U Sjedinjenim Američkim Državama se danas prvi put sastaje novoizabrani Kongres. Predsedniku Džozefu Bajdenu će od danas biti teže da vlada, jer – opozicioni republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu.

Treći januar u SAD ima posebno značenje – to je tradicionalno dan kad novoizabrani Kongres održava konstitutivnu sednicu. Senatori i poslanici u Predstavničkom domu polažu zakletvu: s radom počinje 118. Kongres Sjedinjenih Američkih Država.

Za predsednika Džozefa Bajdena to znači da će drukčije vladati. Njegova Demokratska stranka, uspela je da na izborima u novembru sačuva tesnu većinu u Senatu, ali u Predstavničkom domu opozicioni republikanci sad imaju većinu – 222 od 435 mesta.

Republikanac Kevin Mekarti hoće da postane predsednik Predstavničkog doma

„Amerikancima se sviđa kad vlada i parlament nisu u rukama jedne stranke“, tvrdi Kevin Mekarti. Ovaj republikanac iz Kalifornije želi da danas bude izabran za predsednika Predstavničkog doma. On bi nasledio Nansi Pelosi i time postao treći najuticajniji čovek u američkoj vlasti, nakon predsednika i potpredsednice.

„Zaustaviću nekontrolisano razbacivanje poreskog novca, hoću promene u energetskoj politici i politici useljavanja“, kaže Mekarti. Da će republikanci dosledno koristiti moć koju su dobili na izborima u novembru i blokirati zakonske predloge koji im se ne sviđaju, u to oni nikad nisu ostavljali sumnje. Ali, nedostaje im većina u Senatu da bi progurali svoje predloge.

Međutim, kroz pokretanje anketnih odbora republikanci ubuduće će moći bolje da kontrolišu vladu. „Od 3. januara istražićemo kako je moglo doći do stanja na granici“, najavio je budući vođa opozicije. Jedna od glavnih tema za republikance je navodno nekontrolisano useljavanje preko navodno otvorene južne granice.

Isto tako hoće istragu o haotičnom povlačenju vojske SAD iz Avganistana kao i o poslovnim odnosima predsednikovog sina Hantera Bajdena s Kinom i Ukrajinom.

Nema više blanko čekova za Ukrajinu

I američka vojna pomoć napadnutoj Ukrajini moraće da se suoči s većim preprekama. „Nema više blanko čekova“, najavio je Makarti, „jer se radi o teško zarađenom poreskom novcu“. Natezanje između Bele kuće i Kapitola, između stranaka i dvaju domova Kongresa postaće žešće.

To zna i Čak Šumer, šef poslaničkog kluba demokrata u Senatu. Svojim stranačkim kolegama on je poručio: „Drage moje demokrate, više nećemo moći da dobijemo sve što hoćemo“. A drugoj polovinu Senata ponudio je saradnju: „Republikancima poručujem: spremni smo da sarađujemo s vama!“

Trampovi ljudi bi da se svete

Koliko saradnje će biti moguće oko obezbeđivanja granice i zaštite klime, to će se tek videti. Tim pre što republikancima na raspolaganju stoji još jedno snažno oružje: oni mogu da pokrenu takozvani impičment – postupak smene predsednika SAD. Pošto su demokrate pokrenule dva takva postupka protiv Trampa, sada ima republikanaca koji žele osvetu.

Možda će se odnosi dve stranke malo promeniti s obzirom na to da je parlament podmlađen: Od danas demokrate imaju prvog poslanika iz takozvane generacije „Z“, dakle mladih rođenih između kraja 1990-ih i početka 2000-itih. Maksvel Frost ima 25 godina. „Nisam se kandidovao da bih postavio rekord u pogledu pomlađivanja, nego da bih Floridu zastupao u Predstavničkom domu u vreme produbljivanja jaza u društvu“, kaže Frost.

Prebroditi taj jaz u društvu, to je zadatak mlađe generacije u Kongresu, u kojem je prosečna starost dosad bila 58 godina.

(Deutsche Welle, foto: Pixabay)