Severno Kosovo je u trećoj nedelji haosa. Srpski huligani blokiraju puteve, napadaju novinare i pucaju na policiju i trupe KFOR-a. Huligani nisu nasumični nasilnici. Beograd mnoge od njih plaća i kontroliše. Kakva god da su početna opravdanja za ovo nepošteno ponašanje, konačni efekat je podrivanje dijaloga sa Prištinom i sprečavanje ozbiljnog razmatranja još uvek neobjavljenog i stoga maglovitog francusko-nemačkog predloga za privremenu „normalizaciju“.

Šta Beograd hoće

Ono što Beograd želi je da Priština omogući formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) na Kosovu. Ali aktuelni neredi van svake sumnje dokazuju da bi popuštanje po tom pitanju u sadašnjim uslovima bilo pogubno za državu Kosovo. Ovlašćenja iza barikada bi tada postala ovlašćenja koja vode instituciju koju je država Kosovo priznala i prihvatila. Bilo bi krajnje glupo to učiniti. Ne samo zato što su ta ovlašćenja kriminalna i vezana za tajne službe Srbije.

SAD i EU bi trebalo da se stide

Ovo bi trebalo da osramoti sve one američke i evropske diplomate koji su gurali ZSO. Prvi među njima je Gabe Escobar, zamenik pomoćnika sekretara Stejt departmenta za Zapadni Balkan, ali i savetnik Stejt departmenta Derek Chollet i visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel dele istu sramotu. Mislili su da bi davanje ZSO ublažilo stavove Beograda. To je bila glupost. Umesto toga, dobili su Vučićeve napore na destabilizaciji. Takođe su dobili seriju zaista uvredljivih tvitova njegove premijerke, usmerenih na Nemce i druge Evropljane. To uključuje nastojanje da se srpske trupe rasporede na Kosovo i da se jasno stavi do znanja da je Beograd za sada nezainteresovan za ostvarivanje svoje deklarativne ambicije za članstvo u EU.

Šta sad da se radi

Usijanije glave na Kosovu traže da Kfor u saradnji sa kosovskom policijom sruši barikade. Osim ako se pažljivo ne pripremi i izvrši, to bi moglo da napravi prvorazredni nered i donese sramotu svima koji su uključeni. Daleko bolje je da se ojačaju snage na severu i da se pregovara o okončanju nereda sa pozicije sile. Samo ukoliko ti pregovori ne uspeju, silu treba upotrebiti, odlučno i efikasno. Kolovođe nereda treba da budu uhapšeni i da im se sudi na Kosovu ili da budu proterani u Srbiju, pod uslovom da Beograd ubedljivo obeća da će ih krivično goniti.

To nije dovoljno

Evropa i SAD treba da jasno stave do znanja Srbiji da organizacija nereda na Kosovu ima posledice. Sviđa mi se predlog Jasmina Mujanovića:

Konkretno, 5 zemalja EU koje nisu priznale Kosovo moraju da vide kako pomažu Srbiji u sprovođenju opasnih politika. Potpuno priznavanje suvereniteta Kosova i omogućavanje da započne svoje procese članstva u EU/NATO je nešto što Zapad danas može da uradi, ne zahtevajući nikakav doprinos Beograda, Moskve ili Pekinga.

Ovo ima smisla. Čak i ako bi jedna ili dve zemlje koje zasad ne priznaju Kosovo postupili kako Mujanović sugeriše, to bi napravilo veliku razliku za ratobornost Beograda. Na ovaj ili onaj način, Zapad treba da pokaže da destabilizacija nije u interesu Srbije i da se nikada ne sme ponoviti.

Zašto bi bilo koga bilo briga?

Čak i meni je teško da se fokusiram na Kosovo dok Ukrajina pati od ruskog agresorskog rata. Međutim, treba da brinemo o Kosovu, jer Vučić na Kosovu sprovodi strategiju Vladimira Putina iz 2014. u Donbasu. Putin je dovodio u pitanje strategiju Slobodana Miloševića iz 1993. u Bosni i Hercegovini. Svaka nejasnoća u vezi sa reakcijom Zapada na Kosovu će podstaći slične poteze na drugim mestima. Vučić je izabrao da se svrsta uz Rusiju u tradiciji Miloševića. Ne može se dozvoliti da se agresija destabilizacijom bilo gde isplati.

(Peacefare.net, foto: Medija centar Beograd)