Skip to main content

Deset godina zakona o stranim agentima u Rusiji, represija sve veća

Planeta 20. jul 2022.
2 min čitanja

Deceniju od kako je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon o “stranim agentima” obeležili su rastući strah ruskih vlasti od kritičkih glasova u društvu i novi, sve represivniji zakoni usmereni na opoziciju, civilno društvo, nezavisne medije, navodi se u Deklaraciji Visokog predstavnika EU povodom 10. godišnjice tog zakona.

Zakon, usvojen na današnji dan 2012, bio je prvi od nekoliko, uključujući zakon o “nepoželjnim organizacijama” iz 2015. i “zakon o lažnim vestima” iz 2022, donetih sa ciljem da se utiša i vrši pritisak bez presedana na rusko civilno društvo, političku opoziciju i nezavisne medije.

Zakon o “stranim agentima” s godinama je evoluirao ali se i dalje razrađuje kako bi se dodatno stigmatizovala i značajno ograničila prava različitih društvenih grupa, uključujući nevladine organizacije, udruženja, medije, novinare, aktiviste za ljudska prava.

Tim zakonima Rusija očigledno krši obaveze po međunarodnom pravu da garantuje ljudska prava i osnovne slobode svojim građanima. To je potvrđeno u Mišljenju Venecijanske komisije iz 2021, kao i Evropskog suda za ljudska prava u junu 2022.

Prema ruskom Ustavu, međunarodno pravo je integralni deo ruskog zakona.

Dalje se navodi da je neopravdana i neisprovocirana agresija Rusije na Ukrajinu pojačala represiju u Rusiji ciljajući “obične” građane i drastično ograničila pravo na slobodu izražavanja i medijske slobode.

Ekspanzija restriktivnih zakona usvojenih od početka agresije na Ukrajinu, uključujući zakon o tzv. lažnim informacijama o upotrebi oružanih snaga Ruske Federacije (“zakon o lažnim vestima”), za cilj ima da Ruse dodatno liši nezavisnih informacija o nelegalnim akcijama i zločinima ruskih snaga u Ukrajini.

“Sve veća represija je stoga značajan faktor koji omogućava rusku agresiju u inostranstvu i ljudi u Ukrajini za to plaćaju veliku cenu”, ističe se u Deklaraciji Visokog predstavnika EU.

Dalje se navodi da su zbog cenzure i represivnih zakona opozicija, borci za ljudska prava, LGBTI osobe, nezavisni novinari i drugi ruski građani koji strahuju od represije države bili primorani da pobegnu iz svoje zemlje.

Istovremeno su lokalne i međunarodne organizacije civilnog društva, kao i međunarodni i ruski nezavisni mediji, ugušeni ili prinuđeni na likvidaciju.

EU, kako se ističe, snažno osuđuje sistemske pokušaje izazivanja straha i razbijanja civilnog društva, nezavisnih medija i demokratske opozicije u Rusiji i nastaviće da podržava rad ruskih organizacija civilnog društva, branilaca ljudskih prava i nezavisnih medija i novinara u i izvan Rusije.

U Deklaraciji Visokog predstavnika se ruske vlasti ponovo pozivaju da se drže međunarodnih obaveza koje se odnose na poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.

(Beta, arhivska foto hapšenja aktivista, Beta-AP)