Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je danas da premeštanje migranata sa područja Subotice i Sombora na jug Srbije neće sprečiti njihovo krijumčarenje i da bi Beograd treba da traži od Mađarske da prestane da ih ilegalno vraća u Srbiju.

Đurović je za agenciju Beta kazao da bi Srbija trebalo da apeluje na države EU u susedstvu – Grčku i Bugrarsku i na EU u celini da se teret migrantske krize ravnomerno raspodeli.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije locirali su rano jutros više od 200 iregularnih migranata na teritoriji Subotice i zaplenili veliku količinu municije i oružja, izjavio je ranije dnačelnik Uprave direkcije policije pukovnik Ivica Ivković.

Kazao je novinarima je da su pripadnici MUP-a i ranije preduzimali slične akcije i da je subotička policija, zajedno s ostalim jedinicama svakog dana premestila između 70 i 100 migranata u prihvatne centre drugde u Srbiji.

Đurović je podsetio da u Srbiju migranti ulaze iz Bugarske i Grečke i da potom, na putu ka EU pokušavaju, uz pomoć krijumčara da pređu granicu s Mađarskom, uglavnom na području Subotice.

On je kazao i da do pojačanog delovanje krijumčara migranata na severu Srbije dolazi zbog migrantske politike Mađarske, odnosno , kako je naveo, „guranja ljudi nazad u Srbiju, što se svakodnevno dešava“.

„Mađarski vlasti ih guraju nazad u Srbiju i ljudi, često i maltretirani i izmučeni nemaju mesto u prihvatnim centrim u Subotici i Somboru, već završavaju u rukama krijumčara koji im nude usluge privremenog smeštaja napolju“, kazao je Đurović.

Kazao je da Mađarska politika „guranja ljudi nazad“ indirektno jača krijumčarenja jer, kako je dodao, ti ljudi nisu vrećani u zemlju odakle su došli, već su samo vraćeni u Srbiju.

„I naravno, krijumčari im sve to naplaćuju… jednog čoveka možete da krijumčarite više puta i koliko god puta ga Mađari budu vraćali nazad, krijumčari će zaraditi više novca“. kazao je on.

Rekao je i da je to „vrhunac dostiglo tokom prošle i ove godine“, te podsetio da „sada postoje i oružani sukobi jakih krijumčarskih grupa koje se bore za svoju tertitoriju i za ljude“.

„To je situacija koja je jako ozbiljna, a krijumčarima se ne staje na put ni pomeranjem migranata na jug Srbije… kada ljudi budu pomereni na jug u kampove, oni već sutradan uz pomoć krijumčara dolaze na sever i to moraju dodatno da plate“, kazao je on.

Dodao je i da domaća poiltika premeštanja ljudi „apsolutno pogoduje“ krijumčarima koji dodatno profitiraju, te ocenio da je to „začaran krug “ koji ,nažalost, ne može da bude prekinut aktulenim delovanjem nadležnih.

„Srbija u ovom slučaju mora, pre svega, da traži poštovanje međunarodnih i bilateralnih ugovora od strane Mađarske i da spreči dalje ilegalno guranje ljudi preko granične linije“, kazao je on.

Napomenuo je da zvanični Beograd mora da poziva na solidanost kako bi se teret migracija raspodelio i da, kako je ukazao, na diplomatskom i drugom nivo istakne da migranti u Srbiju dolaze iz država EU – Grčke i Bugarske i nastavljaju put ka EU.

„To znači da je odgovornost Srbije u tom smislu mnogo manja nego EU u celini i njenih država članica“, rekao je on.

Ocenio je i da je „dosta neralno očekivati“ da bi Srbija mogla sama da se suoči sa migracijama i da je pobedi jer, kako je podsetio, to nije uspela ni jedna zemlja na svetu, a ni EU kao celina.

Kazao je da „nije realno očekivati da ovakim (policijskim) akcijama premeštanja ljudi“ Srbija može da postigne bilo koji rezultat, te ukazao i da sve to otežava i veličina novca koju migranti plaćaju krijumčarima.

„Po podacima našeg centra, u Srbiju je ove godine ušlo oko 40.0000 ljud, a najveći broj je nastavio dalje… i krijumčarenje je postalo jedan od najunosnijih poslova“, kazao je on.

Po njegovim rečima, i mnogi u lokalnm sredinama se uključuju u to, što dodatno otežava borbu protiv krijumčara.

„Poilcijske akcije dugoročno, na žalost, ne mogu da daju rezultate.., trebalo bi da se radi na uključivanju migranata u legalne tokove i sistem„, kazao je Đurović.

Ocenio je da je potrebno povećati smeštejne kapacitete za migrante, posebno na severu Srbije.

(Beta, foto: Natalija Jakovljević)