Krečenjem grafita koji je usred dana osvanuo na ulazu zgrade u Novom Sadu u kojoj živi programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić, a kojim se prizivala njegova smrt, mogla bi se staviti tačka na uznemirujuća dešavanja nakon festivala Rebedu u Dubrovniku. Ili bolje reći tri tačke, jer nestankom grafita nije nestao problem u kom se društvo u Srbiji guši već decenijama. Naprotiv. I sa sigurnošću možemo reći da će se ponoviti. Ne nužno sa Gruhonjićem, iako ni to nije isključeno jer nije prvi put da su grafiti ispisani u ulazu u zgradu u kojoj živi.

Prvo su u Dubrovnik, iako tako nije bilo prvobitno najavljeno, krenule Ana Lalić, novinarka i predsednica NDNV-a i Aida Ćorović, aktivistkinja koja se baš isti dan kad stavljamo tačku(e) morala javiti na izdržavanje kazne zatvora zbog jaja bačenih na onaj drugi zid koji opet ukazuje na istu bolest u društvu. Kaznu služiti neće jer su se, kao i u Gruhonjićevom slučaju, solidarni građani okupili i za nju sakupili novac da se plati kazna, a u Gruhonjićevom da se prekreči grafit.

Njihove izjave kojima detektuju bolest jednog društva nisu nikakva novost jer to čine kad god i gde god imaju priliku, ali ako se to čini u Dubrovniku u Hrvatskoj, to dobija posebnu težinu jer, da parafraziramo Tatjanu Macuru, narodnu poslanicu u Skupštini Srbije koja je u parlament ušla sa liste Srpske napredne stranke, a koja se diči svojim liberalnim pogledima „nedvosmisleno građanske orijentacije“, neopterećenim nacionalizmom. „Naše političke razmirice, unutar naše zemlje su sasvim nešto drugo u odnosu na to kako predstavljamo našu državu kad napustimo granice naše države“, rekla je Macura osvrćući se na rezoluciju Evropskog parlamenta koja se tiče krađe izbora u Srbiji, za koju si zasluge pripisuju predstavnici opozicije. A Dubrovnik, hteli to ili ne, ipak jeste „van granica naše države“. Dakle, poruka je jasna i dobro su je shvatili i provladini tabloidi, ali i čitav niz „analitičara“ koji su javno razapinjali kako Aidu Ćorović tako i Anu Lalić.

Ukratko, na „antisrpskom festivalu mržnje kog organizuju Hrvati podrivaju ustavni poredak, mrze sve srpsko, mrze Srpsku pravoslavnu crkvu, Lalić podstiče stvaranje nove, vojvođanske nacije na tlu srpske Vojvodine…“ Preti im se krivičnim prijavama, a sve to prati čitav niz pretnji na online polju gde su stvari odavno izmakle kontroli. NDNV je pretnje prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, jer su se pojedinci toliko osokolili da više ne skrivaju ni imena ni lokaciju gde žive.

U razgovoru za Danas Lalić ističe da uvek stoji iza svojih reči. „Problem u ovom slučaju je što su se one ‘izgubile u prevodu’ srpskih nacionalista i tabloida, koji su, od svega mog izrečenog, idiotski zaključili i vrlo zlobno iskonstruisali, da zapravo smatram kako u Vojvodini ima ‘previše Srba i njihovih crkava’. Dakle, da li iz gluposti ili ciljane zlobe, tom zamenom teza su me svesno ponovo raspisali za odstrel. I naravno da strahujem za svoju bezbednost, jer sam svesna da živim u okruženju gde su novinari, sa samog vrha vlasti, proglašeni za omiljenu, delikatesnu lovinu. A kada se usudite da na to još dirnete i u crkvu, tada već postajete kapitalac za odstrel“, zaključila je.

A kao po pravilu, kad se već uzme na zub Anu Lalić, uzme se i Gruhonjića, jednog od prethodnika na čelu NDNV-a, iako on nije bio gost na ovogodišnjem festivalu u Dubrovniku. Ali bio je na prošlogodišnjem. Izjava u kojoj se on pomalo čudi što ga zovu Sabahudinom u želji da ga uvrede, kad već imaju zicer jer zove se Dinko, kao Dinko Šakić, „mrvu“ je dorađena, pa se ispostavilo da se Dinko diči tim imenom baš zbog Šakića, a ne da samo ukazuje na to da, ako ga već vređaju, to mogu učiniti zgodnom paralelom. Isti festival, različite godine, pa šta im je teško da ih metnu u isti koš? U eri postistine sve je moguće, mada mediji u Srbiji eru postistine žive nešto duže od ostatka sveta. I dok su hajku na Anu Lalić vodili uglavnom tabloidi, sad su se uključile i dobre, stare Večernje novosti, kao i Politika, otac i majka postistine u Srbiji.

Večernje novosti donose i reakciju nekadašnjeg ministra policije, ministra odbrane, ministra za rad i socijalna pitanja te šefa BIA-e, Aleksandra Vulina: „Koja je gadost koju o Srbiji može da izgovori jedan profesor i da mu se zbog toga ne dopusti da predaje našoj deci i truje ih mržnjom koju oseća prema Srbima i Srbiji… Da je Dinko, ponosan što se zove kao ustaša Dinko Šakić, rekao da će od džamije napraviti kafanu, više nikada ne bi kročio u Bosnu i Hercegovinu ili bilo koju zemlju u kojoj ima muslimana. Da je rekao da je sinagoga ‘monumentalno odvratna’, bio bi uhapšen za širenje mržnje, a da je govorio o crncima sa istim prezirom i predrasudama kao o Srbima iz Republike Srpske, bio bi kažnjen zbog nedopustivog rasizma. Da sam u bezbednosnom sistemu Srbije imenjak i istomišljenik Dinka Šakića bi, strogo poštujući zakon, proveo mnogo vremena u prostorijama nadležnih službi objašnjavajući šta je hteo da kaže kada je pričao o Srbima kao zločincima. Nadam se da će u Srbiji biti dovoljno države da se Dinku omogući da upozna i zakon i sistem bezbednosti.“

A kako u Srbiji nema dovoljno države i kako se predstavnici države, uključujući i Milenka Jovanova, šefa poslaničkog kluba vladajuće stranke u Skupštini Srbije, uključuju u hajku, zbog čega su ga u NDNV-u prozvali da ugrožava živote novinara i njihovih porodica, predsednik je morao da preseče. Inače, prećeno je i Gruhonjićevim studentima koji su stali u zaštitu profesora. „Niko nema pravo da preti nikome, pa čak ni ovima koji govore ove gadosti. A da bi ljudi razumeli, Dinko Šakić je bio upravnik Jasenovca. U Beču se pridružio ustašama, bio nasilnik i siledžija, u Hrvatskoj je bio najbahatiji mogući od svih ustaša. I umro je u Zagrebu 2007. ili 2008, i sahranjen na Mirogoju. I tada su na mnogim mestima stvarno žalili. Dinko Šakić je odgovoran za ubistvo desetine hiljada Srba i da se vi kliberite i da vam je to smešno… Ništa nije smešno! Još manje je smešno mom ocu koji nikada svog oca nije video jer je bio u utrobi majke“, kazao je Vučić gostujući na TV Prva.

Apsolutno je nebitno što Gruhonjić nije veličao Šakića, što Ana Lalić nije prozivala SPC, iako bi se tu imalo štošta prigovoriti, već je samo javno iskazala stav protiv gradnje nove crkve u novosadskom naselju Liman, uz poznato kupalište Štrand.

Prilikom akcije prekrečavanja grafita u Gruhonjićevom ulazu šutirane su kante sa krečom, pokušano je autom da se prođe kroz građane, ali je grafit „Dinko – Šakiću za večni dom si spreman“, sa potpisom „Srpska Vojvodina“, uklonjen. Ana Lalić je tom prilikom kazala da „ovo više nije borba za bezbednost novinara, niti za slobodu govora“, već „bukvalno borba za goli život“. „Nemojte da čekate da nam dolaze na kućni prag, jer ako se ovako nastavi, neće biti novinara da o tome izveštavaju„, rekla je Lalić.

A da ćemo ipak staviti tri tačke na priču potvrđuje i novi grafit koji je osvanuo tokom noći u istom ulazu: „Džabe si krečio!“ U potpisu stoji još: „Liman“.

(Portal Novosti, Karikatura: STUPS)