Još jedan autoritarni lider istočne Evrope poražen je od strane novog političkog pokreta, pošto je dugogodišnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić neočekivano izgubio, zahvaljujući kampanji koju su predvodili studenti.

Dok su mladi u drugim delovima Evrope, naročito u Francuskoj i Italiji, poslednjih nedelja izlazili na ulice zahtevajući bolje obrazovanje i više mogućnosti, studentski pokret u Srbiji imao je sasvim drugačije početke i ciljeve — i pokazao izuzetnu istrajnost. U njemu su uglavnom učestvovali studenti u dvadesetim godinama, a ne tinejdžeri, mada su se uključili i srednjoškolci.

Pokret je takođe bio dobro disciplinovan. Uprkos pokušajima vlasti da prikaže drugačiju sliku, u njemu nije postojala marginalna grupa koja je tražila sukobe, niti deo učesnika koji je bio više zainteresovan za pljačku, navodi se u analizi CNN-a.

Uspon studentskog pokreta u Srbiji počeo je pre dve godine, u okolnostima u kojima bi to malo ko očekivao.

Nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu, gradu na severu Srbije, srušila se u novembru 2024. godine, usmrtivši 15 ljudi, među kojima je bilo i dvoje dece.

Tragedija, izazvana nekvalitetnom gradnjom, pokrenula je talas ogorčenja zbog korupcije, nedostatka odgovornosti vlasti i nemara.

Skromni počeci

Protesti su počeli simboličnim događajima. Svakog petka smrt stradalih obeležavana je petnaestominutnim ćutanjem, koje je počinjalo u 11.52 po lokalnom vremenu — tačno u trenutku kada se nadstrešnica srušila.

Kada je policija oštro reagovala na studentske komemorativne skupove, protesti su prerasli u širu kampanju. U martu prošle godine više od 300.000 ljudi ispunilo je ulice glavnog grada, Beograda.

U izvesnom smislu, studentski pokret ugledao se na američke proteste za građanska prava iz šezdesetih godina prošlog veka. U januaru prošle godine studenti iz Beograda odlučili su da prepešače 100 kilometara kako bi se pridružili kolegama sa Univerziteta u Novom Sadu u blokadi tri gradska mosta.

„Noseći sa sobom primerke Ustava, studenti su želeli da podsete sve na ono za šta se bore“, napisala je Katarina Beširević sa Univerziteta u Beogradu, osvrćući se na biciklističku kampanju tokom koje su studentski demonstranti takođe nosili primerke Ustava Srbije.

Pokret je bio i veoma inkluzivan.

„Jedna od ključnih karakteristika studentskog pokreta jeste njegova posvećenost izgradnji građanske solidarnosti uprkos verskim, etničkim i regionalnim razlikama. To, na primer, podrazumeva aktivno uključivanje studenata muslimanske i bošnjačke nacionalnosti, uz poštovanje njihovog verskog identiteta“, napisala je Marta Špala iz Centra za istočne studije u Varšavi.

Dugi marševi širom zemlje omogućili su studentima da svoju poruku prenesu i stanovnicima manjih gradova i sela, gde ljudi često nisu bili upoznati s ciljevima demonstranata zbog čvrste kontrole koju je država imala nad medijima.

Ciljevi pokreta ubrzo su prerasli prvobitne zahteve. Pokret je najpre tražio pravdu za žrtve tragedije u Novom Sadu, a zatim se usmerio na odbranu demokratije i civilnog društva od raširene korupcije, izbora obeleženih zastrašivanjem i nadzorom, kao i od gušeće državne kontrole nad medijima.

U tom pogledu, studentski pokret u Srbiji suštinski se razlikovao od studentskih protesta u drugim delovima Evrope.

Demonstracije su potom dobile institucionalni oblik osnivanjem Studentske liste, koja je u nedelju ostvarila ubedljivu pobedu nad Srpskom naprednom strankom (SNS) Aleksandra Vučića.

Vučićev pad podseća na Orbanov poraz u Mađarskoj

Postoje velike sličnosti sa Mađarskom, gde je ranije ove godine poražen autoritarni lider Viktor Orban. I Orban i Vučić bili su na vlasti više od decenije, održavali prijateljske odnose s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i stekli ogromnu moć zahvaljujući kontroli medija i privrednih kompanija.

Vučić je, zapravo, preuzeo pojedine elemente Putinove političke strategije, nastojeći da pređe sa predsedničke na premijersku funkciju kada mu je Ustav onemogućio da se ponovo kandiduje za predsednika. Istovremeno je u velikoj meri podsticao srpski nacionalizam.

Prošlog meseca Ratko Mladić, komandant bosanskih Srba osuđen za zločine protiv čovečnosti tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, sahranjen je u Beogradu uz vojne počasti.

Postoje i sličnosti između Srbije i Ukrajine, gde su protesti desetina hiljada ljudi, uglavnom mladih, 2014. godine na kraju doveli do svrgavanja proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Protesti su izbili usled raširene korupcije i njegovog odbijanja da potpiše sporazum o pridruživanju s Evropskom unijom.

Taj spontani pokret strahovao je da se Ukrajina ponovo udaljava od Evrope i vraća u sferu uticaja Moskve, te se zalagao za evropski identitet zemlje. Demonstranti su se takođe protivili netransparentnoj vlasti koja nije preuzimala odgovornost za svoje postupke.

Slično tome, srpski demonstranti isticali su da je njihov program „evropski“, zahtevajući izgradnju demokratskih institucija, nezavisno pravosuđe, slobodu medija i zaštitu građanskih sloboda.

Predstojeći izazovi

U slučaju Srbije, razvoj studentskog pokreta mogao bi da pruži važne pouke i drugim zemljama.

„Volonteri su se organizovali u radne grupe koje su koordinisale logistiku, bezbednost, pravnu pomoć i digitalnu komunikaciju. Studenti informacionih tehnologija razvili su šifrovane platforme za bezbednu komunikaciju i koordinaciju dok su studenti prava i advokati formirali mrežu za pravnu pomoć kako bi pomogli privedenim demonstrantima“, napisali su Breza Rejs Maksimović i Srđa Popović prošle godine u časopisu Žurnal ov demokrasi.

To je rezultiralo „decentralizovanim, ali veoma dobro koordinisanim delovanjem“, dodali su autori.

„Ova mobilizacija je osmišljena kao pokret bez vođe. Studentski zborovi funkcionišu po horizontalnom modelu, organizujući večernje plenume na kojima se predlažu, razmatraju i izglasavaju strategije i taktike.“

Takav model možda je dobro funkcionisao u suočavanju s autoritarnom državom jer nije bilo lidera koje bi vlast mogla da uhapsi. Međutim, njegovo pretvaranje u funkcionalnu vladu biće teško. Ovaj model se u velikoj meri razlikuje od strogo disciplinovane mađarske opozicione stranke koju predvodi Peter Mađar.

Izazovi koji očekuju ovaj mladi pokret izuzetno su veliki. Među njegovim kandidatima malo je onih koji imaju iskustva u upravljanju državnim institucijama. Kandidatsku listu činili su uglavnom manje poznati akademici, pravnici, sportisti, poljoprivrednici i umetnici.

Ipak, pokret će imati podršku Evropske unije. Čestitajući Studentskoj listi na pobedi, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u ponedeljak: „Spremni smo da podržimo reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i izgradnje snažnih demokratskih institucija.“

(Danas/foto: Autonomija)