Komesar za izbeglice Vladimir Cucić osudio je danas napad kamenicama na kuću u selu Vračević u kojoj borave tražioci azila i poručio da bi Srbija zbog toga mogla da ima i posledice u međunardonoj zajednici i evropskim integracijama.
„Sad kada treba da dobijemo datum za početak pregovora o pristupanju EU, poglavlja koja će se otvarati su upravo 23 i 24, vladavina prava i ljudska prava – znate li pošto će da bude to i koja će cena da bude“, kazao je Cucić za agenciju Beta, navodeći i da je „zgađen“ tim postupkom za sada nepoznatih napadača.
On je poručio da će Komesarijat za izbeglice učiniti sve da posledice incidenta u selu Vračevići ne odu toliko daleko i da se ne odraze na proces evropskih integracija Srbije.
Cucić smatra da će međunarodna zajednica poslednja dešavanja uzeti kao argument da u Srbiji nije sve baš kako se predstavlja kada se priča o ljudskim pravima.
Meštani u Vračevićima, kod Lajkovca pokrenuli su i peticiju da se azilanti izmeste, a najavljen je i protestni skup u subotu.
„Nastojaćemo na tom zboru da objasnimo kako stoje stvari. Ja ću se lično zahvaliti svima koji su potegli kamen i pozvati ih da potegnu taj kamen i na mene“, poručio je Cucić.
Komesar smatra da su poslednja dešavanja slika „jedne ksenofobične, bezobzirne i samoj sebi nejasne, jadne Srbije“ i poručio da bi zatvaranje smeštajnih kapaciteta u Vračeviću bila pobeda „mračne Srbije“.
Komesar je istakao da će upravo tražioci azila pronositi sliku Srbije u svetu i biti ambasadori koji će pričati o tome da li su dočekani hlebom ili kamenom.
„Srbija ima dva miliona ljudi po svetu i niko ih nije gađao kamenom“, kazao je Cucić.
On je podsetio da je zbog prošlogodišnjih događaja u Banji Koviljači i želje da se azilanti isele u međunarodnim krugovima pokrenuta inicijativa da se Srbija proglasi nesigurnom zemljom.
„Znate li šta za nas to znači u svetlu predstojećih pregovora sa EU? Ni kada su nas bombardovali, ni kada smo imali više od 800.000 izbeglica i raseljenih… bili smo sigurna zemlja i na tome smo insistirali“, kazao je Cucić.
Govoreći o problemu azilanata koji dolaze u Srbiju u tranzitu ka zemljama EU, komesar je pojasnio da se njihov broj povećava svake zime, pa smeštajni kapaciteti u Srbiji nisu dovoljni.
„Ja bih voleo da se u državi zatvori taj galimatijas – ima li para za stalni centar ili nema. Ja razumem da para nema, da je to veliki namet i da ima prečih stvari, ali i to je jedna od obaveza“, kazao je Cucić.
On je napomenuo da se broj tražilaca azila iz ekvatorijalne Afrike povećao, pa su smeštajni kapaciteti u Bogovađi prebukirani – ima mesta za smeštaj 160 ljudi, a tamo ih je sada 260.
Da bi se izbegla humanitarna katastrofa i da azilanti ne bi umirali od hladnoće u šumama objavljen je javni poziv za iznajmljivanje kapaciteta na koji se prijavio vlasnik kuće u Vračeviću, dodao je on.
„Uslovi u ovom prihvatilištu su nikakvi – 75 ljudi u jednom malom prostoru. Taj domaćin i ta porodica se stvarno trude. Mi smo želeli da to bude razmešteno u četiri do pet kuća u selu, ali i oni koji bi zidali svoje kuće su sada sprečeni“, kazao je Cucić.
On je poručio da je za rešenje problema sa smeštajem azilanata Srbiji potreban „ozbiljan objekat“ koji bi bio opremljen prema evropskim standardima.
„Taj objekat će – gde god da bude postavljen odmah otvoriti 60 novih poslova. To je pravo rešenje“, kazao je Cucić.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, broj tražilaca azila u Srbiji povećava se iz godine u godinu, od kada je Srbija stavljena na belu šengensku listu i uveden bezvizni režim putovanja u zemlje EU.
Tako je 2008. bilo 52 tražilaca azila, 2009. azil je zatražilo 275 ljudi. U 2010. godini 520 građana zatražilo je svoje utočište u Srbiji. Drastičan porast se beleži 2011. godine kada su azil zatražile 3.143 osobe. Prošle godine azil je tražilo 2.732 ljudi.
Najčešće zemlje porekla azilanata su Avganistan, Somalija, Sirija, Pakistan, Alžir, Eritreja, Bangladeš i Maroko.
Meštani sela Vračević smatraju da im je zbog boravka azilanata bezbednost vugrožena, a predsednik lajkovačke Opštine Živorad Bojičić istakao je da Vračevčani „ne mrze ljude druge boje“ već traže da se problem azilanata „trajno reši na pravi način“.
Sa zbora meštana sela lokalnim vlastima dat je rok da problem reše do 8. februara, a u protivnom će, kako su najavili, rešenja tražiti u Beogradu, od Vlade Srbije.
(Beta)