Za razliku od većine utrka na izborima na sredini mandata u SAD koje su bile neizvesne, guverner Floride Ron DeSantis (44) ostvario je najubedljiviju pobedu sa 19 odsto glasova razlike.
Dok se iščekuje ko će kontrolisati oba doma Kongresa, jer još nisu prebrojani svi glasovi, očito je da je DeSantis ne samo najveća zvezda ovih izbora, već da bi mogao da bude jedan od ključnih igrača predsedničke utrke 2024.
Tim pre što je do skora najveći favorit za republikansku nominaciju, bivši predsednik Donald Tramp (Trump), doživeo fijasko na ovim izborima.
Doduše, njegovo ime nije bilo na glasačkom listiću, ali je od preko 300 kandidata koje je podržao, do sada izabrano 124, prenosi BBC. Istovremeno, on tvrdi da je ostvaren veliki uspeh „sa 219 pobeda i 16 poraza“.
„Iako su izbori na određene načine bili razočaravajući, iz moje lične perspektive bili su veliki trijumf. Ko je ikada ostvario bolji rezultat?“ naveo je u sredu (9. novembra) Tramp na društvenoj mreži Truth Social.
Republikanci okrivljuju Trampa
Ipak, kako prenosi Gardijan (The Guardian), republikanci optužuju Trampa za izostanak „crvenog talasa“ koji bi im omogućio komotnu većinu u Predstavničkom domu i kontrolu nad Senatom. Umesto toga, mogu se nadati tesnoj većini u donjem Domu Kongresa, dok je rezultat krajnje neizvestan u gornjem.
Dok je na pobedničkom mitingu DeSantisa, uz učešće nekoliko hiljada njegovih pristalica, bila euforična atmosfera, na Trampovom imanju Mar-a-Lag okupilo se 100 njegovih prijatelja i političkih konsultanata, koji su bili sumorno raspoloženi kada su uvideli da neće biti „crvenog talasa“, navode izvori iz Republikanske partije na koji se poziva CBS News.
Oni ističu da je jasno koga birači žele.
„Ovo je brod koji tone“, rekao je jedan izvor o nedostatku entuzijazma za Trampovu kampanju 2024.
CBS News je takođe razgovarao sa zvaničnicima Republikanske partije koji su direktno okrivili „kvalitet kandidata“ – ili Trampa – za izostanak uverljive pobede u utorak.
Kao pokazatelj promene plime, Njujork Post (New York Post), tradicionalno naklonjeni list Trampu, proglasio je guvernera Floride „DeFUTURE“ (budućnost) na svojoj naslovnoj strani.
Foks Njuz (Fox News), još jedan mediji blizak Trampu, naveo je da je on „najveći gubitnik“ ovih izbora.
‘Tramp da sačeka sa odlukom o kandidaturi’
U međuvremenu, bivši pomoćnik u Trampovom timu dok je bio u Beloj kući, rekao je za ovu američku televiziju da bi „trebalo da sačeka sa odlukom dok se ne završe ovi izbori, što neće biti pre drugog kruga u Džordžiji“.
S obzirom da do sada nijedan kandidat u ovoj saveznoj državi u nadmetanju za Senat nije osvojio 50 odsto glasova, očekuje se drugi izborni krug 6. decembra. Od ishoda te utrke zavisiće ko će kontrolisati gornji dom Kongresa.
U slučaju da se Tramp izjasni 15. novembra, kao što je najavio, to bi se po oceni ovog izvora loše odrazilo na izborne šanse republikanaca.
„Ako Tramp objavi odluku pre drugog kruga izbora u Džordžiji, ti izbori bi mogli da postanu referendum o Trampu – slično kao u drugom krugu u ovoj državi 2020, kada su republikanci izgubili oba mesta“, navodi ovaj izvor za CBS News.
Do izbora u utorak, Tramp je slovio kao neupitni predsednički kandidat republikanaca, kome se skoro niko iz ove stranke neće ni usuditi da „izađe na crtu“.
Naime, Tramp je i nakon poraza na predsedničkim izborima 2020. zadržao veliki uticaj u stranci jer oko dve trećine njenih članova i simpatizera smatraju da je pokraden, pokazuju rezultati istraživanja AP iz jula 2021.
On je u ponedeljak nagovestio „veliku objavu“ 15. novembra, što je protumačeno da bi tada i zvanično mogao da obelodani svoju kandidaturu. Međutim, nagli uspon DeSantisa može da mu poremeti planove.
Tramp upozorava DeSantisa da se ne kandiduje
Popularnost DeSantisa neprestano raste, naročito od izbijanja pandemije korona virusa, pa je Tramp osetio pre njegovog trijumfa u utorak da bi mogao da ga ugrozi.
„Mislim da bi moglo prilično da mu šteti ako bude učestvovao (na predsedničkim izborima). To se bazi ne bi dopalo i ne bi bilo dobro za stranku“, rekao je Tramp u ponedeljak za Foks njuz (Fox News).
U protivnom, on je zapretio da će objaviti o DeSantisu „ne baš pohvalne stvari“.
„Rekao bih vam stvari o njemu koje neće biti baš laskave – znam više o njemu od bilo koga – osim, možda, njegove žene“, dodao je bivši američki predsednik.
I Trampova pravna savetnica Alina Haba (Habba) je poručila DeSantisu „da ostane na Floridi“.
„Sviđa mi se ono što DeSantis radi na Floridi. Ali, on mora da ostane na Floridi,“ rekla je Haba.
„DeSantis je DeSantis zbog Trampa“, dodala je ona.
Tramp je izjavio u utorak da je glasao za DeSantisa, a podržao ga je i prilikom prvog izbora za guvernera 2018. On je negirao da je u svađi sa njim, a na nedavnom skupu u Pensilvaniji dao mu je dvosmisleni nadimak „DeSanctimonious“ (veći svetac od sveca, odnosno samopravedni, moralno superiorniji od drugih).
U pobedničkom govoru u utorak, DeSantis se nije izjasnio o svojim političkim planovima i nije pomenuo Trampa.
Poreklo iz radničke porodice
DeSantis sebe opisuje kao „rođenog Floriđanina iz radničke porodice“. Majka je radila kao medicinska sestra, a otac instalirao televizijske boksove Nielsen.
Diplomirao je istoriju na Univerzitetu Jejl, zatim je studirao prava na Harvardu.
Tokom studija na Harvardu, postao je oficir u američkoj mornarici i dodeljen je njenom pravnom odeljenju. Njegova služba kao oficira uključivala je rad sa zatvorenicima u zalivu Gvantanamo, te rad kao pravnog savetnika za elitne američke mornaričke foke raspoređene u Iraku, prenosi BBC.
On je napustio vojnu službu bez mrlje 2010. godine. Postao je savezni tužilac, pre nego što je 2012. izabran u Predstavnički dom. DeSantisova kampanja je uglavnom bila usredsređena na pitanja poput „male vlade“ i smanjenih poreza. Takođe je bio glasni protivnik politike bivšeg predsednika Baraka (Barack) Obame.
Njegovu kandidaturu za guvernera 2018. podržalo je nekoliko istaknutih republikanskih lidera, uključujući tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, čiji je uticaj bio očigledan.
U jednoj od svojih reklama za kampanju, DeSantis govori svojoj deci da „izgrade zid“ (na granici prema Meksiku) dok se igraju kockama i pokazuje im kako da čitaju znak „Učinimo Ameriku velikom“, prenosi Foks Njuz.
Kritika Bajdenove ‘biomedicinske bezbednosne države’
Pre četiri godine DeSantis je izabran sa samo pola odsto prednosti u odnosu na demokratskog konkurenta. Od tada je njegova popularnost samo rasla, jer je vodio politiku koja ga je učinila omiljenim među tvrdom republikanskom desnicom.
Na početku pandemije COVID-19 naložio je potpuno zatvaranje (lockdown), postavio nekoliko stotina centara za testiranje i pozvao na nošenje maski za lice u javnosti. Ali počeo je ubrzo da ukida ograničenja i otvara škole, uprkos rastu broja zaraženih i smrtnih slučajeva.
Takođe se protivio obaveznom nošenju maski i vakcinaciji. Optužio je predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) za uspostavljanje „biomedicinske bezbednosne države,“ prenosi Politiko (Politico).
„Izabrali smo činjenice umesto straha, obrazovanje umesto indoktrinacije, zakon umesto nereda,“ kazao je DeSantis.
„Florida je bila utočište razuma kada je svet poludeo. Stajali smo kao citadela slobode za ljude širom ove zemlje i sveta. Suočili smo se sa napadima, primali udarce, izdržali smo oluje, ali smo stajali na svom mestu,“ dodao je.
Na Floridi je do sada umrlo oko 82 hiljade građana od COVID-19, čime je po broju preminulih treća savezna država u SAD. Zbog toga su ga prozvali „DeathSantis“ (smrtonosni), navodi Njujorker (The New Yorker).
‘Woke kultura će umreti na Floridi’
U poslednje dve godine, DeSantis je pretvorio Floridu u središte kulturnih ratova. Potpisao je kontroverzni zakon „Ne govori gej“ (Don’t Say Gay) kojim je zabranjeno nastavnicima da pominju seksualnu orijentaciju u osnovnim školama.
Potpisao je zakon kojim se zabranjuje abortus posle 15 nedelja i protivi se hirurškim zahvatima za promenu pola transrodne dece.
Kada je Dizni, pod pritiskom svojih LGBT+ zaposlenih, lobirao protiv ovih zakona, DeSantis mu je ukinuo dugotrajne poreske olakšice. Inače, DeSantis se venčao na Diznijevom posedu. Nedavno je suspendovao izabranog državnog tužioca koji je rekao da neće inkriminisati abortus, prenosi Veniti fer (Vanity Fair).
S obzirom na veliko poštovanje konzervativnih Amerikanaca prema Vinstonu Čerčilu (Winston Churchill), možda nije bilo iznenađujuće da je njegov nastup u utorak, sa značajnim samopouzdanjem, bio na tragu čuvenog govora britanskog ratnog premijera.
„Borićemo se na plažama, borićemo se na poljima i na ulicama, borićemo se u brdima, nikada se nećemo predati“, poručio je Čerčil 1940. godine.
U sličnom tonu, DeSantis je najavio borbu protiv „woke kulture“ (osetljivost na pitanja rasne, socijalne i rodne, kao i ravnopravnost različitih vrsta manjina).
„Borimo se protiv ‘woke’ u zakonodavnom telu, u školama, u korporacijama. Nikada se nećemo predati ‘woke’ rulji. Florida je mesto gde će ‘woke’ umreti“, poručio je guverner Floride pred masom koja je klicala, prenosi Gardijan.
‘Levičarska pretnja Americi’
DeSantis ima nepokolebljiv stav prema demokratama.
„(Demokrate) nas smatraju podanicima kojima treba vladati. Ne smatraju nas građanima ravnopravnim sa njima. Oni misle da treba da se povinujemo njihovoj ideologiji“, rekao je on u Pitsburgu.
U februaru ove godine, DeSantis se pojavio na Konferenciji konzervativne političke akcije u hotelu Rosen Shingle Creek, u blizini Orlanda.
U dvadesetominutnom govoru, naveo je da je Amerika na udaru levičarskih elita, koje „žele da delegitimišu naše osnivačke institucije“.
Njegov posao kao guvernera, kako je rekao, bio je da se bori protiv stegonoša levice: kritičke teorije rase, „Faučijeve distopije“, nekontrolisane imigracije, Big Tech-a, „levičarskih oligarha“, „tužilaca koje finansira Soros“, transrodnih sportista i „korporativnih medija“, prenosi Njujorker.
DeSantis deli Trampovu agendu
DeSantis deli Trampovu agendu. Kada je reč o migracijama on želi da ogradi južnu granicu i deportuje imigrante bez dokumenata. Optužuje Bajdenovu administraciju da ne čini dovoljno da zaustavi protok migranata.
U septembru je organizovao let kojim je prebačeno 50 migranata iz Teksasa u Masačusets. Demokrate i grupe za prava imigranata osudile su taj potez kao politički trik u kome se ljudi koriste kao pioni.
Uprkos ovom slučaju, DeSantis je uspeo da pridobije 60 odsto latinoameričkih birača na Floridi, koji se poslednjih godina sve više okreću republikancima, navodi CBS.
U svakom slučaju, ovakvim potezima, dobija priznanje među konzervativnim republikancima, zbog čega je čest gost na Foks televiziji.
Govorio je o uvođenju strogih zakona o ličnim kartama koji bi uskratili pravo glasanja nedovoljno zastupljenim grupama. Kada je reč o spoljnoj politici, zalaže se za čvrsti pristup prema Kini i Iranu, dok ima mekši stav prema ruskoj invaziji na Ukrajinu, navodi Veniti Fer.
Nekoliko sedmica uoči izbora, DeSantis je odustao od političkih napada pošto je uragan Ian razorio jugozapadnu Floridu. Opet je bio u udarnim vestima zbog mera koje su sprovodili državni organi i pomoći ugroženima.
DeSantisova pobeda je još jedan znak da je Florida, koja se dugo smatrala politički neopredeljenom državom (swing state), sada čvrsto pod kontrolom republikanaca, jer je prošlo 28 godina otkako je demokrata izabran za guvernera ove države.
Popularan u bazi i među donatorima
DeSantisova politička moć proizilazi iz činjenice da je podjednako popularan među donatorima i republikanskim biračima, koji inače pokazuju najveću odanost Trampu.
On je Tramp „bez ludila i tvitova u tri ujutru“, rekao je za Veniti Fer jedan od glavnih republikanskih donatora.
Temperament kao prepreka
Bivši zaposleni u DeSantisovom timu smatraju da njegov preterano borbeni temperament predstavlja ozbiljnu opasnost ako se nađe u žaru predsedničke kampanje.
Oni opisuju njegovu ličnost kao mešavinu ekstremne arogancije i nespretnosti, navodi Veniti Fer dodajući da jedino njegova supruga Kejsi, bivša novinarka, može da utiče na promenu njegovog imidža, slično Nensi Regan.
„Ali, niko ne bi zamenio Rona DeSantisa sa Ronaldom Reganom, bivšeg glumca sa urođenim osećajem za odnose sa publikom. To znači da DeSantisova politička budućnost zavisi od sledećeg pitanja: Može li on da sledi Trampov kult ličnosti bez personaliteta“, piše Veniti Fer.
Nedostatak harizme
DeSantis nije harizmatičan govornik, ali je uporan i precizan, što privlači publiku.
On je samom sebi verovatno najveća prepreka. Teško je zamisliti kako bi se ponašao u državama u ranoj primarnoj sezoni poput Ajove i Nju Hempšira, gde se veoma ceni neposredna interakcija sa biračima.
„Može li momak koji nema vremena za rituale – tapšanje po ramenu, rukovanje, pitanja kako su deca? – uspeti?“ pita se dugogodišnji Trampov savetnik, prenosi Njujorker.
Hoće li se DeSantis kandidovati?
DeSantisova slava bi mogla da izbledi. Rizici su značajni. Prema jednom izvoru, DeSantis je rekao saradnicima da je zabrinut da će „prerano dostići vrhunac“.
Nedavni predsednički ciklusi puni su primera guvernera koji su stupili na nacionalnu scenu i prikupili milione dolara – Skot Voker iz Viskonsina, Majk Hakabi iz Arkanzasa, Džon Kejsik iz Ohaja – da bi ubrzo uvideli kako njihove zvezde nestaju pre ili tokom predizbora.
„Nisam sigurna da li je DeSantis sposoban da se suoči sa Trampom jedan na jedan“, rekla je za BBC Sara Longvel (Sarah Longwell), republikanski strateg i osnivač grupe Republikanski glasači protiv Trampa.
„Mnogo ljudi govori o njemu kao o budućnosti Republikanske partije. Ali prerano je to predviđati – nikada nismo videli ovog momka da deluje na nacionalnoj sceni“, dodala je Longvel.
Atlantik (The Atlantic) pak ističe da je sledeće veliko pitanje u američkoj politici: „da li je ponovo izabrani guverner Floride, Ron DeSantis, vođa ili sledbenik?“
Američki mediji javljaju da je pre izbora u utorak DeSantis nagovestio donatorima da bi mogao da pokuša da izbegne suočavanje sa Trampom, te da sačeka sledeću utrku 2028.
Ali, njegov uspeh u utorak možda je promenio tu jednačinu.
Dragan Štavljanin (RSE, foto: Beta-AP)