Predviđanja o tome da će izbori biti na leto glasnija su od svih zvona. Toliko da se čak i opozicija okupila na sastanku, 22. aprila, devet partija i organizacija, da vide šta će i kako će da se postave u susret takvom događaju.

Ono što je ključno pitanje, koje, pretpostavka je dosta čvrsta, najviše zanima javnost, a što nije novinarska projekcija, jeste da li planiraju da učestvuju na izborima zasebno, nezavisno od studentske liste, ili planiraju ubuduće da se sastaju kako bi našli način na koji će da pomognu studentima i njihovoj listi u apsolutnoj i bespogovornoj podršci.

Razume se, o tome još nema vesti. Kažu da to zavisi od istraživanja javnog mnjenja.

Sagovornici Danasa, koji su izvan političkog angažmana, međutim, gotovo u glas kažu da opozicija ne bi trebalo da ima takve nedoumice. Da bi trebalo da podrže studentsku listu i time doprinesu referendumskoj atmosferi.

“Opozicija bi trebalo da se uzdrži”

„Mislim da bi opozicija trebalo da izvuče pouku iz mađarskog scenarija i da se uzdrži od fragmentisanog izlaska na izbore, koji u ovakvim uslovima najčešće samo pomaže režimu da zadrži kontrolu. U situaciji duboko narušenih izbornih uslova, sve jače režimske represije, gušenja preostalih nezavisnih medija, ključno pitanje nije ko će pojedinačno osvojiti više procenata, već kako formirati široki društveni i politički front koji može da artikuliše i kanališe postojeće ogromno nezadovoljstvo u društvu“, kaže za Danas Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Studentski pokret se već nametnuo kao autentičan i kredibilan nosilac društvenih promena, sa nivoom poverenja koji opozicione partije trenutno nemaju ni izbliza, kaže.

„Upravo zato bi bilo politički racionalno da opozicija podrži studentsku listu, umesto da ulazi u još jednu rundu međusobnog nadmetanja sa ograničenim dometom. U takvom pristupu ne radi se o „povlačenju“ opozicije, već o strateškom prepoznavanju trenutka: da se energija društva koncentriše oko aktera koji imaju najveći mobilizacijski potencijal. Sve drugo vodi u disperziju glasova i održavanje postojećeg užasnog stanja, koje – verujte – može postati još užasnije“, ističe Dinko Gruhonjić.

Propuštanje jednog izbornog ciklusa za opoziciju u ovakvim okolnostima ne bi bilo znak slabosti, smatra, već investicija u budućnost.

„Suprotno tome, izlazak na izbore uz fragmentisanje antirežimskog biračkog tela predstavlja gotovo siguran put u političku smrt velike većine opozicionih partija“, zaključuje Dinko Gruhonjić.

“Opozicija mora da pokaže zrelost i spremnost na podršku onome ko ima šansu da sruši režim”

Prema rečima Dragana Popovića, direktora Centra za praktičnu politiku, opozicija u Srbiji je odavno na lošem glasu i posmatra se kao deo problema.

„To je rezultat aktivnog rada Vučićevog režima na uništenju političkog sistema i demokratske političke kulture u zemlji, ali delom i rezultat lošeg rada istaknutih opozicionih lidera. U ovom trenutku, apsolutni prioritet za svakoga ko veruje u demokratiju je smena Vučićeve vlasti. Bez toga nema ni oporavka političkog života u Srbiji. Naravno, deo sadašnjih stranaka će u tom procesu nestati, kao što će verovatno i neke nove organizacije nastati, što je proces koji traje neprestano. Mislim da deo postojećih opozicionih stranaka u Srbiji ima šansu ne samo da opstane, već i da povrati izgubljeno poverenje kroz podršku studentskoj listi i kroz aktivan rad sa ljudima na terenu“, kaže Popović.

Studentski pokret je povratio ljudima nadu i politizovao hiljade građana, dodaje.

„To svaka organizacija sa političkom idejom treba da iskoristi, da ljudima objašnjava važnost tih ideja i da se pokaže kao odgovorna snaga koja zna šta su prioriteti. To ne znači da treba odustati od sopstvene ideologije, već da mora da se pokaže zrelost i spremnost na podršku onome ko ima šansu da sruši režim, da bi uopšte otvorili prostor za razgovor o ideologijama. Ako to bude značilo preskakanje jednog izbornog ciklusa, mislim da nije prevelika žrtva. Posebno što je alternativa da se nestane. Što nije veliki problem sam po sebi, ali mislim da bar nekoliko političkih organizacija imaju potencijal da u budućnosti budu ozbiljne političke stranke, i bilo bi šteta za društvo da nestanu“, zaključuje Popović.

„Opozicija nema dovoljno snage“

Fahrudin Kladničanin, politikolog, kaže za Danas da, opozicija u Srbiji se danas ne sastaje zato što je jaka, već zato što zna da sama nema dovoljno snage.

„Ti sastanci su pokušaj da se nadoknadi ono što nedostaje na terenu, jasna strategija i poverenje birača. Realnost je da opozicija postoji, ali ne dominira političkim prostorom. Ima podršku jednog dela građana, ali nema kapacitet da tu podršku pretvori u ozbiljan izazov vlasti. Upravo zato pribegava dogovorima, u pokušaju da iz toga proistekne konkretnija i delotvornija politička inicijativa. Pojava studentske liste dodatno razotkriva slabost opozicije, jer pokazuje da deo društva traži alternativu i izvan postojećih partija. Takva lista, kad god da se pojavi, nosi novu energiju i drugačiji kredibilitet u odnosu na etabliranu opoziciju, pre svega zato što nije opterećena dosadašnjim političkim kompromisima, neuspesima opozicinonih lidera i njihovih pogrešenih političkih odluka“, kaže Kladničanin.

Međutim, dodaje, njen ključni nedostatak je odsustvo političkog iskustva, kao i ograničen kapacitet za vođenje kompleksnih državnih politika.

„Zbog toga je i percepcija među opozicionim strankama ambivalentna, s jedne strane, studentska lista se prepoznaje kao autentičan izraz društvenog nezadovoljstva, a s druge joj se osporava sposobnost da preraste u punokrvnu političku alternativu, to da budemo jasni, smeta i aktuelnom režimu i opoziciji. Aktuelni režim prema studentskoj listi ispoljava izraženu netrpeljivost, jer je doživljava kao destabilizujući faktor, dok nasuprot tome, opozicija zauzima suzdržaniji stav, ali često sa prisutnim, iako ne uvek javno artikulisanim otporom, budući da studentska lista remeti već uspostavljenu raspodelu političkog prostora i uvodi dodatnu konkurenciju unutar biračkog tela koje opozicija smatra svojim, ali ne samo to studnetska lista uvodi u prustor nove birače, koji su problem za režim, a koje opozicija nikad nije mogla da motiviše da izađu i glasaju“, objašnjava sagovornik Danasa.

U ovom trenutku, kaže dalje, još nema jasnih naznaka u kojem formatu će opozicija nastupiti na predstojećim izborima, ali mogućnost formiranja objedinjene liste ostaje otvorena kao jedna od racionalnih opcija.

„Takav ishod ne bi bio rezultat političke snage, već pre svega pokušaj optimizacije izbornih rezultata u uslovima fragmentisanog biračkog tela. Paralelno s tim, vidljivo je intenziviranje kontakata sa određenim akterima iz Evropske unije, kao i razgovori vođeni na više političkih nivoa, što ukazuje na nastojanje opozicije da obezbedi širi međunarodni legitimitet. Insistiranje na evropskom putu i poruka da Evropska unija nema alternativu treba posmatrati kao deo svesne strategije političkog pozicioniranja prema spoljnim akterima, čija podrška može imati posredan uticaj na unutrašnje političke procese. Time opozicija pokušava da nadomesti unutrašnje slabosti, pre svega nedostatak jedinstva i ograničen mobilizacioni kapacitet, oslanjanjem na spoljnopolitički okvir koji joj daje dodatnu političku težinu“, zaključuje Fahrudin Kladničanin.

“To će biti procene i odluke političkih partija i studentskog pokreta”

Milomir Mandić, istraživač Demostata, kaže za Danas da već godinama nailaze u istraživanjima na pozitivne reakcije ispitanika kada je u pitanju ukrupnjavanje opozicije.

„Sada, poslednje dve godine je to još izraženije pojavom studentskog pokreta. I, ponoviću jedna lista svih i referendumska atmosfera jeste najučinkovitije rešenje za opoziciju. Ta atmosfera izvodi veći broj ljudi i povećava izlaznost“, smatra on.

Ne ulazim u to da li će ta lista podrazumevati dogovor partija i studenata o nekim kvotama ili će partije opozicije jednostavno podržati studentsku listu, ističe.

„Naše analize i mišljenja su već duži period poznate i nemamo ambicije da bilo koga javno savetujemo. Uostalom, to će biti procene i odluke političkih partija i studentskog pokreta“, zaključuje Mandić.

“Svaki glas ispod cenzusa je poklon vlasti”

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kaže za Danas da sastanak opozicije mora prestati da bude još jedan u nizu rituala bez ishoda i postati mesto gde se donose odluke koje menjaju političku realnost.

„Danas više nego ikada imaju dve jasne i racionalne opcije pred sobom — i nijedna ne trpi sujetu kao argument. Prva je objedinjavanje na jednoj listi, jer matematika izbora nije stvar ideologije, već odgovornosti: svaki glas ispod cenzusa je poklon vlasti. Druga je strateška podrška jednoj dominantnoj listi koja ima energiju i poverenje građana, poput modela koji se pojavio oko stranke “Tisa” u Mađarskoj, gde su različiti akteri shvatili da je pobeda važnija od pojedinačnih ambicija“, kaže on.

U našem kontekstu, ističe dalje, ako studentska lista nosi autentičnost, kredibilitet i snagu mobilizacije, onda bi bilo politički razumno stati iza nje bez zadrške. To nije odustajanje od identiteta, već njegovo uzdizanje na viši nivo — u službi zajedničkog cilja. Opozicija mora pokazati da razume trenutak: građani ne traže savršene programe, već jasnu volju za promenom i sposobnost da se ona sprovede.

U politici, napominje, kao i u životu, ponekad je najveća hrabrost napraviti korak unazad da bi društvo moglo dva napred.

„Ako se dogovor postigne, to neće biti samo tehnički uspeh, već znak političke zrelosti i odgovornosti. A ako postoji nešto što građanima danas treba, to je upravo dokaz da alternativa postoji — ne kao zbir pojedinačnih glasova, već kao zajednička snaga koja zna kuda ide“, zaključuje Bojan Pajtić.

Predstavnici opozicije koji su prisustvovali sastanku nisu bili raspoloženi da “otkrivaju” kuda plovi taj opozicioni brod, da li na stranu učešća na izborima uporedo sa studentskom listom ili kao onaj koji se od tog čina ustručava i odustaje u korist referendumske atmosfere i podrške studentskoj listi.

“PSG se zalaže za proevropsku listu koja bi bila komplementarna sa studentskom”

Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, kaže za Danas da je sastanak “zaista bio jako dobar”, kao i da očekuje da se uskoro nastavi sa tim aktivnostima.

„Razgovaralo se o različitim pozicijama, ne bih otkrivao pozicije drugih, ali PSG se zalaže za jasnu građansku, proevropsku listu koja bi bila komplementarna sa studentskom listom. Bilo je i drugačijih pogleda koji su takođe legitimni. Svakako ćemo nastaviti sa razgovorima, nadamo se i uspostavljanju komunikacije sa predstavnicima studentske liste pa da na kraju na osnovu dogovora i istraživanja donesemo najbolju odluku. Nijedna opcija nije zakucana i nijedna nije odbačena unapred“, zaključuje on.

“Cilj je naprednjake uhvatiti nespremne a ne objaviti javno šta je plan”

Prema rečima Miloša Parandilovića, predsednika Novog lica Srbije, opozicija razgovara o tome kako da razvlasti “kriminalnu organizaciju poznatiju kao SNS”.

„Šta bismo drugo mogli da radimo? Šta preče ima od toga osim da komuniciramo koja je najbolja formula za rušenje ovog zla koje je rešeno da proždre Srbiju“, ističe on.

Na pitanje u kom smeru ide taj razgovor, podrške ili paralelnog učešća na izborima sa studentskom listom, Parandilović kaže: “To je deo strategije o kojoj ne želim da govorim. Cilj je naprednjake uhvatiti nespremne a ne objaviti javno šta je plan.”

Jedina stranka koja je odustala od učešća na izborima još pre više meseci i ponudila studentima sve svoje resurse jeste Demokratska stranka.

(Danas, foto: N1)