Ruski predsednik Vladimir Putin je zabrinut da bi smrt Jevgenija Prigožina mogla da izazove još jednu pobunu poput one koju je izveo šef Vagner grupe, ukazuju izveštaji.

Moskovski tajms (Moscow Times), medij koji je kritički nastrojen prema Putinu i njegovom ratu u Ukrajini, je u svojoj verziji na ruskom jeziku objavio da ruske obaveštajne službe rade na sprečavanju pobune kakvu je Prigožin predvodio 24. juna, kada su njegovi plaćenici zauzeli vojne objekte u Rostovu na Donu i krenuli na marš ka Moskvi pre nego što ih je on opozvao.

Ruske vlasti su saopštile da je Prigožin poginuo 23. avgusta kada se srušio avion kojim je putovao od Moskve ka Sankt Peterburgu.

Kremlj poriče da je odgovoran za ovaj incident u kojem su stradali i drugi komandiri Vagnera, ali analitičari upiru prstom u Putina, navodeći da je on tražio osvetu zbog toga što mu je ugrožen autoritet.

Kako prenosi Njuzvik, Moscow Times je u ponedeljak objavio da su tenkovi koji su se približili ruskoj prestonici pre dva meseca ostavili „neizbrisiv utisak” na Putina.

Prigožin je smatran „pretnjom režimu“, navodi se, pošto je prkosio komandi ruske vojske i „ličnom naređenju predsednika“.

„Kremlj veruje da posle likvidacije Jevgenija Prigožina u Rusiji postoji opasnost od nove vojne pobune“, navodi Moscow Times, citirajući četiri neimenovana izvora bliska ruskim vlastima.

Kako se dodaje, ruske obaveštajne službe „već rade na kontroli i prevenciji“ još jedne pobune poput one koju je sproveo Vagner.

Geopolitički analitičar Nikola Miković je za Njuzvik rekao da je „verovatnije da će redovna ruska vojska, a ne Vagner grupa, pokušati da izvede još jednu pobunu“.

On kaže da je većina ruskih komandanata nezadovoljna načinom na koji ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov vode rat.

„Ako Rusija nastavi da trpi poraze u Ukrajini, nova pobuna će biti neizbežna“, dodao je.

„Ne mislim da će pokušati da svrgnu Putina – barem za sada – jer je njegov rejting još uvek relativno visok. Umesto toga, fokusiraće se na Šojgua i Gerasimova, baš kao što je to učinio Prigožin“, smatra Miković.

Tokom dva meseca koja su usledila posle pobune Vagnera, bilo je spekulacija oko toga da li je Putinov stisak moći umanjen, ali on je preduzeo mere kako bi sprečio ponavljanje takvog drskog izazova za svoju vlast.

U julu je na Telegram kanalu Maš, koji je pod kontrolom Kremlja, objavljeno da će u odgovor na pobunu policajci u moskovskom regionu biti poučeni novim veštinama, uključujući taktike gradske borbe, pucanje iz lakih mitraljeza i bacanje granata.

Ranije ovog meseca zvaničnici britanskog ministarsta odbrane saopštili su da Putin naoružava svoje privatne vojne snage, Rosgvardija, teškim naoružanjem, koje bi moglo da uključuje artiljeriju i jurišne helikoptere.

Osim toga, Prigožinova smrt je usledila pošto se ispostavilo da je njegov saveznik, general Sergej Surovikin, razrešen komande nad ruskim vazduhoplovstvom.

Prošle nedelje Putin je potpisao dekret kojim se od onih u Vagneru i drugim privatnim vojnim kompanijama zahteva da se zakunu na vernost ruskoj državi.

„Da li je Putin naredio ubistvo ili ne, manje je važno od utiska snage koju je, kako se čini, stekao Prigožinovom smrću“, rekao je za Njuzvik Tod Armstrong, šef katedre za ruske, srednjoevropske i evroazijske studije na Grinel koledžu u Ajovi.

„Pravo pitanje je da li njegova snaga počiva na čvrstim temeljima, ili postoji značajna neslaganja u redovima takozvanih silovika, onih koji drže političku vlast u Rusiji“, dodao je on.

(Danas, foto: Pixabay)