Nakon što je 2016. napravila potpuni politički zemljotres u svetu (izbor Donalda Trampa, Bregzit, agonija u Siriji i migrantska kriza), većina 2017. godine je zapravo bila posledica ovih potresa.

U 10 svetskih događaja koji su obeležili 2017. ulaze:

1. Vladavina Trampa

Da su svetsko tlo “politički podrhtava” i izaziva društvene erupcije pokazao je već januar 2017. kada je održana inauguracija Donalda Trampa, kao novog američkog predsednika.

Inauguracija je prošla u svetlu Trampovog govora koji je „izrazio nacionalizam i populizam koji je obeležio i njegovu predsedničku kampanju”, kako je prenela agencija Asošiejted pres. Tramp je izneo sumornu sliku zemlje, govoreći o „pokolju Amerike“, zatvorenim fabrikama i lošem liderstvu, dok je iza njega „stoički sedeo“ njegov prethodnik Barak Obama.

Događaj su ispratile i brojne demonstracije protiv Trampa – stotine uhapšenih nakon sukoba sa policijom, privodjenje novinara, izražen pad akcija na Vol stritu. Brojni protesti održani su i u drugim gradovima sveta.

Tramp je, može se reći, obeležio ceo januar 2017. godine, jer je prva njegova odluka o zabrani ulaska migranata u cemlju, donela nove proteste, ali i stotine putnika koji su bili blokirani na aerodromu.

2. Bregzit se još „klima“

Još jedna erupcija iz prethodne godine se prelila i u martu 2017. kada je britanska premijerka Tereza Mej morala da potpiše i da aktivira pismo (document 50) kojim je Velika Britanija zvanično otpočela pregovore o Bregzitu. Ipak, nesuglasice oko Bregzita, koji je duboko podelio englesko društvo, odveo je Veliku Britaniju u prevremene parlamentarne izbore u junu 2017.

Na njima je koncervativna stranka ostvojila još manje glasova i produbila neizvesnost po pitanju izlaska ove zemlje iz EU. Mada je Mej ipak jedva formirala Vladu, ništa se konkretno nije dogodilo.

3. Zaoštravanje sukoba sa Severnom Korejom

Severna Koreja je u septembru 2017. godine je testirala novu hidrogensku bombu namenjenu za interkontinentalnu balističku raketu.

Ovo je bila prva nuklearna proba otkad je Donald Tramp predsednik SAD, a Tramp je na to reagovao pravim diplomatskim ratom. Svih prethodnih meseci ne smiruju se verbalni napadi, povlačenje zvaničnika i otvorene pretnje ratom.

4. Izbori u Francuskoj

Nakon što je Fransoa Oland bio prvi predsednik Francuske u istoriji koji se nije kandidovao za drugi mandat zbog katastrofalnih rezultata istraživanja njegove popularnosti, predsednički izbori u junu 2017. godine bili su prekretnica za ovu zemlju, zbog odnosa prema desnici.

Ipak, pobedio je Emanuel Makron i tako vratio Francusku u politički centar. To se prelilo i na parlamentarne izbore nekoliko meseci kasnije, kada je njegova stranka ubedljivo pobedila desničare Marin le Pen.

5. Ulazak krajnjih desničara u parlament u Nemačkoj

Potpuna kriza obeležila je politički život Nemačke u celoj 2017. godini.

Na parlamentarnim izborima prvi put su još od vladavine Adolfa Hitlera u parlament ušli i ekstremni desničari – AFD, a stranka Angele Merkel dobila je znatno manju podršku nego što se to očekivalo.

Iako su izbori bili u septembru 2017. godine, Vlada još nije formirana. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) nemačke kancelarke Anegel Merkel i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) dogovorile su se krajem decembra 2017. godine da načelni dogovor novoj vladi postignu do 12. januara 2018. godine.

6. Istorijske poplave u Južnoj Aziji

U nevremenu koje je pogodilo Indiju, Bangladeš i Nepal poginulo je u avgustu 2017. više od 1.200 ljudi, a milioni su morali da se evakuišu iz svojih domova. Organizacija „Save the Children“ prenela je da čak 1,8 miliona dece u Indiji, Bangladešu i Nepalu nije išlo u školu zbog katastrofe.

Poplavama je na neki način bilo pogođeno 24 miliona ljudi. Putevi su mesecima bili blokirani, a neki i dalje nisu prohodni. Za vreme poplava bilo je zatvoreno 18.000 škola.

7. Pobeda protiv ID i migrantska kriza

Irački premijer Haider al-Abadi objavio je u decembru 2017. „kraj rata“ koji već tri godine vode Vladine snage protiv oružane grupe Islamska država Irak i Levant. Ipak, Sirijska opservatorija za ljudska prava tvrdi da oružana grupa Islamska država Irak i Levant drži još neke ‘džepove’ u Siriji, dok je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da će se borbe voditi do februara 2018. Rusija je objavila da je zemlja oslobođena od ID.

Istovremeno, organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel“ (AI) u poslednjem izveštaju je optužila zemlje članice Evropske unije da su saučesnice u zlostavljanju migranata u Libiji, a talas migracija se ne zaustavlja.

8. Erdoganov referendum

Turci su na referendumu u aprilu 2017. podržali ustavne reforme koje će predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu dati veća ovlašćenja. Osnovna razlika koja je uvedena jeste da predsednik ima jaču izvršnu moć da postavlja istaknute zvaničnike, uključujući i ministre.

Referendum će još ostati upamćen i po zaoštravanju odnosa sa Nemačkom, koja je zabranila glasanje u zemlji u kojoj živi 2,7 miliona Turaka po zvaničnoj statistici, dok ih je faktički mnogo više.

Rezulatat i Erdoganovu pobedu pratile su i demonstracije na nekoliko mesta u Turskoj.

9. Referendum u Kataloniji

Nekoliko nedelja oktobra 2017. u svetu bile su posvećene referendumu za nezavisnost Katalonije, koji su pratili broji neredi i politički prevrati.

Organizatori referenduma naveli su da su španske vlasti na sve moguće načine minirale referendum i da je čak bilo 840 povređenih tokom referendum. Katalonski lider i nekoliko članova njegove uklonjene vlade otputovali su nakon referenduma u Belgiju, koja im je ranije ponudila politički azil.

Iako su rezultati referendum bili apsolutno za nezavisnost Katalonije, Evropa nije pružila podršku Kataloncima, a iz Evropske komisije saopštili su da poređenje Katalonije i Kosova – nije na mestu, jer je Španija članica EU.

Referendum se završio bez većih promena za špansku granicu.

10. “I ja sam“

Akcija je počela u Holivudu u oktobru 2017. sa parolom “I ja sam”, ali je ubrzo postala planetarna. Govori o istupima prvenstveno poznatih ličnosti koje su prvi put u životu objavile da su seksualno zlostavljane za vreme karijere, pogotovo od strane moćnih muškaraca u Holivudu. Rezultat je bilo otpuštanje nekoliko filmskih zvezda.

Ipak, akcija je planetarno uzela maha, kada su i “obični” građani počeli da objavljuju i dele svoja traumatična iskustva na internetu pod haštagon #metoo. Stručnjaci smatraju da je u mnogome podigla svest o masovnosti seksualnog zlostavljanja i potrebi za ozbiljnijim kaznama i osudama društva, a žrtvama dala nadu da bez straha potraže utehu i pomoć.

(Marija Janković, Danas)