JUN 2021: „U junu 2021. godine došlo je do gubitka radioaktivnog izvora iridijum 192 (Ir-192) iz uređaja za industrijsku radiografiju, u vlasništvu Zavoda za zavarivanje d.o.o. Beograd, u okolini naselja Iđoš, opština Kikinda“.

IZGUBLJENO-NAĐENO: Ne zna se šta je u napisanom strašnije – da li to što je nešto radiaktivno IZGUBLJENO (pa srećom pronađeno), što su u tom incidentu inače dva radnika bila izložena nimalo naivnoj količini zračenja, ili pak to što ovome „not great not terrible“ događaju saznajemo – tek ove godine.

VANREDNI DOGAĐAJ: Zapravo, znali bismo o njemu da smo pročitali izveštaj za 2021. Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije – SRBATOM. Tamo je pomenut kao „vanredni događaj“, što je drugo ime za bilo koji događaj koji dovodi do izlaganja pojedinca radioaktivnom zračenju iznad odobrenog nivoa.

OPUŠTENO: Kad su mediji, pročešljavši izveštaj iz 2021, otkrili taj „vanredni događaj“, SRBATOM se opredelio za čuvenu taktiku „opušteno, nema tu šta da se vidi“. Evo, odmah su, dakle još juna 2021, o incidentu obavestili Sektor za vanredne situacije u Kikindi, posle čega su na lokaciju izašli lokalna policija i vatrogasci.

SVE OK: Onda su, navodi nevoljno SRBATOM, predstavnici Instituta za nuklearne nauke Vinča i Zavoda za zavarivanje lokalizovali radioaktivni izvor (bravo, kakvo olakšanje!), nakon čega je vraćen pod kontrolu i spakovan u zaštitni kontejner pogodan za siguran transport. Nisu posezali za dodatnim merama zaštite jer – u blizini nije bilo stambenih objekta. Nisu ništa javili medijima – kad već nisu obavestili lokano stanovništvo, što bi uznemiravali svekoliku javnost.

A RADNICI?: Čini se da su sve ovo još onomad mogli da saopšte – jeste, došlo je do incidenta, sad je sve ok (to, doduše, ne znamo za same ozračene radnike), dešava se, ali nema razloga za paniku. Dobro, mogu da naslutim kako bi mediji sve ovo propratili, cenim da bi nešto čeronobiljsko provejavalo u naslovima i tekstovima.

MEDIJI: Možda bi se – čuj mene: sigurno bi! – mediji nenaklonjeni vlastima danima naslađivali nad tim šta nas je sve snašlo od naprednjačke vlasti, kako svuda caruje stranačko zapošljavanje pa i u nečem što zvuči baš ozbiljno, poput SRBATOM-a.

KRITIKA: Dobro, verovatno bi nekoliko dana bilo neprijatno po zaposlene u toj instituciji, verovatno bi pala i neka „drugarska kritika“ jer je neprijateljima vlasti data „municija“ za napad. Na koncu, sve se dobro završilo (to, doduše, i dalje ne znamo za ozračene radnike), izgubljeni izvor radioaktivnosti je ipak pronađen, možete se komotno vratiti svojim radnim zadacima.

PREĆUTKUJU LI I OSTALI: Misle li i ostali tako kad nam nešto svesno prećute – da je bolje da nešto, što je važno da javnost zna, u najboljem slučaju „zakopaju“ tamo u neki izveštaj, e kako bi najpre izbegli napade „neprijateljskih“ medija a potom, što najviše boli, kritiku što su takvima dali povoda za napade?

MOŽDA: Možda – MOŽDA! – je ovo ipak usamljeni slučaj. Možda samo neke institucije nisu baš najbolje osposobljene da reaguju u kriznim situacijama. Recimo, kad se izgubi nekakav izvor radioaktivnosti a radnici budu ozračeni.
Je li to bilo jedini slučaj? E, sad bar znate šta je crv sumnje!

(Autonomija)