Skip to main content

DAŠKO MILINOVIĆ: Letnja razglednica iz Beča

Stav 22. јул 2019.
3 min čitanja

Svako ko je išao na ona staaaara dobra letovanja zna da razglednicu uopšte nema smisla adresirati i na nju lepiti markice i slati je poštom nego da je najbolje da je poneseš sa sobom pa je ubaciš babi u sanduče ili daš strini kad je vidiš posle mora. Da je ne bi dobili kad već budeš na zimovanju, ako i tad…

Tako i ja moju razglednicu iz Beča pišem i šaljem vam je od kuće, iz Novog Sada ali poslednji set utisaka iz Carskog grada je baš frišak jer sam se juče vratio.

Svi su bili u Beču a neki od nas idu i prilično često pa će valjda i lako shvatiti sve šta sam smislio da kažem. Beč i Novi Sad proveli su u zajedničkoj državi na ovaj ili onaj način, više vremena nego Novi Sad i Beograd. Novi Sad više liči na Beč nego na Niš. Beč, slično kao i Budimpešta, bio je arhitektonski ujak Novom Sadu i dosta lako se povežemo sa njima. Beč je već dvadeset i neku godinu zaredom prvi na listi gradova najboljih za život na svetu. Novi Sad je prvi na sličnoj listi (koja doduše zvanično ne postoji) kad je reč o Srbiji. Problem je u tome što biti najbolji za život u Srbiji znači biti jedno 92832291. na svetu. Kao kad imaš najposećeniji ne-porno sajt. Realno si 290381. ukupno…

A odakle baš tolika razlika? Liče, imaju 80% istu istoriju i priču o urbanističkom razvoju a tamo je sve lepo i u službi ljudi a ovde je tuga, čemer i muka? Dugo sam razmišljao. Probao sam sve bejzik izgovore. Od Primitivnih Dođoša koji sve pokvare pa do Urođene kulture i finoće koju verujemo da delimo sa praaaavim Bečlijama. Ne… Beč je toliko Dođoški grad da tamo ta reč odavno i nije u opticaju. Finog i kulturnog staaaarog Bečliju čiji preci su bili prve komšije sa kompozitorima, vojskovođama i ostalim noblesom možete sresti jedino u centru centrovog centra kako timari konje da bi fijakerisao turiste iz Azije. Desio im se najstrašniji od svih mogućih scenarija iz desničarskih pamfleta – postali su manjina u svom glavnom gradu! I ništa im ne fali!

Žive i rade i vole svoj grad isto onako kako su to radili i pre nego što su Dragan i Kemal došli da tu budu. Štaviše, navukli su se na to da izlaze u Draganovu kafanu i da jedu Kemalov fast food. Osim nekoliko iskreno glupih i pokvarenih nostalgičara za svojim najzloglasnijim sunarodnikom svih vremena, Beč voli svoju izmešanost i vidi je kao prednost. Jezik im nije izumro, vozovi i dalje idu na vreme i kolača i dalje ima za sve jer se trude da ga pravedno dele. Da ne idealizujemo mnogo ni Dragana i Kemala, imaju i oni pun kufer lezilebovićke rodbine koja pokušava da izmuze sistem a da se ne odmakne od Sonyja i IDJTVa ali zdrav razum i stalni oprez u kombinaciji sa pedanterijom, za sada itekako pegla sve neravnine i sistem i dalje lepo funkcioniše. Niti je Beč ko onaj od 1938-45., niti je zavladalo šerijatsko pravo. Socijaldemokrate ne ispuštaju Beč iz ruku već nekoliko decenija i ima razloga što je to tako.

Onda sam se zapitao kako tamo nema idiotskih, bespotrebnih a nadasve štetočinskih urbanističkih ideja koje mogu za nekoliko godina svaki grad učiniti nepodnošljivim. Kako tamo niko nije klao parkove da bi natakario milioniti tržni centar ili betoniro livade da turi parkinge za svoje bandite u upravi? Znam da je bečka voda čuvena ali nije valjda da daje pojačan razum i dobrotu? Nije. I tamo ima secikesa i mafijaša koji gledaju da se udenu u legalne tokove putem gradnje i učešća u politici ali im to ne daju. Ko? Pa, Bečlije!

I Hans i Dragan i Kemal. Budno prate kakve se stvari predlažu i na vreme reaguju kad im se nešto poput Galensa pokuša prikrasti. Ne može! Ako ljigavcima slučajno nešto i prođe na prvom nivou, dočeka ih komšiluk, ulica. Samoorganizovani se za jedan dan okupe i toliko jasno stave do znanja svima da neće nijedna grana iz parka biti odsečena i da svoj stambeno-poslovni objekat zidaju sebi u guzici. A političari znaju da je bolje da budu na njihovoj strani jer Gospodin Investitor neće drmati dugo a komšiluk traje.

To bi ukratko bio savet. Fini i uređeni gradovi ne žive od genetske finoće nego zato što su ljudi spremni da budu jako ne-fini ako dođeš da im rušiš i otimaš ono što pripada svima.

(mojnovisad.com)