I dok kongresni komitet koji ispituje napad na zgradu Kongresa 6. januara 2021. završava svoj prvi krug javnih pretresa ove nedelje, Sekretarijat za pravosuđe suočava se sa sve većim pritiskom da procesuira bivšeg predsednika Donalda Trampa u vezi sa krvavim napadom na Kapitol.

Sekretarijat za pravosuđe optužio je više od 800 Trampovih pristalica umešanih u nerede i istražuje druge povezane sa zaverom.

Ali ostaje nejasno da li će Sekretarijat preduzeti do sada neviđeni korak i optužiti bivšeg predsednika na osnovu nalaza komisije.

„Ne znamo da li će biti krivičnog gonjenja koje bi bilo direktan rezultat ovih pretresa“, rekao je Vilijam Benks, uvaženi profesor prava na Univerzitetu Sirakjuz.

To ne znači da Tramp nije u pravnoj opasnosti. Kada je devetočlano veće održalo svoj prvo televizijski pretres 9. juna, potpredsednica veća republikanska predstavnica Liz Čejni obećala je da će izneti dokaze koji pokazuju da je bivši predsednik odgovoran za orkestriranje „sofisticiranog plana od sedam delova za poništavanje predsedničkih izbora i sprečavanje prenosa predsedničke vlasti“.

Tokom sedam pretresa, dvostranačko veće, sastavljeno od sedamoro demokrata i dvoje republikanca, skiciralo je taj plan, iznoseći svoje nalaze iz više od 1.000 intervjua i više od 125.000 dokumenata.

Ono što se pokazalo je slika predsednika koji je izgubio toliko opsednutog držanjem na vlasti da je lažno tvrdio da su izbori pokradeni uprkos tome što su mu njegovi savetnici govorili drugačije; podsticao Sekretarijat za pravosuđe da podrži njegovu laž; vršio pritisak na zvaničnike u državama ključnim za izbornu bitku da preokrenu rezultat njemu u korist; vršio pritisak na sopstvenog potpredsednika Majka Pensa da poništi rezultate; podsticao gomilu svojih pristalica da krenu na Kapitol i, konačno, nije reagovao dok su izgrednici upadali na Kapitol.

Sve zajedno uzeto, čini se da nalazi komiteta predstavljaju osuđujuću optužnicu protiv Trampovog ponašanja, stvarajući utisak da je veće prikupilo sve dokaze koji su tužiocima potrebni da optuže bivšeg predsednika.

Ali da li Sekretarijat za pravosuđe smatra da ima dovoljno dokaza koji podržavaju optužnicu ostaje da se vidi.

Čak i oni koji misle da nalazi komisije za istragu 6. januara opravdavaju krivične prijave protiv Trampa, upozoravaju da otkriće komisije predstavlja jednu stranu priče.

„Pretres u Kongresu je jednostran u smislu da nije bilo nikog da unakrsno ispituje nijednog od ovih svedoka ili da traži da se proveri verodostojnost njihovih izvora i slično“, rekao je Benks.

U izjavi na 12 stranica objavljenoj posle drugog pretresa veća prošlog meseca, Tramp je izneo sličnu poentu u svoju odbranu.

„Zašto ne mogu da dopuste da se čuje suprotno mišljenje? Zašto kriju dokaze od javnosti i prikazuju samo informacije koje idu u prilog pričama demokrata“, napisao je Tramp, ponavljajući svoje lažne tvrdnje da su izbori pokradeni i namešteni.

Da bude jasno, komisija nema ovlašćenja da goni Trampa ili bilo koga drugog. Ta nadležnost pripada Sekretarijatu za pravosuđe Meriku Garlandu.

U intervjuu za Ej-Bi-Si njuz (ABC News) 3. jula, Čejni je rekla da je moguće da će veće Trampov slučaj uputiti Sekretarijatu za pravosuđe na krivično gonjenje, ali da Sekretarijat „ne mora da čeka“ na takav dopis.

Dok Sekretarijat za pravosuđe nastavlja da istražuje ljude bliske Trampu, Garland je dao malo naznaka o tome da li sekretarijat istražuje bivšeg predsednika zbog njegove uloge u napadu 6. januara, rekavši ranije ove godine da će tužioci „pratiti činjenice kuda god da one vode“.

Portparol Garlanda nije odgovorio na i-mejl u kojem se traži komentar o pozivima na Trampovo krivično gonjenje.

Faktori za Garlandovu odluku

Prilikom odlučivanja da li da optuži Trampa, Garland mora da razmotri najmanje tri pitanja, rekao je Benks. Prvi je da li Sekretarijat za pravosuđe ima dovoljno dokaza da dobije osuđujuću presudu, koja bi izdržala žalbu.

Među potencijalnim optužbama sa kojima bi Tramp mogao da se suoči su „ometanje zvaničnog postupka“ zbog njegovih navodnih napora da blokira prebrojavanje glasova u Kongresu 6. januara i „zavera da se obmanu Sjedinjene Države“ u vezi sa raznim šemama za poništavanje rezultata predsedničkih izbora. Treća moguća optužba – podsticanje nereda ili pobune – smanjila se poslednjih nedelja, kaže Džonatan Tarli, konzervativni profesor prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Džordž Vašington.

Benks je rekao da je optužba za opstrukciju „prilično jednostavna“.

„Sada postoji mnogo dokumentarnih dokaza, kao i svedočenja svedoka na saslušanjima koji ukazuju na to da je pokušavao da spreči potpredsednika Pensa da izvrši svoj zadatak tog dana, kao i da je pokušao da promeni odluku elektora“, rekao je Benks.

Ali neki drugi stručnjaci nisu ubeđeni. Tarli, koji se pojavio kao svedok kojeg su pozvali republikanci tokom Trampovog prvog opoziva, rekao je da će optužbu za opstrukciju biti teško izneti.

„Problem sa tim je što je Tramp pozivao ljude da odu u Kongres da protestuju zbog sertifikacije“, rekao je Turli u intervjuu. „Demokrate su protestovale zbog sertifikacije. Članovi demokrata glasali su protiv sertifikacije republikanskih predsednika. Ne možete reći da je to samo po sebi opstrukcija“.

Više štete nego koristi?

Drugo pitanje koje bi Garland morao da razmotri jeste da li je podizanje optužnice protiv bivšeg predsednika u vreme kada je zemlja duboko polarizovana „dobro za naciju“, rekao je Benks.

„Da li nam je kao državi bolje da to pustimo i da pokušamo da idemo dalje i nadamo se da se ovako nešto više nikada neće ponoviti“, upitao je Banks. „To je težak posao, a glavni ‘vozač’ je državni tužilac“.

O ovom pitanju raspravljali su mnogi pravni naučnici tokom poslednjih nedelja.

Džek Goldsmit, bivši pomoćnik generalnog tužioca u administraciji Džordža Buša mlađeg, napisao je u nedavnom tekstu za Njujork tajms da bi krivično gonjenje Trampa „bio kataklizmičan događaj od kojeg se nacija ne bi skoro oporavila“.

„Mnogi bi to videli kao ispolitizovanu odmazdu“, napisao je Goldsmit.

Benks je rekao da je bio sklon da pristane, ali je to manje nakon svedočenja bivše pomoćnice Bele kuće Kesidi Hačinson, za koje mnogi pravni stručnjaci veruju da je ojačalo pravni slučaj protiv Trampa.

„Mislim da će, iako će biti veoma bolno doživeti još jedan sukob naših institucija sa Donaldom Trampom, mislim da bi to mogla biti najvažnija stvar koju bismo mogli da uradimo u ovom trenutku“, rekao je Benks.

Tarli je rekao da odluka o krivičnom gonjenju Trampa treba da bude zasnovana na dokazima, a ne na društvenim posledicama.

„Ključ je u tome što morate da imate snažan i neprikosnoveni slučaj“, rekao je on. „Ali ako postoji, mislim da nema smisla davati predsedniku neki konstruktivni imunitet od krivičnog zakona. Ako članovi imaju dokaze za koje su rekli da ih imaju o zločinu predsednika Trampa, ja bih bio prvi da on bude pozvan po optužnici“.

Poslednje razmatranje za Garlanda je da li je, kao član administracije predsednika Džoa Bajdena, prikladno da optuži Bajdenovog političkog rivala Trampa.

„Možda će izgledati da ako on odluči da pokrene optužnicu protiv Donalda Trampa da bi to moglo biti politički motivisano“, rekao je Benks.

Prema smernicama Sekretarijata za pravosuđe, Garland je dužan da imenuje spoljnog tužioca ako utvrdi da će istraga i krivično gonjenje Trampa „predstavljati sukob interesa“ za sekretarijat.

„Zaista, to bi moglo da se desi, ali mislim da bi to uradio samo ako bi odgovorio na druga dva pitanja“ u vezi sa dokazima i da li bi krivično gonjenje Trampa služilo javnom interesu, rekao je Benks.

(Glas Amerike, foto: Pixabay)