Ako je iko ikada i imao bilo kakve sumnje, stvari su sada više nego jasne: rehabilitacija ?etnika, ulazak Draže Mihailovi?a u školske udžbenike gde – kao “antifašista” – ravnopravno deli stranicu sa Josipom Brozom Titom, rehabilitacija kolja?a Nikole Kalabi?a, proces rehabilitacije kvislinga Milana Nedi?a koji je u toku, slavljenje antisemite Nikolaja Velimirovi?a kao sveca…, sve su to bile samo pripreme za ono što je zapravo kona?ni cilj: za rehabilitaciju osu?enih ratnih zlo?inaca iz ratova devedesetih godina prošlog veka. To jest, za rehabilitaciju celokupne krvave ratne politike koju je zvani?na Srbija tada sprovodila. Zaklju?ak je da zvani?na Srbija te politike ne samo da se nije odrekla, ve? je to sada mainstream više nego ikada, od pada Miloševi?a do danas. Srbija, dakle, rehabilituje zlo?ine iz devedesetih godina prošlog veka i ne odri?e se ni nacionalizma niti pogubne velikosrpske ideologije.

Pre desetak dana predsednik Srbije Aleksandar Vu?i? je bio u Rumi na nekakvom bezazlenom otvaranju fabrike nudli, a iz nepoznatih razloga, tom otvaranju je je prisustvovao i osu?eni ratni zlo?inac Veselin Šljivan?anin. Zbog pitanja Televizije N1 o Šljivan?aninovom prisustvu, Vu?i? se razbesneo: “Šta ho?ete, da ga vežemo, da ga ubijemo? Šta vam smeta, je l’ se meša u politiku, da ga vežemo okovima… Šta biste vi sa N1 da uradimo”. Umesto što se razbesneo, bilo bi zanimljivije da je odgovorio na jednostavno pitanje. Ne samo zašto je Šljivan?anin zainteresovan za nudle, ve? i zašto Srpska napredna stranka u?estvuje u organizaciji njegovih tribina diljem Srbije.

Potom je ministar odbrane Aleksandar Vulin na jednom vojnom skupu u Nišu prakti?no otvoreno rekao da zlo?inima koji su po?injeni na Kosovu Srbija treba da se ponosi, kao i generalom Vladimirom Lazarevi?em koji je za te zlo?ine osu?en. Lazarevi? je tako?e govorio na istom skupu. Doga?aju je prisustvovao i osu?eni ratni zlo?inac Nikola Šainovi?, nekadašnja desna ruka Slobodana Miloševi?a, koji danas sedi u Izvršnom odboru Socijalisti?ke partije Srbije. Kao “profesionalce”, na istom skupu ratne zlo?ince je slavio i sekretar predsednika Srbije Nikola Selakovi?.

Zatim su se socijalisti opet pojavili sa predlogom da Slobodan Miloševi? dobije spomenik u Beogradu i da bude sahranjen u Aleji velikana…

Otkako je shvatila da je Me?unarodni krivi?ni sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu pred zatvaranjem, Srbija s Tribunalom više ne sara?uje, sem kad treba dati garancije za nekog od optuženika, pa bio to i za genocid optuženi Ratko Mladi?, koji se od pravde juna?ki skrivao ?itavih 14 godina.

Srbija punih 17 meseci nije imala tužioca za ratne zlo?ine, a iz godine u godinu opada broj optužnica za ratne zlo?ine. Prema navodima Fonda za humanitarno pravo, u 2017. godini podignuta je samo jedna a i ta je prosle?ena iz Bosne i Hercegovine, ne kao rezultat samostalne istrage srbijanskog Tužilaštva za ratne zlo?ine, ve? je re? o predmetu koji je ustupljen iz BiH, gde je sprovedena kompletna istraga, podignuta, potvr?ena i prosle?ena optužnica…

Najlakše bi sada bilo re?i da je sve to logi?na posledica ?injenice da je umesto neuspele petooktobarske revolucije iz 2000. godine, od 2012. do danas u Srbiji sprovedena uspešna restauracija “vrednosti” iz Miloševi?eve ere. To je, bez ikakve sumnje, ta?no, a i nastavi?e se. I ko bi se tome još i ?udio, ako imamo u vidu da su protagonisti restauracije sve sami Miloševi?evi politi?ki sau?esnici: Vu?i?, Da?i?, Nikoli?, Vulin…, sa prate?om menažerijom.

Me?utim, stvari su ipak mnogo komplikovanije po društvo u Srbiji. Jer nisu ovi aktuelni “restauratori”, na primer, doneli zakon kojim je omogu?eno izjedna?avanje ?etnika Draže Mihailovi?a sa partizanima. Taj zakon je po hitnom postupku usvojen 21. decembra 2004. godine, dakle pre ravno 13 godina, u vreme vlade Vojislava Koštunice. Tada je za predlog Srpskog pokreta obnove glasalo 176 poslanika, a protiv su bila 24 poslanika, iz Socijaldemokratske partije i iz – pazite sad – Da?i?evog SPS-a. Uzdržana su bila ?etiri, a nije glasalo devet poslanika. Ustanovljena je tada i “Ravnogorska spomenica”… Ni perjanica “gra?anske” Srbije Demokratska stranke nije imala ništa protiv toga, kao ni mnogi drugi, sem onih nekoliko dosledno antifašisti?ki i antiratno orijentisanih malenih partija. Baš kao što ni danas pojedine opozicione stranke, koje se lažno predstavljaju kao “gra?anske” i kao politi?ka alternativa Vu?i?u, ne osu?uju Vulinovo i Selakovi?evo slavljenje ratnih zlo?inaca.

Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda zatražila je nedavno od državnih zvani?nika da se ograde od politike negiranja ratnih zlo?ina i glorifikacije ratnih zlo?inaca. U suprotnom, ako državni vrh bude ?utao, mladi iz Inicijative ?e smatrati da je to zvani?na politika države Srbije. ?utali su, naravno.

Dakle, kada je odnos prema prošlosti u pitanju, na ovom mestu ?u citirati jednog mog prijatelja: “Treba se osloboditi iluzije: nije samo vlast u Srbiji problem, društvo je trulo”.

(DWP)