BANSKI DVOR: Nije me samo kao dugogodišnjeg izveštača iz Skupštine Vojvodine „presekla“ vest o tome da su u tom zdanju popucali zidovi i da je potom građevinska inspekcija zabranila korišćenje dela Banskog dvora dok se ne proceni stanje konstrukcije.

UPS: Slično sam odreagovao, s mešavinom besa i neverice, i kada su po Novom Sadu nesrećnici ostajali bez svojih kuća pod naletom bahatih investitorskih bagera i mašina. Kreneš da zidaš zgradurinu i, ups, uruši se u sekundi ljudima sve što imaju, šta da se radi.

PRAŠINA I OČAJ: Potrebe grada za novim stambenim kvadratima i dodatnim parking mestima izgleda da ne mogu bez toga da za sobom ostave i ozbiljne „kolateralne žrtve“. „Drvo napretka“ mora se s vremena na vreme osvežiti prašinom srušenih kuća i očajom unesrećenih građana“, da parafraziram čuvenu Džefersonovu.

PROGRES: Sad je taj progres stigao i do Banskog dvora, sastavnog dela Banovinskog kompleksa, u kojem se od kraja Drugog svetskog rata održavaju sednice izabranih predstavnika građana Vojvodine, sednice Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine.

PROBLEM: Nije sporno da mnogi i danas imaju problem s punim nazivom Vojvodine. Pa i njenom nazovi autonomijom. Ali, teško da će je se i njeni najveći protivnici tako lako odreći. Sve dok je sinekura, nameštenja, konkursa i budžetskih rezervi.

BEZ PLANA: I zato je u pravu jedan moj prijatelj koji je napisao da je pogrešno reći da je sve što se nedavno dogodilo Brašovanovom remek-delu unapred smišljeno i da je ideja o izgradnji garaže u blizini Skupštine trebalo da dovede do njenog oštećenje, a potom i do napuštanja tog zdanja. Na kraju, verovatno, i do ukidanja postojanja vojvođanske skupštine, a pre toga i autonomije.

ODNOS: Ne, stvar je isključivo o nemarnom odnosu  –  u ovom slučaju, prema tako važnom arhitektonskom objektu i još pod zaštitom države, ili prema običnim ljudima, čiji je jedini „greh“ bio taj što su im se stanovi greškom našli baš pored primera ovaploćenja investitorskog urbanizma.

OČEKIVANO: Ispostavilo se da vest o pucanju zidova u Skupštini Vojvodine, praćena još nekim oštećenjima, nije „presekla“ samo izvođače radova na obližnjoj podzemnoj garaži. Smireno su, naime, izjavili da oštećenja usled sleganja objekta „nisu iznenađenje“ i da su bila „predviđena projektom, kao i da je još tada predviđena sanacija“.

A ŠTA DA JE: Dakle, slutilo se još u fazi projektovanja da do ovog može da dođe? Šta da su oštećenja drastičnija? Ili, ni to nije isključeno u daljoj fazi radova?

PITANJA: To, dabome, otvara pitanje – da li podzemna garaža baš mora da se gradi tik uz Banovinski kompleks. Gradski oci će vam, kao i u slučaju novog mosta, samo ukazati na broj automobila na ulicama, na česte saobraćajne kolapse i svemu drugom u čemu oni nemaju baš nikakvu odgovornost. Da li su za povećan broj automobila kojima je potrebno parking mesto rešenje u novim garažama ili pak u demotivisanju vozača da uopšte dolaze u centar, dilema je na koju je već dat odgovor.

ODGOVOR: Time i o potrebama za razvoj „drveta napretka“. Neće se razviti ako ga ne zalivaš. Pa i po (pre)visoku cenu.

(VOICE Newsletter)