STATISTIKA: Do pre samo nekoliko dana zvanična statistika već je bila dovoljno crna: od početka godine u požarima u Srbiji stradalo je 26 osoba. Među njima i šestoro dece, u Novom Pazaru i Staroj Moravici.

JOŠ DVE: U međuvremenu, požari su odneli još dve žrtve, u Bečeju i Padinskoj skeli. Vatrogasci su za dva i po meseca 2023. intervenisali zbog preko 3600 požara, od čega je polovina bila u stambenim objektima. Žrtava požara, nekim čudom, nema više.  

PODSEĆANJE: Nedavno sam na ovom mestu podsetio na 14 žrtava, u dobi od 18 do 29 godina, koji su živote izgubili u dva požara na javnim mestima u Novom Sadu. Žrtve požara u ovoj godini stradale su uglavnom u svojim domovima.

POŽARI: Ne znam da li je to što više nismo imali žrtava na javnim mestima posledica veće kontrole i odgovornosti. Nešto od toga, ako ne i sve, izostaje ozbiljno van javnih mesta. U domovima.

TERMIN: U taze objavljenom dokumentarcu kolege Dalibora Stupara „Šta nas greje, to nas truje“, u kojem se govori o pogubnim posledicama upotrebe prilično štetnih energenata za zagrevanje domaćinstava, moju pažnju privukao je termin „odloženo samoubistvo“.

SVE: Iz raznoraznih razloga, saznajemo iz filma, brojni građani za zagrevanje svojih domaćinstava koriste isključivo energente koji su im dostupni ali koji ne samo da su direktno štetni po njih, već i po druge građane – udisanjem zagađenog vazduha i/li preko zatrovanog zemljišta. Usled zagađenja vazduha godišnje premine i do više od 11 hiljada ljudi u Srbiji.

OPCIJA: U Stuparovom dokumentarcu anketirani građani otvoreno priznaju kako oklevaju da pređu na daljinsko grejanje ili gas, jer, je li, ne zna se kakva će biti naredna zima, tako kažu vlasti. Čvrsta goriva, često upitnog kvaliteta, ili ona koja pronađu na deponijama ili gde već, čine im se kao ipak izvesnija opcija, pa šta da košta, i njih i druge.

LUKSUZA BEZ: Ako izuzmemo tvrdoglave, sigurno je dosta onih koji su prinuđeni da se snalaze jer ne mogu da imaju taj luksuz da neko drugi zimi brine o zagrevanju njihovih stanova ili kuća. Pri imperativu da se po svaku cenu izbegne hladnoća, pa i smrzavanje, zanemaruje se i zaštita životne sredine ali i opreznost i to, nažalost, sve češće ima svoju visoku cenu.

NESAVEZNICI: Posle tragedija u „Laundžu“ i „Kontrastu“ na javnim mestima u Novom Sadu ničeg slično više nije bilo. Da li je takva mogućnost zauvek otklonjena? Iskreno, sumnjam. Briga za profitom ali i briga za pukim obezbeđivanjem makar zagrejane prostorije, vidimo da nisu saveznici brige o mogućim, sve stvarnijim, posledicama nebrige za životima, sopstvenim ali i tuđim.

KLIKABILNO: O zastrašujućem broju onih koji godišnje umru od posledica zagađenog vazduha, tojest od suspendovanih čestica, tek retki, poput Dalibora, hoće da uzbune javnost. Većina medija zato bolesno stradoslasno štancuje klikabilne tekstove o požarima u domovima u kojima ima žrtava, po mogućnosti maloletnih.

SAUČESNIK: Naposletku, svi su oni žrtve istog, „umišljenog ubistva“. Samo, pravi inspirator, čak saučesnik u tom zločinu, makar i pasivno, uvek ostaju nepomenut. I nekažnjen.

(Autonomija)