BAJAGA: Još malo pa će četrdeset godina od objavljivanja Bajaginog debi albuma „Pozitivna geografija“ i taman toliko dugo u meni se odvija borba s razumevanjem tog termina. Pitao sam i mudrije od sebe, ne znaju ni oni. Možda je Momčilo u međuvremenu nešto o tome i govorio, ne kažu da nije, ali do njih pa i do mene tako važno tumačenje nikad nije stiglo.

TOPONIMI: Ako ste zaboravili, pesme na albumu sadrže solidan broj najrazličitijih toponima (Berlin, Beč, Cejlon, Burma, severno i južno od Brazila, Vijetnam, Kampućija i Moskva; mislim da nisam ništa izostavio) i to bi moglo imati veze sa geografijom. Šta je pak u vezi sa tim tako pozitivno, e tu počinje misterija.

ISKUSTVA: Možebiti da je Momčilo poneo pozitivna iskustva sa pobrojanih destinacija ili je takve neko preneo pesniku, ako ih već ovaj nije lično iskusio. Sad, u eks Burmi, današnjem Mjanmaru, vojna hunta vlada s malim prekidima više od 60 godina, ali, čuj, zašto bi ta činjenica svima morala da pokvari ugođaj u toj zemlji?

PRETEŽE: U Beču, Berlinu, pa i Parizu, Njujorku i mnogim drugim gradovima, ali i državama, dešavaju se redovno ružne stvari – tamošnji žitelji znaju to najbolje – ali nikad ništa neće moći da ugrozi pozitivnu percepciju koju o njima imaju pre svega stranci. Švajcarska je imala svojih neslavnih epizoda tokom Drugog svetskog rata, a šta tek reći za Nemačku, ali malo ko će ih zbog toga danas svrstati u neke negativne foldere.

ANONIMNOST: Milioni manjih toponima možda žele ali nemaju snage niti štofa da se za mesto na pozitivnoj geografskoj mapi izbore. Kad je već tako, spremni su da zauvek ostanu pod naslagama debele anonimnosti – samo da ne dođu na onu drugu mapu.

SUPROTNOST: Pa da, ako postoji pozitivna – morala bi da postoji i negativna geografija: to bi, držim, bio zajednički naziv za sve one toponime koji nisu po dobru stekli poznatost i čije pominjanje retko kome izaziva prijatnu asocijaciju.

DEVEDESETE: Na ovim prostorima negativna geografija procvetala je tokom ratova devedesetih: mogao bih u nedogled da vam nabrajam sva ona do tada mnogima nepoznata mesta diljem bivše mi domovine koja su se pročula tek kroz izveštaje sa ratišta. O nekim drugim malopoznatim tačkama na mapi, izveštaji su pak bili nemi: nije naime bilo zgodno pričati o malim mestima… sa velikim masovnim grobnicama. Ne, nije zbog negativne geografije, neki drugi razlozi su bili posredi.

IZBEGAVANJE: Nepravedno bi bilo reći da ta mesta (samo) zbog svega toga ljudi i danas izbegavaju, ako toga uopšte ima: prošlo je dosta godina, savremenici i sećanja nestaju ili blede i još samo internet pamti.

KOLIKO: Koliko će morati da prođe da s moderne negativne geografske mape nestanu jedna Dubona, Malo Orašje, Velika Ivanča, Malča…? Savremenika je avaj još dosta, sećanja ne blede tako brzo, a ni internet nije od pomoći…

SAMO NAŠA: Pokazalo se, dok ima ljudi i volje, moguće je. Ili ipak samo mora da prođe dosta vremena. Ako ništa od toga ne upali, možda nastane neka nova geografija, samo naša. S novom istorijom nam već ide dobro.

(Autonomija, ilustracija: Pixabay)