Nakon igrokaza sa kokardama, četničkim zastavama, pištoljima, puškama i ostalim “hrišćanskim” insignijama na Badnji dan u Subotici i nakon našeg “bezobrazluka” da to primetimo (http://www.autonomija.info/verski-praznici-iskorisceni-za-sirenje-nacionalne-mrznje.html), usledilo je nekoliko reakcija od strane onih koji su se, valjda, preplašili da će biti prepoznati ispod šajkača, piva i zakrvavljenih očiju.

Uobičajeno, reagovale su „patriote“ optužbama da je reč o predizbornoj godini te se – ima li šta logičnije – Građanska Vojvodina uključila u “zna se čiju” kampanju.  Reč je o istim onim patriJotama koji se toliko razumeju u hrišćanstvo da Božić čestitaju sa „Hristo se rodi!” (vidovdan.org), ili ga, sa kalašnjikovim u rukama a neobavešteni da postoji i Uskrs, krste sa „najveći hrišćanski praznik” (subotička kelija DSS-a).

Zamrznuti mediji u Subotici – a i šire – nisu primetili kolonu koja je, u fašističkom koloritu, prodefilovala tim lepim gradom. Na ljubaznu molbu izvesne novinarke lokalne Ju eko televizije da prokomentarišem saopštenje Građanske Vojvodine učinio sam to, ali, umesto novinarskog priloga, dobili smo sramotno pristrasan propagandni TV prilog, koji kao da su zajednički, nemuštim rukama, montirali koalicioni-kohabitacioni partneri, I da: novinarka je uporno i neuspelo insistirala da joj kažem ko nam je „dojavio” da su se „nemili događaji” zaista i desili.

Naivan i nevešt se pravio i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, koji se zakačio za rečenicu iz saopštenja da se u razdraganoj badnjoj koloni moglo čuti i pojanje „Mađarice pripremaj salate, biće mesa, klaćemo Hrvate”. I njega je zanimalo ko nam je to „dojavio”.

A sve i da je ta kolona bila nema – kao što nije – ona je sama za sebe bila i više nego rečita: http://www.e-novine.com/fotogalerija/fotogalerija-entertainment/43732-etnika-zimska-bajka.html

Svi, sem demokratsko-patriotskih snaga u Subotici mogli su se uveriti u njenu „miroljubivost” jednostavnim klikom miša. Ali njima, kao i uvek, pripadne muka kad god čuju nešto sa prefiksom „građanski” pa bila to i koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina. Da stvar bude još iritantnija po njih, em je „građanska” em je „Vojvodina” (možda da se preimenujemo u „Građanska severna srpska pokrajina”, kompromisa radi?).

Dakle, mi predstavljamo problem i mi „svesno stvaramo tenzije”, ali im nije problem ako kroz multietničku Suboticu prodefiluje kolona automobila okićena, recimo, zastavom „Pokret srpskih četnika – Sa vjerom u boga – sloboda ili smrt”. Nije im problem kolona sa razigranom mladošću koja, pijana, iz gepeka i viseći kroz automobilske prozore sa kokardama na glavama u transu diže u vazduh tri prsta. Sasvim je u redu, takoreći u pravom božićnom duhu je to što se kolona svesno i s predumišljajem sa uvredljivim znamenjima vozikala kroz grad koji se odvajkada ponosio svojom multikulturalnošću. Kroz grad koji je sada doživeo i to da neki od „slavljenika” za pojasom nosaju sekire, zaostale od seče badnjaka, a neki Mladićeve kape, dok drugi, zakrvavljenih očiju, od rakije i od piva, skrnave svetog Savu, pucaju u vazduh iz pištolja a bogami i iz pušaka.

Jedino što je jezivije od tih fotografija jeste ledena ćutnja koja je pratila čitavo monstruozno skrnavljenje Badnjeg dana i Božića. Još gori su bili pokušaji „vađenja” od strane lokalnih vlastodržaca. Sve je, zapravo, neprijatno podsećalo na devedesete i na početak propalog projekta zapišavanja teritorija, pod radnim naslovom „velika Srbija”. Zahvaljujući upravo takvim junacima kao što su ovi sa fotografija, Srbija se u međuvremenu smanjila a horde slične ovim “božićnim” su sa istim zastavama i sa slična tri prsta nanele nezapamćene patnje susednim narodima, usput uništavajući i sopstveni narod. Inoverni žitelji Subotice zato su, sasvim sigurno, u strahu. I njihov strah je opravdan, u zemlji u kojoj su fašistička znamenja izjednačena sa antifašističkim.

A šta će povodom svega preduzeti istražni organi?

Hristo Stoičkov – vaistinu Stoičkov!