Novosadsko Svratište za decu ulice je, nakon beogradskog, drugo takvo svratište u Srbiji, u koje deca koja žive i rade na ulici mogu da dođu, da dobiju obrok, da se okupaju i da dobiju prvu pomoć.
Ta deca su grupa koja je višestruko osetljiva i ranjiva. Više od 90 odsto su Romi, ekstremno su siromašni, neobrazovani i bez odgovarajuće roditeljske nege i zaštite. Za razliku od beogradskog, međutim, novosadsko Svratište još uvek nije ušlo u sistem socijalne zaštite. Ali zato jeste ušlo u fokus onih koji mrze, pa su tako nepoznati počinioci ove sedmice išarali fasadu Svratišta nacističkim kukastim krstovima i grafitima mržnje „Smrt Ciganima”.

Duško Jovanović, direktor vojvođanske Kancelarije za inkluziju Roma, za DW kaže da oni koji su pisali grafite očito ne prezaju ni od toga da prete deci. „Poruke koje su ispisane jasno ukazuju da one nisu upućene samo romskoj deci, nego svoj onoj deci koja provode određeno vreme u ovom Svratištu”, smatra Jovanović.

Štićenici Svratišta su deca koju svaki dan viđamo kako prose na raskrsnicama i koji nemaju svoj dom. Oni su i inače često izloženi svakovrsnom nasilju, kaže za naš program Daliborka Batrnek-Antonić, koordinatorka Svratišta.

„Više od 90 odsto dece koja rade na ulici, doživljava neki vid nasilja, kroz vređanje, psovanje, šovinističke ispade ili gađanje nekim predmetima. To su najčesći vidovi nasilja kojima su izloženi.”

Cilj je da se deca upišu u školu

Svratište za decu ulice u Novom Sadu postoji dve godine, ali još uvek nije deo gradskog sistema socijalne zaštite. „Poenta jeste da se oni uključe u sistem socijalne i zdravstvene zaštite i, na duge staze, u najbitniji, školski sistem”, navodi Daliborka Batrnek-Antonić

Grad za sada daje simboličnu finansijsku pomoć i pruža logističku podršku, jer je Svratište smešteno u prostoru koji je u gradskom vlasništvu.

U Svratištu je trenutno evidentirano 194 dece, koja su stalni korisnici, i još 263 deteta sa kojima se radi na terenu. Duško Jovanović kaže da ne treba imati iluzija da je moguće potpuno rešiti problem dece koja žive i rade na ulici, ali smatra da je moguće značajno smanjiti njihov broj.

„To je, moramo da kažemo, pojava koja je prisutna i u vrlo razvijenim društvima, u kojima je ne samo svest na visokom nivou, nego gde su i ekonomija i privreda daleko ispred nas. Ipak, bez obzira na sve, to je nešto što mora da zabrine društvo. Sistem može da učini mnogo da se smanji broj korisnika, i mi ćemo biti sasvim zadovoljni ako se načini i taj, za nas vrlo važan, korak”, kaže Jovanović.

Svratište za decu ulice u Novom Sadu deo je šireg projekta Ekumenske humanitarne organizacije, koji finansira Evropska Unija. Svratište radi svakog dana od 9 ujutro do 10 uveče. Zimi je prosečna dnevna posećenost od 40 do 60 dece, a leti oko 15. U prošloj godini Svratište je imalo više od 8.000 poseta. Kako sada stvari stoje, Svratište će u Novom Sadu postati budžetska stavka tek od naredne godine.

(Deutsche Welle)