Skip to main content

DENIS KOLUNDŽIJA: Tavorenje u tišini

Izdvajamo 29. nov 2021.
3 min čitanja

Pred vama je komentar urednika VOICE Newsletera Denisa Kolundžije. Oni koji su prijavljeni na Newsletter, ovaj tekst su mogli čitati još jutros. Ako želite da i vi budete prijavljeni na naš BESPLATNi Newsletter, vaše je samo da kliknete ovde.

***

NOVEMBARSKI DAN: Lopate u rukama Aleksandra Vučića i Igora Mirovića, tog 22. novembra 2017, trebalo je da označe početak izgradnje nove zgrade Radio-televizije Vojvodine na Mišeluku. Da, zgrada je u međuvremenu završena, ali od tog svečanog čina kao da su počele da rade i neke druge „lopate“: one koje u čoveku uglavnom ne bude prijatne asocijacije.

DAN FIRME: RTV danas, inače, obeležava 72. godišnjicu početka emitovanja Radio Novog Sada i to se odavno vodi kao zvanični Dan firme. Nije da je ranijih godina baš bilo povoda za slavljeničku atmosferu, ali ove godine pokrajinski javni servis dočekuje svoj datum, koji se dugo proslavljao i kao Dan Republike, u okolnostima gde bi bilo kakva naznaka svečarskog bila manifestacija cinizma.

DJB: Rekoh, nova zgrada je završena, ali – nije do kraja useljena! Pri tome, niko ne sme ni da prognozira kada će se steći uslovi da se na Mišeluk presele i redakcije koje su još od 1999. smeštene u neuslovnoj zgradi u Sutjeskoj ulici. Nedostaje novac, bar 4 miliona evra, kako bi se preseljenje kompletiralo. Država, sa svim svojim nivoima vlasti, investirala je u izgradnju i delimično opremanje oko 4 milijarde dinara. I za sada poručuju: dosta je bilo!

LOPATARENJE: Ispada da je, kao i na mnogim drugim mestima, onima koji su lopatarali pred kamerama bio jedino važan upravo taj čin, ne toliko i ono što treba da usledi. U RTV-u ili nisu smeli ili nisu hteli da stvari izguraju do kraja i da time makar jedan ogroman trošak – oko 13.000 evra mesečno na ime kirije za zgradu u Sutjeskoj – skinu s grbače. Kao da nije dovoljno što se prošle godine ukupan dug RTV-a dostigao astronomskih 1,6 milijardi dinara.

LOJALNOST: Oslonjeni u funkcionisanju, baš kao i kod izgradnje „velelepne praznine“ (preuzet citat), isključivo na državnu pomoć, u RTV-u očito veruju da dokazana uredničko-programska lojalnost i upadljivo odsustvo spremnosti ka talasanju, na kraju mora da se isplati. Pitanje je samo – da li će imati kome da se isplati?

NEKO DRUGI: Ušuškani u svojoj nebitnosti, u RTV-u strpljivo čekaju da im neko drugi reši potpunu bizarnu situaciju u kojoj su se našli – da od jula ove godine nemaju generalnog direktora, a od kraja maja ni direktora programa. Oni koji privremeno obavljaju te dužnosti nisu čak ni u statusu vršioca dužnosti, a konkursi za ta mesta već mesecima se ne raspisuju. Razlozi se samo mogu naslućivati.

SAMOGAŠENJE?: Vlastima višejezičnost RTV-a lepo služi za pokazivanje u svetu i svesni su da bi od eventualnog ukidanje pokrajinskog javnog servisa bilo više štete no koristi. Ali je zato ta kuća ostavljena da i dalje tavori, u svojoj kuli od slonovače smeštene daleko od očiju javnosti, koja je iovako okrenuta drugim televizijama. Pa će, je li, malo ko i primetiti ako bi se jednog dana sama ugasila. Njeno potkopavanje odavno traje, ali u tome su učestvovali i neki koji nisu dužili lopate: ili su glasno odobravali ili su ćutke posmatrali misleći da će im protivljenje doneti štetu.  

Za novu zgradu ne brinite, lako joj može biti promenjena namena.

(VOICE Newsletter)