane, sagovornici Danasa ističu da novinari u Srbiji nisu u situaciji kojom predstavnici vlasti treba da se hvale, već da treba da se stide.

Ristić je u razgovoru sa Žofreom kazao da takvi podaci ukazuju na „pozitivan trend i potrebu daljeg angažovanja svih činilaca kako bi bio postignut željeni rezultat koji se odnosi na potpunu eliminaciju ove neželjene pojave“.

Ministar je rekao i da je resor na čijem je čelu posvećen „intenziviranju dijaloga sa svim akterima na medijskoj sceni kako bi se nastavio dalji zajednički rad na njenom kontinuiranom razvoju“ a kako je saopštio njegov kabinet, posebna pažnja tokom razgovora bila je posvećena medijskom pluralizmu, bezbednosti novinara i snaženju demokratskih kapaciteta društva u oblasti javnog informisanja.

„Nisam siguran da mogu da podelim ministrov i evropejski optimizam“

Potpredsednik Udruženja novinara Srbije Slobodan Ćirić kaže da dok prema podacima UNS-a, informacija da je u prvih šest meseci ove godine zabeleženo za skoro trećinu manje slučajeva ugrožavanja novinara nego u istom periodu lane, jeste tačna, ali da uz nju vredi dodati da je pretnji, pritisaka i napada na novinare zaista bilo manje, međutim, slučajeva onemogućavanja rada novinara bilo je dvostruko više nego u prvoj polovini prošle godine.

„Najviše slučajeva onemogućavanja rada novinara zabeleženo je na Kosovu i Metohiji gde im je zabranjivano prelaženje administrativog prelaza, zabranjivano izvestavanje sa događaja. Osim toga, novinarima u Srbiji je onemogućavan rad i odbijanjem političara da odgovore na njihova pitanja samo zato što dolaze iz redakcije čije izveštavanje im se ne dopada“, navodi Ćirić.

Dodaje da su pretnje smrću, klanjem, lomljenjem kostiju novinara već postale gotovo uobičajene, tako da njihov broj, statistički veći ili manji, skoro da postaje manje važan od arsenala „kreativnih“ ideja za obračune sa „sedmom silom“.

„Drugim rečima, kvantitet polako zaostaje u odnosu na kvalitet u ovoj oblasti. Kada se svemu ovome doda i činjenica da mnogi slučajevi ugrožavanja novinara nisu rešeni, čak ni procesuirani, kao i da ima mnogo slučajeva koje su novinari, iz straha ili nekog drugog razloga, prećutali, nisam siguran da mogu da podelim ministrov i evropejski optimizam“, ukazuje Ćirić.

Novinari pod sve većim pritiskom

Novinar nedeljnika Radar, Vuk Cvijić, povodom svog slučaja kaže da se ništa ne dešava, više od mesec dana kasnije, te da stoji u mestu.

„Od kada sam pozvan u tužilaštvo i to nakon urgencije ljudi iz radne grupe, saslušan sam u tužilaštvu i tu je stalo i ništa se ne dešava. Nažalost, nemamo potvrdu da su uopšte uzeti snimci sa nadzornih kamera, mislim da su kolege novinari izbrojali da ih ima 20. Generalno je sve gora atmosfera za sve nas novinare, ne govorim samo iz lične perspektive. Mislim da smo pod sve većim pritiskom dok se trudimo da radimo profesionalno“, ukazuje Cvijić.

Za razliku od ministra Ristića, on smatra da nemamo čime da se hvalimo, već da imamo čega da se stidimo.

Podsetimo, krajem maja ove godine, Vuka Cvijića je fizički napao direktor Srpskog telegrafa, Milan Lađević. Udario ga je pesnicom u glavu kada ga je sreo u Kosovskoj ulici.

„Napao me je Milan Lađević, udario me je pesnicom u glavu. Prolazio sam blizu njihove redakcije i on me napao. Mi nismo u ličnom sukobu, ja ga poznajem odavno, ali nismo u sukobu. Pisao sam tekstove u kojima sam ga pominjao. Pretpostavljam da je to jer nismo u ličnom sukobu. Počeo je da me vređa i onda sam krenuo da se udaljavam, on mi se zatim uneo u lice u udario me je. Policija je tu, razgovarao sam sa njima, i pretpostavljam da su sada otišli da razgovaraju sa njim. Nisam očekivao da će me napasti neko ko se predstavlja kao novinar. Mi živimo u društvu nasilja, ali čak je i ovo iznenađenje za mene“, rekao je tada Cvijić.

„To što ministar priča može da okači mačku o rep“

Novinar Dinko Gruhonjić za naš list navodi da je statistika stvar koja je vrlo varljiva i koja se može prikazivati „ovako ili onako“, što naši političari vrlo često i rado rade.

„Ono što je nepobitna činjenica, ne samo kad sam ja u pitanju, nego generalno, jeste da je intenzitet nasilja nad novinarima, koje je sada preraslo i u fizičko, je iz godine u godinu sve veći i veći. Daleko značajniji pokazatelji su istraživanja koja rade priznate međunarodne organizacije poput Reportera bez granica, Fridom hausa, koje pokazuju strmoglavi pad medijskih sloboda i slobode izražavanja u Srbiji. Ove godine je taj pad rekordan i to je ono o čemu bi gospodin ministar trebalo da govori“, objašnjava Gruhonjić.

Dodaje da je u njegovom slučaju, i u nekim drugim, da stvar bude još gora, jasno da iza progona novinara, linča i kampanja stoji direktno država, odnosno režim Aleksandra Vučića, te da u to nema ni najmanje sumnje.

Osvrnuo se i na slučaj Vuka Cvijića i istakao da se pred našim očima odvija pokušaj zataškavanja ovog slučaja.

„To je još jedan dokaz da oni koji uređuju ta opskurna glasila u kojima nema novinarstva, upravo nisu nikakvi novinari, već nasilni eksponenti režima, koji su iz nasilja rečima, kojim nas izlažu i bombarduju već 12 godina u kontinuitetu, sada prešli i tu crvenu liniju i počeli da nas napadaju po ulicama. Ukratko rečeno, to što ministar priča može da okači mačku o rep“, ukazuje Gruhonjić.

Tokom lokalnih izbora u Novom Sadu, 2. juna ove godine, napadnut je i novinar Danasa Uglješa Bokić ispred Novosadskog sajma.

Naime, dok je snimao i pokušavao da uradi anketu sa mladima koji su istrčali iz Master centra sajma, nakon višečasovne blokade, bežeći od opozicije, jedan muškarac sa kačketom mu je uhvatio telefon i udario ga pesnicom u grudi. Pregledom snimka napada, vidi se da je dotični muškarac Vladimir Kezmić, bivši policajac.

(Danas, Foto: Pixabay)