Reakciji američkih vlasti na navode o kršenju sankcija Rusiji srpskih kompanija – prethodiće temeljna i ozbiljna istraga dela američke administracije zadužene za primenu kaznenih mera, izjavio je za Glas Amerike američki diplomata u penziji Danijel Frid.

“Srbija nije jedina država čije bi kompanije mogle izbegavati primenu sankcija. U brojnim slučajevima, vlade nisu svesne postupaka kompanija u okviru jedne države. Bilo je dosta pojedinaca koje su vlade kažnjavale u zemljama koje podržavaju Ukrajinu i sankcije Rusiji”, ukazao je bivši američki zvaničnik u intervjuu za Glas Amerike.

Prema nedavnom istraživanju, više srpskih kompanija u Rusiju izvoze robu i dobra takozvane dvostruke namene. Nalaze se na meti zapadnih sankcija pošto se mogu koristiti za rusko naoružanje – upotrebljeno pri invaziji na Ukrajinu.

Roba dvostruke namene, na šta ukazuje i naziv, može se koristiti u vojne i civilne svrhe.

Izvoz se, kako u istraživanju navodi Radio Slobodna Evropa (RSE), obavlja uprkos obećanju predsednika Aleksandra Vučića da Srbija neće služiti kao kanal za zaobilaženje sankcija koje su Rusiji uvele Sjedinjene Države i Evropska unija.

Carinske evidencije iz baza podataka međunarodne trgovine koje je analizirao RSE pokazuje da su srpske kompanije isporučile najmanje 71,1 milion dolara sankcionisane robe dvostruke namene u Rusiju otkako je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, februara 2022.

Inače, jedna srpska kompanija sa sedištem u Beogradu našla se ranije među entitetima i pojedincima širom sveta, kojima su Sjedinjene Države uvele sankcije zbog podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Reč je o firmi MCI Trading DOO – sankcionisanoj jula 2023. zbog pomoći jednoj ruskoj firmi u nabavci visokotehnološke opreme od proizvođača iz Azije, Evrope i sa Bliskog istoka.

Državna podrška kao loša poruka

Danijel Frid, koji je prvi zvaničnik imenovan na funkciju koordinatora za primenu sankcija u Stejt departmentu (2013-2017), u razgovoru je ukazao na, kako je označio, važnu nepoznanicu: da li su za navodno kršenje sankcija Rusiji u Srbiji znale i možda podržavale više instance…

“Postavlja se pitanje i mislim da bi kreatorima politike u američkoj vladi bilo od koristi da se zapitaju deluju li te kompanije samostalno – ili imaju izvesnu podršku vlasti. Ukoliko je to slučaj – bio bi to veoma loš znak. Međutim, trenutno to nije poznato i uveren sam da će ljudi zaduženi za primenu sankcija u Stejt departmentu i Sekratarijatu za finansije to ozbiljno proveriti”, ukazuje Frid koji je četiri godine (2005-2009.) obavljao i funkciju pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.

Glas Amerike: Imajući u vidu vaše iskustvo sa primenom sankcija – kako bi Sjedinjene Države mogle reagovati u vezi sa Srbijom?

Frid: Biće potrebno da se istraže navodi o kršenju sankcija. Moraju postojati prilično jaki dokazi za to. Ne može sve biti zasnovano na sumnjama ili izveštajima štampe. Američke vlasti neće sankcionisati srpske kompanije bez detaljne istrage. Za to je potrebno neko vreme. Takođe, aktuelno je i pitanje prioriteta. Zvaničnici zaduženi za primenu sankcija neće se baviti isključivo Srbijom – već svim prekršiocima sankcija. Ne mogu da odredim gde će se na listi prioriteta naći sumnje u vezi sa srpskim kompanijama. Međutim, ako se američke vlasti budu bavile srpskim kompanijama – tražiće dokaze o nekakvom vidu prećutne saglasnosti tamošnjih vlasti. Mogao bi biti problem ukoliko bude utvrđeno da je tako nešto postojalo – jer bi razotkrilo loše namere srpskih vlasti.

Glas Amerike: Kakve bi mogle biti posledice po Srbiju i njene kompanije ako se sumnje i optužbe pokažu kao tačne?

Frid: Teško se može reći da je tajna ili jedinstveno zapažanje – da Srbija igra dvostruku igru. To, sa jedne strane govori o njenoj budućnosti u Evropi, a sa druge strane o istorijskom i emotivnom savezu sa Rusijom. Ona će donositi odluke. Teško je igrati sa Putinom i gledati u evropsku budućnost. Možete imati jedno ili drugo, ali ne oboje. Vreme je da Srbija izabere.

Glas Amerike: Kakve bi efekte mogla imati moguća američka reakcija?

Frid: Ako se utvrdi da neka kompanija krši sankcije – mogla bi i sama biti sankcionisana. Biće, između ostalog, u potpunosti onemogućena da se koristi američkim dolarom kao valutom. Kompanije koje sarađuju sa njima mogle bi se takođe naći pod kaznenim merama – ukoliko su sankcije uvedene u punom obimu. Drugi deo odgovora odnosi se na to da li su u kršenje sankcija umešane vlasti Srbije. Najnoviji paketi sankcija američkih vlasti usmereni su protiv entiteta koji izbegavaju izbegavaju sankcije i – nema sumnje da će se usredsrediti na one koji to čine na način koji prouzrokuje najviše štete. Ukoliko se srpske kompanije nalaze u toj kategoriji – mogu očekivati da budu na njihovoj meti.

Glas Amerike: Kako je moguće na ovakav način izbegavati primenu sankcija protiv Rusije?

Frid: To, naravno ne čine samo kompanije iz Srbije. Ako se ne varam, Sjedinjene Države su protekle sedmice upravo zbog toga sankcionisale turske, arapske i nekoliko kineskih kompanija.Radi se o opštem problemu. Pohlepa je moćan motivator. Takođe, to može imati veze i sa politikom. Moguće je da srpske kompanije veruju da uživaju podršku vlade, ali u to ne mogu biti siguran. Ne iznosim optužbe, pominjem kao mogućnost da postoji neka vrsta prećutne saglasnosti i odobravanja. Sjedinjene Države će to temeljno istražiti.

Reakcije Amerike i Evropske unije

Sjedinjene Države svesne su postojanja i razmatraju izveštaje o srpskim kompanijama koje, nasuprot sankcijama, Rusiji izvoze dobra koja se mogu koristiti u vojnoj industriji, navodi se u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike.

“Ponovo pozivamo Srbiju da se pridruži međunarodnim sankcijama kako bi Rusija odgovarala za zločine i kršenja koje je počinila u Ukrajini”, ukazao je Stejt department.

Istaknuto je, između ostalog, da Amerika neće prekinuti sa sankcionisanjem saradnika Rusije.

U odgovoru na upit Glasa Amerike, Evropska unija pozvala je Srbiju da nastavi sa jačanjem napora protiv zaobilaženja sankcija.

„Iako ne komentarišemo konkretne slučajeve, pomno pratimo sva dešavanja. Kako je navedeno u najnovijem izveštaju o napretku na putu proširenja – Srbija bi hitno trebalo da poboljša usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući i primenu restriktivnih mera”, navedeno je u odgovoru portparola Petera Stana Glasu Amerike.

Srbija, iako kandidatkinja za članstvo i država koja deset godina pregovara o članstvu u Evropskoj uniji – još se nije usaglasila sa kaznenom politikom prema Rusiji, na šta je zapadni partneri učestalo podsećaju.

Svrha sankcija koje je znatan deo međunarodne zajednice uveo Rusiji je da onemogući vojsci te zemlje pristup visokim tehnologijama za razvijanja naoružanja, da ruske vlasti liši novca za finansiranje rata i da nametne posledice po rusku vojnu infrastrukturu.

Milan Nešić (Glas Amerike,foto: screenshot/Youtube)