Danilo Ćurčić iz A11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava rekao je za N1 povodom slučaja vijetmanskih radnika u zrenjaninskoj fabrici Linglong da nije prvi put da institucije ne rade svoj posao i da se pravimo da se Linglong nije dogodio. „Suštinski, slučaj se zataškava, ne ostaje nam ništa nego da zaključimo da je Srbija uključena u sve to“, rekao je on.

Navodi da nema kontakt sa radnicima koji su u štrajku i objašnjava zašto je to nemoguće.

„Nemate ni mogućnost, ne izlaze iz kruga, ne možete ni da ih sretnete, telefonski kontakti nisu mogući, sve što dobijamo su informacije iz medija. Kada je sve počelo, nekoliko dana nakon objavljivanja vesti, sredinom novembra predsednik, premijerka, ministarka Kisić i ministar Momirović su na početku vrlo jasno rekli na kojoj će poziciji biti država. Predsednik se čudio što je poslata inspekcija, Kisić je pominjala da imaju pravo da nađu smeštaj ako im ne odgovara, da je najkontrolisanije gradilište i da nisu nađena nikakva ozbiljnija kršenja“, rekao je Ćurčić.

Kaže da je postojao problem, jer im policijski službenici nisu dozvoljavali ulazak u hotel.

„Inspektori su rekli da ne možemo da uđemo. Sa tim se suočavamo, imali smo situacije da nemamo pristup ljudima koje treba da zastupamo, pa ne možemo da potpišemo punomoćje, do toga smo dolazili. Sama kompanija i državni organi se prave da postoji zakon sile, što nije zasnovano na propisima ove zemlje. Trenutno smo u kontaktu sa nekim od radnika, pozivamo ih da nam se jave, imaće sigurnost, potrebna nam je konkretna informacija, da pravnim mehanizmom dođemo do zadovoljenja pravde. To će sve mnogo dugo trajati, većina radnika je poslata van Zrenjanina„, rekao je Ćurčić.

Dodaje da nema utisak da država želi da zaštiti radnike, ali da postoje mehanizmi predviđeni zakonima i međunarodnim ugovorima.

„Pitanje je da li ćemo do zadovoljenja pravde doći pred domaćim sudovima, nemoguće je da se vodi postupak i da se ne zaključi da je došlo do povrede prava radnika“, kaže i dodaje da se pokazalo da su građani Srbije mnogo solidarniji nego što je to opšta percepcija.

„Javljalo se mnogo ljudi, oko logističkih stvari, građani su svesni da su suštinski oni sledeći, ako se princip ovoga nastavi, postavlja se pitanje za druge radnike“, zaključio je Danilo Ćurčić.

Rukeci: Vijetnamski radnici bili u robovskom položaju, žive u gladi i siromaštvu

Više od 50 vijetnamskih radnika na gradilištu fabrike guma Linglong nadomak tog grada stupilo je u štrajk. Kako su posvedočili za N1, plate im nisu isplaćene već dva meseca i žive u gladi i siromaštvu. Oni su bez novca i to nekoliko dana pred povratka u Vijetnam.

Kako javlja reporterka N1, radnici koji su stupili u štrajk, nisu ni odlazili u fabriku, odnosno na gradilište, već su ostali u zgradi koja se nalazi nadomak gradilišta Linglonga.

Kada je ekipa naše televizije došla do zgrade u kojoj su smešteni radnici Linglonga, radnik privatnog obezbeđenja im je najpre rekao da spakuju kameru, a kada su to odbili, insistirao je da ni u kom slučaju ne snimaju zgradu.

Potom im je čovek azijskog porekla, po čijem se šlemu i odeći pretpostavlja da je jedan od kineskih menadžera, prišao veoma blizu i snimao ekipu N1.

Kako je rekao jedan od vijetnamskih radnika u zgradi u kojoj se nalaze, prisutni su i pripadnici obezbeđenja kineske fabrike, koji ih, kako je on naveo, „prate u stopu“.

Kako je rečeno vijetnamskim radnicima, plan je da do 5. jula budu vraćeni svi za Vijetnam.

Menadžment fabrike se do sada nije oglašavao povodom ovog problema, iako je reporterka N1 još juče poslala pitanja nadležnima u Linglongu. Oni su kao nadležne u ovom slučaju označili firmu koja je podizvođač radova. Pitanja su poslata i njima, ali odgovora još uvek – nema.

Inače, odmah nakon što je TV N1 objavio prilog o tome da vijetnamskim radnicima nisu isplaćene zarade, reagovala je organizacija Zrenjaninski socijalni forum, koja je i ranije skupljala pomoć za vijetnamske radnike.

Predstavnica ove organizacije Tara Rukeci rekla je da je juče odneta pomoć radnicima iz Vijetnama, kao i da su tom prilikom radnici ispričali da su oni u veoma teškim uslovima.

„Ispričali su nam da je njihova eksploatacija samo utihnula, i da nemaju novac zbog kojeg su se i zaposlili u ovoj fabrici. Mnogi od njih ne znaju šta da rade kada se vrate u Vijetnam. Nemaju da pokriju dugove, jer oni agenciji plaćaju enormne sume da bi došli ovde“, kaže Rukeci.

Dodaje da su oni u našoj zemlji držani u „robovskom položaju“, kao i da su njima, i plate koje su isplaćene – značajno umanjene.

„Na kraju su dobijali neke smešne cifre sa kojima nisu mogli da pokriju ni hranu, i dovijali su se da prežive“, ističe Rukeci.

Na osnovu platnih listi u koje je reporterka N1 imala uvid, plate ovih radnika su se kretale između 25.000 i 35.000 dinara.

Prema rečima naše sagovornice, kompanija je primoravala neke od radnika da uzmu slobodne dane, da bi im nakon toga ukidali deo zarade.

Rukeci je dodala i da radnici nisu imali zdravstveno osiguranje, kao i da su se sami snalazili kako bi se lečili. Napominje i da u Linglongu postoje dve grupe vijetnemskih radnika. Oni kojima plate kasne, i oni kojima se sve redovno isplaćuje.

„U samom startu nam je bilo jasno da je cilj bio da se razbije solidarnost između vijetnamskih radnika, i da se ne ponovi situacija iz novembra, da im 500 ljudi stupi u štrajk“, zaključila je Rukeci.

(N1)