Na kritike beogradskih medija da u kalendaru Crnogorske pravoslavne crkve mesta nisu našli „srpski sveci“, među kojima i Sveti Sava, odgovorio je potpredsednik saveta CPC Stevo Vučinić rečima da su u pitanju „lokalni sveci, od kojih su neki i krvavi do lakata“.

Vučinić je za Portal RTCG rekao da su u kalendar Crnogorske pravoslavne crkve upisani svi svetitelji koje slavi pravoslavna vaseljena.

“U kalendaru CPC su Jovan Krstitelj, sveti car Konstantin i carica Jelena, sveti Đorđije, sveti Ćirilo i Metodije, sveti Petar i Pavle, sveta Petka, pa praznici – Uskrs, Božić, Trojičindan, Gospođindan, Aranđelovdan, Bogojavljenje, Sretenje gospodnje i tako redom. Naravo, upisani su i crnogorski svetitelji – sv. Vladimir, sv. Stefan piperski, sv.Vasilije ostroški, sv. Petar cetinjski i prepodobni Ivan Crnojević, koji za naš narod, crkvu i državu imaju naročiti značaj, i redovno slavimo uspomenu na njih. Što se tiče drugih pomesnih crkava, one takođe imaju svoje lokalne svetitelje u čije redove pribrajaju ljude svetoga života koji su svedočili Hrista u miru, ili su postradali za veru“, naveo je Vučinić.

Srpska pravoslavna crkva se, prema Vučiniću, ravna prema političko-imperijalnom modelu koji nije utemeljen u jevanđelju i nije u duhu učenja svetih otaca crkve.

On je naveo da Svetog Savu srpska crkva ubraja u svetitelja osobitih zasluga za nju i njen narod, ali da on nema takav značaj za druge narode i crkve, pa ni za Crnogorce.

“Klerikalno-bogoslovski nauk o Svetom Savi, koji sakralizuje srpsku naciju, osmišljen je i odogmaćen početkom prošloga veka u Beogradskoj patrijaršiji. Nije zasnovan na istini nego na umišljenim pretpostavkama koje se tumače kao istina. Taj odnos Beogradske patrijaršije prema ovom svetitelju ne obavezuje nijednu pomesnu crkvu ni na šta, pa ni našu. Zato i nije upisan u naš kalendar“, rekao je Vučinić.

Inače, u Beogradskoj patrijaršiji i po tom pitanju postupaju mimo pravoslavnih kanona, smatra Vučinić. Redu svetitelja pribrali su, kaže on, izvesne popove krvavih ruku do lakata, rodom iz Pljevalja, koje je sustigla pravda za ratne grehove 1945. i koji se ne mogu ubrojati u ljude, a kamoli svetitelje.

“Ne mogu verovati da se kroz njih izliva božja milost i da oni mogu zastupati bilo koga pred nebeskim prestoljem. Čudan je to neki kriterijum da u svetitelje pribrajaju učesnike rata na strani sila Osovine, koji su utvrđivali okupacioni poredak i ratovali protiv slobode sopstvenog naroda. Mi se ne bismo usudili ni da im opelo izvršimo, a kamoli da ih u svetitelje ubrojimo. U kalendar svetih uveli su i dobitnika gvozdenog krsta, vladiku Nikolaja Velimirovića, kojim ga je Hitler odlikovao”, istakao je Vučinić.

Vučinić je naveo da je SPC u red svetitelja uvrstio i Simeona Nemanju, koji je krvavim pogromom nad bogumilima činio masovne zločine protiv čovečnosti, pa kralja Milutina, koji je sa 40 godina oženio vizantijsku prinzezu Simonidu od 7 godina, zbog čega bi danas u SAD dobio 700 godina robije, i tako redom.

“Takvima nije mesto u bilo kojem pravoslavnom kalendaru. Zato niko ne treba da se čudi što nismo u kalendar uveli takve svece, nego što je Beogradska patrijaršija nedostojne pobrojane pribrala redu svetitelja. Mada se tome nije čuditi, jer ona nije hrišćanska nego svetosavska crkva“, naveo je Vučinić.

(RTCG)