Lideri političkih stranaka koje imaju poslanike u parlamentu BiH, usvojili su politički sporazum koji definiše ciljeve i dalje političke reforme koje ta zemlja treba da sprovede na putu približavanja Evropskoj uniji

Sporazum je usvojen juče u Briselu, u prisustvu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela, saopšteno je iz Delegacije EU u BiH, koja je danas objavila integralni tekst dokumenta.

U dokumentu se navodi da su politički lideri iz BiH ponovo potvrdili svoju posvećenost očuvanju i izgradnji mirne, stabilne, suverene i nezavisne, kao i funkcionalne evropske države Bosne i Hercegovine.

Tu državu, navedeno je, čine Bošnjaci, Hrvati i Srbi, kao konstitutivni narodi (zajedno sa Ostalima), građani Bosne i Hercegovine, te dva entiteta i Distrikt Brčko, uspostavljeni u skladu sa Ustavom i Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Lideri političkih stranaka su potvrdili i da su opredeljeni za poštovanje principa vladavine zakona i provođenju slobodnih i demokratskih izbora, kao i razvoju demokratskih institucija na svim nivoima vlasti.

Iskazali su i opredeljenost principima i vrednostiма na kojima se zasniva Evropska unija i demokratska društva, kao i budućnosti BiH u EU.

Naglasili su i važnost sprovođenja reformi, odnosno 14 ključnih prioriteta navedenih u Mišljenju Evropske komisije.

Učesnici se, navodi se, pozivaju na zajedničku izjavu članova Predsedništva BiH povodom 25. godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma, u kojoj su istakli važnost jačanja poverenja, mira, poštovanja Dejtonskog sporazuma i dobrosusedskih odnosa.

U dokumentu se navodi da politički lideri iz BiH prepoznaju važnost političkog trenutka i odgovornost koju imaju prema svim građanima te zemlje, imajući u vidu rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Uz ovu tačku dodata je fusnota prema kojoj „predstavnici iz Republike Srpske pozivaju na raspravu i usvajanje odluke u Predsedništvu BiH o situaciji u Ukrajini“.

U dokumentu se navodi da su se lideri političkih stranaka u BiH obavezali da će preduzeti neophodne reforme kako bi očuvali i unapredili ove ciljeve.

Naglasili su i važnost produženja mandata operacije EUFOR-a „Altea“ u BiH radi očuvanja sigurnog i bezbednog okruženja.

SAD podržava sporazum iz Brisela, uz poziv na preuzimanje odgovornosti

Sjedinjene Američke Države (SAD) skupa sa evropskim partnerima podupiru težnje svih bosanskohercegovačkih građana da uživaju veću sigurnost i prosperitet kroz proces evroatlanskih integracija, rekla 13. juna Ambasada SAD-a u Bosni i Hercegovini (BiH), komentarišući sporazum usvojen u Briselu.

SAD prati politički Sporazum o načelima za osiguravanje funkcionalne BiH koja napreduje na evropskom putu, navela je Ambasada SAD-a u BiH na Twitteru.

Lideri iz BiH su prihvatili poštovanje svih konačnih i obavezujućih odluka međunarodnih i domaćih sudova i njihovom provođenju, s ciljem usklađivanja s evropskim standardima.

Preuzeli su i obavezu preduzimanja svih neophodnih koraka u pravcu efikasne organizacije i sprovođenja oktobarskih opštih izbora, uz saglasnost svih stranaka da će voditi poštenu i konstruktivnu predizbornu kampanju, bez retorike podela i mržnje.

Lideri političkih stranaka iz BiH su prihvatili da će sarađivati posle izbora kako bi se obezbedilo brzo formiranje novih zakonodavnih i izvršnih organa vlasti na svim nivoima, u skladu sa zakonski propisanim rokovima.

„Odlučno će raditi na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Komisije o zahtevu zemlje za članstvo u EU, kako bi se ostvario napredak na evropskom putu i odgovorilo na težnje građana“, stoji u dokumentu.

U tom pogledu, navodi se dalje, od njih se traži da se hitno, a najkasnije šest meseci posle formiranja vlasti na svim nivoima, usvoje Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH (VSTS), Zakon o sudovima, Zakon o sprečavanju sukoba interesa i Zakon o javnim nabavkama.

Od političkih lidera je zatraženo da u istom roku sprovedu izborne reforme i ograničene ustavne reforme, u meri u kojoj je to potrebno kako bi se obezbedila potpuna usklađenost sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda BiH, preporukama Venecijanske komisije i preporukama OSCE/ODIHR-a i GRECO-a.

Obavezali su se i da sprovode mere kojima će ponovo u celosti uspostaviti redovni politički dijalog s Evropskom unijom, kroz strukture u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, čime bi zemlja ostvarila pogodnosti iz fondova EU.

U dokumentu se dalje navodi da BiH treba da preduzme niz koraka da bi napredovala ka evropskom putu.

Ti koraci podrazumevaju da se obezbedi potpuna funkcionalnost institucija BiH, da se odluke u vezi s nadležnostima na nivou BiH donose na tom nivou, kao i da posle izbora započne „konstruktivan dijalog o ključnim pitanjima funkcionisanja zemlje, uključujući usvajanje celodržavnih strategija u oblastima zajedničkih nadležnosti, u skladu s ključnim prioritetom koji zahteva pravnu sigurnost u raspodeli nadležnosti između nivoa vlasti“.

Politički lideri su prihvatili i da će jačati prevenciju i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, između ostalog, i putem nezavisnog rada policijskih agencija i pravosuđa.

Obavezali su se i na poboljšanje ukupnog funkcionisanja javne uprave, odnosno na uspostavljanje profesionalne i depolitizovane državne službe.

Lideri političkih stranaka iz BiH prihvatili su da nastave da usklađuju spoljnu politiku BiH sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Dokument su prihvatili članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović, Milorad Dodik, koji je i lider SNSD-a, i Željko Komšić, koji je predsednik Demokratske fronte (DF).

Sporazum su prihvatili i lideri SDA Bakir Izetbegović, Socijalističke partije Petar Đokić, Naše stranke Edin Forto, Naroda i pravde Elmedin Konaković, Socijaldemokratske partije Nermin Nikšić, Nermin Ogrešević (NES), Elzina Pirić (PDA), Senad Šepić (NB) i Nenad Stevandić iz Ujedinjene Srpske.

Sporazum nisu prihvatili predsednici Partije demokratskog progresa (PDP) Branislav Borenović i Demokratskog narodnog saveza (DNS) Nenad Nešić, dok predsednici HDZ BIH Dragan Čović, Srpske demokratske stranke (SDS) Mirko Šarović i Saveza za bolju budućnost (SBB) Fahrudin Radončić nisu prisustvovali sastanku.

(Beta, RSE)