Ugovor za izgradnju četvrtog mosta u Novom Sadu, sa pristupnim saobraćajnicama i vijaduktom na Bulevaru Evrope, koji je potpisan u martu 2022. godine, koštaće 175,5 miliona evra, umesto prvobitno najavljenih 130 miliona, piše portal VOICE. Reč je o takozvanoj obilaznici oko Novog Sada, koja će sa mostom preko Dunava biti dužine 2.400 metara. Autor teksta Dalibor Stupar kaže za N1 da se ne zna zbog čega je cena porasla, kao i koji su razlozi zbog kojih se toliko žuri i sve drži relativno pod „velom tajnosti“.

„Ne znamo konkretno zbog čega je to povećanje, jer je prvobitna cena najavljena nakon sastanka gradonačelnika, ministra Momirovića i predstavnika sa kineske strane… Tada je rečeno da bi taj most mogao da kosta 130 miliona i da će ga platiti Republika“, kazao je Stupar u emisiji N1 Studio Live na N1.

U međuvremenu smo, kaže, saznali da će cena skočiti na 175 miliona.

„Toliko da se promaši, neko ko je radio taj projekat omašio je za čak 30 posto projektovanu cenu. Rekli su, kao, da je to bila orijentaciona cena i da nije bilo planirano proširivanje sa Fruškogorskim koridorom. Da li je normalno da se pogreši za trećinu“, upitao je.

Inače, most će graditi kineska kompanija CRBC (China Road and Bridge Corporation), a rok za završetak je 31 mesec.

Ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji obilaznice sa mostom preko Dunava 19. marta u Novom Sadu potpisali su ministar građevinarstva i infrastrukture Srbije Tomislav Momirović, v.d. generalnog direktora Koridora Srbije Aleksandar Antić i predstavnik ambasade Kine u Srbiji Džang Sjaojuan, uz prisustvo premijerke Ane Brnabić i gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, podseća VOICE.

Tom prilikom je saopšteno da će ukupna cena radova dostići 175 i po miliona evra, iako je godinu dana ranije gradonačelnik Vučević na Instagramu napisao kako je tog dana održana prva sednica radne grupe za realizaciju projekta i da će predviđenu vrednost radova, oko 130 miliona evra, pokriti Republika Srbija, navodi portal.

„Nakon potpisivanja ugovora, teku rokovi da se isprojektuje svaka od tih deonica, tako da neke odredbe u ugovoru jesu tipske, pa ljudi s kojima smo razgovarali nisu mogli da nađu nešto sporno, ali očigledno je i da nema nekih detalja. Verovatno će se nekim aneksima ugovora kasnije, onda to biti i precizirano“, kaže Stupar.

Međutim, i ako još ništa nije precizirano u ugovoru, projekat od početka prati nezadovoljstvo građana i organizacija.

„Bio je protest pre neko meseci, zato što je problem što se most gradi na delu gde je zaštićeno područje, imamo problem oko tog ‘Novog Sada na vodi’, pokušava se izgleda da se imitira ‘Beograd na vodi’. U neposrednoj blizini je i autoput i most i težak saobraćaj, a dole postoje zaštićena područja, Dunav je u tom delu zaštićeno područje. Alarmirane su i međunarodne institucije, neko će morati da ide da objašnjava zašto se tu gradi“, rekao je Stupar.

Na pitanje da li je normalno da se o tako velikom projektu zna tako malo na osnovu samog ugovora, novinar posrtala VOICE kaže: „Čitav taj posao, nije baš da je obavijen velom tajni, videli smo makete i nacrte, ali generalno, nije ništa tačno isprojektovano. Inače, neke stvari nisu ni išle redom. Ne znam koji su razlozi zbog kojh se žuri i sve drži u tajnosti, kako će sve da izgleda i ko će sve biti oštećen, ali će ih biti“.

Daniela Stojković iz organizacije „Svet i Dunav“, koja je u više navrata izražavala neslaganje sa planom izgradnje mosta, za VOICE je rekla da je ugovor problematičan i štetan po više osnova.

„Ugovor je pun nedorečenosti, pun je informacija koje su u sukobu jedna sa drugom, od toga da nam je vrlo nejasno ko je zapravo investitor celog posla„, kazala je Stojković.

Kako je navela, „ovde se spominje neka izabrana banka, mi pretpostavljamo, imajući u vidu međudržavni sporazum između Kine i Srbije, da je u pitanju kineska državna banka, za finansiranje celog posla koji je poveren državnoj kineskoj kompaniji CRBC za koju smo već nekoliko puta utvrdili da se nalazi na crnoj listi Svetske banke kao veoma nepouzdan izvođač, izvođač koji u velikoj meri napravi nepopravljive štete imajući u vidu životnu sredinu“.

(N1)