Skip to main content

DALIBOR STUPAR: Urbanistički terorizam

Vojvodina 21. mar 2022.
3 min čitanja

Komisija za planove Skupštine grada Novog Sada iz drugog pokušaja je, nakon dvanaestočasovne sednice, a ukupno nakon više od petnaest sati i gotovo deset prekida, uključujući i jedan zbog bacanja pirotehničkih sredstava, odradila posao za koji je i imenovana i odbila gotovo sve primedbe koje su stigle na nacrt Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine. Reč je o najvažnijem strateškom dokumentu koji određuje u kom pravcu ide razvoj grada u narednoj deceniji.

Preostao je sada samo još jedan korak do ostvarenja vlažnih snova vlasti&dvorskih investitora – da stranački vojnici, čuj mene poslušnici, odbornici u novosadskom parlamentu pritisnu taster ZA i označe start u trci u kojoj će najpre onaj čije ime se rimuje sa Alens, ali i drugi povezani igrači, startovati svoje bagere i inu mašineriju ne bi li rušenjem prihodovali nezamislive sume novca.

Novosadski gradonačelnik se i ovog puta istakao, optuživši „političku manjinu“ da radi protiv interesa grada, a one koji podržavaju borbu aktivista da relativizuju nasilje.

– Imate deset ljudi koji sebi daju za pravo da maltretiraju te ljude u Komisiji, da vređaju urbaniste, da ih polivaju vodom, da prave skandale – rekao je Miloš Vučević tokom poslednje sednice. Slično je izgovarao posle svake sednice Komisije za planove na kojoj su se građani i aktivisti suprotstavljali pogubnim planovima urbanista i njihovih finansijera. Slušali smo tako da su to sve „cirkuzanti“, „radikalni levičari“ i „lažni ekolozi“ koji „nemaju pojma o urbanizmu“, za razliku valjda od advokata Vučevića.

Slučajno ili ne, u poslednje dve godine preko 20 aktivista, građanski orijentisanih pojedinaca i organizacija iz Novog Sada koje se zalažu za očuvanje Šodroša, Kameničke ade, Fruške gore i drugih zelenih oaza i protive se bahatosti građevinskih investitora, bilo je napadnuto fizički ili verbalno, a neki od njih su žrtve masovnih tužbi sa ciljem da se ućutkaju kako bi uništavanje prirodnih resursa i rasprodaja grada prošla u tišini. Dakle, žrtve nasilja su oni kojima gradonačelnik lepi etikete nasilnika.

Antifašista i radijski voditelj Daško Milinović, aktivista Milan Vujić, Dejan Bagarić, Mihajlo Nikolić i Marko Đelević iz „Krova nad glavom“, Dragana Arsić i Petar Živanović iz pokreta Odbranimo šume Fruške gore, Brajan Brković, Srđan Đurić i Mladen Cvijetić iz Omladinske studentske akcije samo su neki od njih, a pojedinima čak i članovi porodica dobijaju pretnje. To Vučeviću nekako promiče, verovatno zato što misli da nije nasilje kada sa pozicije gradonačelnika prebrojava krvna zrnca i beleži podatke iz ličnih karata aktivista, akcentujući njihovo nepripadanje Novom Sadu.

I tako godinama, na jednom tasu imamo „nasilje“ o kojem priča vlast – proteste, blokade ulica, transparente, buku pištaljki i truba i pokoju flašicu vode kojom je neko poliven, imamo gerilske akcije, potpisivanje peticija, u poslednje vreme i zborove građana na kojima se donose odluke koje su kontra namerama vlasti. I NIKADA NIKO nije povređen od strane tih „nasilnika“. Ali zato na drugoj strani imamo brutalne fizičke napade falangi bliskih vlastima na mirne učesnike blokada, gotovo na svakom protestu nađe se i neko da se kolima zaleti u demonstrante.

Uz to, nadležni po pravilu žmure na gradnju bez dozvola i mimo planova, na histerično betoniranje, svojim odlukama podstiču zatiranje zelenila, nelegalnu gradnju i seču na odbrambenim nasipima, imamo netransparentne smene rukovodilaca u gradskim i pokrajinskim institucijama koji nisu aminovali pokušaj otimačine, poznatiji kao GUP. Na toj strani su i oni koji se ne libe da ugroze ceo grad pomeranjem nasipa u Dunav, oglušujući se na sve dobronamerne apele, kao i investitori kojima ne zafali dlaka sa glave čak ni kada oštete komšijski objekat i ostave porodice bez krova nad glavom.

Na tom, Vučeviću očigledno milijem, drugom tasu vage su i članovi Komisije koji direktno rade za dvorskog investitora, odlučujući prvo o planovima za izgradnju miliona kvadrata u kojima potom i učestvuju na ovaj ili onaj način. Na toj strani su i oni koji u plan parka od 11 hektara ucrtaju stambeni blok od sedam hektara, kao i oni koji Novi Sad podele na pola auto-putem kojim će se velikim brzinama kretati ogromna količina vozila i to nazovu „obilaznicom“. Prethodno u izbornoj kampanji prećute sve blagodeti koje takva saobraćajnica donosi građanima direktno u njihove spavaće i dnevne sobe – od buke, preko zagađenja do divnog pogleda na vijadukt kojim tutnje kamioni.

Kažu da onaj koji drži čekić, svuda vidi eksere. Ako je ovo što rade aktivisti stvarno nasilje, kako bi se onda moglo nazvati to što sprovodi vlast i grupacije bliske joj? Teror? Ček’ da vidimo šta kažu stručnjaci – Veliki rečnik stranih reči i izraza (2006), autora Ivana Klajna i Milana Šipke, definiše teror kao vladavinu nasilja; progone, fizičko ugrožavanje i uništavanje protivnika; strahovladu. S tim u vezi, terorizam označava sistematsko korišćenje nasilja i zastrašivanja (progone, ugnjetavanje, ubijanje) u političke svrhe ili radi iznuđivanja novca.

Ko li se uklapa u pomenutu definiciju? Aktivisti koji poliju flašicom vode direktora ozloglašenog javnog preduzeća ili „navijačke“ falange koje maskirane palicama prebijaju ljude na ulicama? Ne može jasnije. Kada smo to razjasnili, ostaje još pitanje kako ih zaustaviti. Možda za početak nekom antitetorističkom olovkom, 3. aprila?

Autor je novinar portala Autonomija.info i Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra. Takođe, za Autonomiju objavljuje i karikature, kojima se kritički osvrće na društvenu i političku stvarnost.

(Slobodna reč)