Ogromna mobilizacija na izborni dan jeste ono što sužava manevarski prostor SNS-u da ostane na vlasti, to jest da matematikom dođe do 126 poslanika, kaže za N1 Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Potpredsednica Glavnog odora SNS Ana Brnabić navela je, govoreći o spotu studenata FDU, da studentski spotovi vređaju i dehumanizuju žene. Bursać kaže da ne vidi neku razliku između ovog i spotova koje su studenti izbacivali u poslednje dve godine, te da mu se više čini da je počela kampanja i da SNS ima samo jedan adut – Vučića.

„Ako vam je on jedini adut u kampanji, a onda krene jedna kampanja koja ga malo ismeva i slično, meni se čini da je to u stvari izazvalo ovu, ovu reakciju Srpske napredne stranke… Naprednjacima su možda i fokus grupe rekle da im ide slabije kod žena, jer su sad odjednom iz spota studenata FDU izvukli da neko vređa žene“, navodi Bursać i dodaje da je problem SNS izlaznost na drugoj strani, odnosno da se mobiliše strašno veliki broj glasača koji će glasati za studentsku listu.

„I onda pokušavaju te glasače da zbune, dezavuišu, demotivišu… Tako da ovo možda treba posmatrati i kroz taj aspekt, da su oni možda uočili da postoji šansa da neke ljude odvrate od studentske liste, ako dovoljno dugo i dovoljno puta budu posmatrali da je to neko nasilje, neki pozivi na linč, šta sve ne“, ocenjuje Bursać.

Šta proevropska opozicija može da očekuje od izbora?

Bursać kaže da opozicija ima legitimno pravo da izađe na izbore, ali da u situaciji visoke polarizacije, to mora da uradi na jedan način koji će biti složan, jedinstven, kompetentan i da se vidi da znaju šta hoće, jer su imali dve godine da se pripreme za to.

„Sad je odjednom to došlo kao iznenađenje i vi imate kompletan raspad sistema na toj strani parlamentarne opozicije“, navodi Bursać i dodaje da mu je žao što interna previranja idu javno i što dve liste proevropske opozicije opet ne mogu da se dogovore, te da mu to govori da ove stranke nisu dobro promislile svoj interni proces kako da izađu na izbore.

„I onda vi kad tako ulazite u jedno izborno takmičenje, nisam siguran šta u njemu možete da očekujete“, ocenjuje Bursać.

Argumentacija ljudi sa liste „Evropska Srbija“ za izlazak na izbore jeste da mogu da budu tas na vagi i da pomognu studentskoj listi kada je reč o konačnim rezultatima, a Bursać navodi da možda mogu ukoliko sigurno prebace cenzus i osvoje jedan broj mandata.

„Ne znam koliko je to izvesno. Da je cela opozicija mogla da se dogovori da ide zajedno sa sigurnošću osvajanja 5, 6, 7 posto glasova – da. U ovoj situaciji kad mi ne znamo da li će se preći cenzus ili, na šta situacija trenutno liči, neće, a neki broj glasova će ipak otići na tu listu, to su glasovi promene. Ti glasovi bi inače išli u front za promene, ovako će se deliti po Dontu između svih ostalih lista koje osvoje mandate“, objašnjava on.

Zašto stranke koje su podržale studente predaju potpise?

Na pitanje zašto stranke opozicije uopšte predaju potpise RIK-u ako su odlučili,da podržavaju studente, Bursać kaže da možemo nagađati da je to možda pokušaj da se ipak pokaže neka vrsta organizacione snage stranke.

„I da se pokaže javno neka vrsta odgovornosti prema tom zajedničkom cilju promene. Dakle, mi možemo da skupimo potpise, naša stranka je dovoljno jaka da to uradi, ali evo, zbog opšteg cilja, mi ćemo se odreći izlaska na parlamentarne izbore“, navodi on.

Verovatno ćemo imati manje poslanika nacionalnih manjina

Strankama nacionalnih manjina mnogo je lakše da dođu do mandata, kaže Bursać, jer ih dobijaju i ako ne pređu cenzus, odnosno ako osvoje ukupan broj izašlih glasova podeljeno sa 250 mesta u parlamentu i još dodatno podeljeno s koeficijentom 1,35.

„To je jedan arbitraran koeficijent koji je Srpska napredna stranka uvela 2020. godine kada je bio bojkot izbora, da malo naprave da taj bojkotovani parlament bude „pluralan“… To znači, recimo, ako u Srbiji izlazi 4 miliona ljudi na glasanje, a ovaj put će verovatno izaći i značajno više od toga, taj broj podelite sa 250, podelite sa koeficijentom 1,35, ugrubo, dobićete broj glasova koji vam je potreban za jedan mandat te manjinske liste. To je negde 12.500, recimo, na ovu očekivanu izlaznost, možda 13.000“, navodi on.

Ono što pravi problem manjinskim listama je velika izlaznost, jer velika izlaznost povećava i njihov sniženi izborni prag, kaže Bursać.

„Očekujem da SVM, recimo, ima sigurno manje mandata nego ovih aktuelnih 6. Dakle, za neke od njih će biti zaista snižen broj mandata i verovatno ćemo imati manje poslanika nacionalnih manjina u parlamentu, iz prostog razloga što oni imaju ograničen broj glasova na koje mogu da računaju, a kako izlaznost raste, njihov broj glasova ostaje manje-više isti“, ocenjuje.

Zašto je SNS prvo raspisao parlamentarne, a ne predsedničke izbore?

Bursać kaže da bi u predsedničkim izborima takmičenje manje-više bilo jedan na jedan, odnosno između dve osobe, jer nemate cenzus, manjinske liste, liste fantomske koje možete da podmećete…

„To je ono što Srpska napredna stranka sad radi i ovaj nastup Ane Brnabić bih stavio u taj kontekst. Znači, oni se sad obraćaju isključivo glasačima druge strane i pokušavaju da ih ubede da ne treba izaći na izbore. Lek protiv toga je, u stvari, visoka izlaznost“, ističe Bursać.

Visoka izlaznost vuče na glasanje i one ljude koji možda ne bi glasali ciljano za studente, ali će glasati za promenu, navodi on.

„Svaki novi glasač koji izađe na izbore na taj izborni dan, 25. oktobra, ogromna je verovatnoća da je to glasač pre svega za promenu, a onda iz toga proizilazi glasač studentske liste, jer ljudi manje-više nekad racionalno razmišljaju i kažu: pa okej, ovo je najveća snaga za promenu, najjači su oni će pobediti. Zato SNS-u ne odgovara visoka izlaznost“, kaže Bursać i dodaje da visoka izlaznost takođe tera druge liste ispod cenzusa i smanjuje broj manjinskih poslanika.

(N1, foto: N1)