Uskoro će biti 7 (sedam) godina otkad nas je napustio prof. Mirko Đorđević i 6 (šest) godina otkad je predata građanska inicijativa Opštini Pećinci da se bezimeni ogranak biblioteke u Šimanovcima nazove po njemu.
Građansku inicijativu su potpisale 124 osobe, a među njima su brojni poslenici pisane reči iz Srema, prosvetari iz lokalne osnovne škole, građani Šimanovaca i poštovaoci pok. prof. Mirka Đorđevića.
Inicijativa je sve vreme ignorisana, iako je u više navrata slata kompletna dokumentacija inicijative (potpisi, biografija i detaljna bibliografija) elektronskom poštom na adresu Opštine Pećinci.
Odgovor nadležne opštinske administracije nije nikada dobijen, niti je vođena bilo kakva javna debata. Osim, ako se ne računaju kuloarske priče i dezinformacije kojih vazda ima u našoj stvarnosti. Presudan sud našoj građanskoj inicijativi dao je svemogući partijski lex specialis u vidu lekovite direktive opšteg ćutanja i ignorisanja.
Jedino je novinarka Jelena Kikić sa tadašnje TV B92 uspela da iskamči papirić, kada je 26.3.2016. lično zakucala na opštinska vrata i tražila odgovor za svoj TV prilog o celoj ujdurmi. Opštinari su se tada jedini put oglasili, a novinarsku ekipu je na opštinskim vratima primio jedan od nekoliko PR-ova opštine i hladno, bez komentara im uručio famozni papirić na A4 formatu sa sramnim, apsurdnim, zbrda-dola napisanim objašnjenjem i razlogom dotadašnjeg tihovanja. Čak nisu imali hrabrosti ni da se potpišu i koriste zvaničan memorandum, što dolikuje službenoj korespodenciji sa sredstvima javnog informisanja i javnosti.
Taj antologijski odgovor prikazan je u TV-izveštaju, a novinarka Jelena Kikić mi je kasnije taj papirić predala i čuvam ga kao relikviju našeg teatra apsurda i beščašća.
I tako godina po godina, prođe ih skoro šest, bez bilo kakvog pomaka.
Mora se priznati da su građani doživeli poraz, ali ne onaj klasičan vojnički, već poraz zbog ignorisanja i nipodaštavanja sopstvene vlasti. Jedna lepa građanska ideja, po svemu benigna, i pride ne košta ništa, bačena je u prašinu i na najgori način pogažena.
Međutim, sećam se, bilo je to ne tako davno, pre dvadesetak godina u prepunoj sali MZ Šimanovci održana je veličanstvena priredba posvećena prof. Mirku Đorđeviću i njegovom životnom stvaralaštvu. Izrečeno je tada, od samih meštana, kolega i đaka bezbroj lepih reči i pohvala. U atmosferi opšte empatije, nadahnuća, čestitki i zadovoljstva aplauzi su se čuli do kraja naših sremačkih šorova. U proteklih 50 godina bilo je mnogo sličnih priredbi, akademija, promocija, godišnjica i akcija u Šimanovcima, kada su besede prof. Mirka Đorđevića slušane širom otvorenih očiju i naćuljenih ušiju, a onda nagrađivane velikim od srca datim aplauzima i kasnije dugo prepričavane.
Šta se desilo sa nama samima u međuvremenu? Kako su se naše mišljenje, karakter i ponašanje skroz promenili? Danas, pri susretima sa tada prisutnim meštanima, na moj spomen inicijative oni neobjašnjivo okreću glavu, ćute, sležu ramenima i ako prozbore to bude neartikulisano i nevešto jer, kako neki kažu, ipak podržavaju opštinsku administraciju.
Retki su oni koji otvoreno govore, kao što je govorio prof. Mirko Đorđević.
Profesorovi nekadašnji đaci sada su zreli ljudi, mnogi visoko obrazovani i ne mali broj njih društveno visoko pozicionirani i angažovani u više nivoa vlasti. Logično, od njih se očekuje da sada već zaboravljenu građansku inicijativu pre svega javno podrže, administrativno realizuju i shvate da je ovo najbolji način da se sačuva sećanje na uvaženog prof. Mirka Đorđevića. Da li će to moći ili hteti, treba njih od sada pitati.
Jedino u šta sam siguran je to da prof. Mirko Đorđević i dalje drži čas iz kulture govora koji nam u današnje vreme itekako nedostaje.
PS: Zahvaljujem se svim članovima FB grupe „Biblioteka prof. Mirko Đorđević – Šimanovci“, a ima nas 217, na podršci, predlozima i lepim rečima u proteklom periodu. Ovo je poslednja objava na ovoj FB strani i krajem meseca juna 2021. ću je ugasiti iz napred pobrojanih razloga.
STUPS: Bestijarijum