Skip to main content

Bugarska i Severna Makedonija: Intelektualci protiv veta

Jugoslavija 08. maj 2022.
2 min čitanja

Bugarski i Makedonski intelektualci okupili su se u Klub prijateljstva jer veruju da svojim angažmanom mogu da pomognu razrešavanju bilateralnog spora oko identitetskih pitanja. U prepoznatljivom balkanskom stilu, Bugarska već dve godine blokira makedonske evropske integracije insistirajući na “debugarizaciji” Severne Makedonije i faktičkom priznanju da su Makedonci pre 1945. bili Bugari

Prvi virtuelni sastanak bugarskih i makedonskih intelektualaca koji su se okupili u Klub prijateljstva održan je ove subote. Tokom susreta razgovaralo se o načinima na koji se odnosi dve države mogu poboljšati. Ovaj Klub okuplja intelektualce iz različitih oblasti obe zemlje, od istoričara do privrednika.

Iako ne očekuju da do preokreta može doći za nedelju ili dve, uvereni su da konstantnim dijalogom mogu pomoći bržem dogovoru dve strane koji bi odblokirao proces evropskih integracija Severne Makedonije.

Bugarska je u tri navrata, i pored velikog pritiska međunarodne zajednice, uložila veto na otvaranje pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom.

Bugarska insistira na “debugarizaciji Makedonije”. To prema formulisanim zahtevima Sofije praktično znači da bi Severna Makedonija trebalo da prizna da je identitetski nastala tek nakon 1945.

Dva naroda su veoma bliska

Istoričar iz Sofije i član Kluba prijateljstva, Stefan Dečev, ocenjuje da su dva naroda “veoma bliska ali da se jako malo poznaju”. On veruje da ova platforma može svojim naporima da smanji postojeće tenzije i pomogne evropskoj budućnosti obe zemlje.

Dečev je najavio da će Klub prijateljstva osnovati i istorijsku komisiju “u senci”, koja će pomagati zvaničnim istorijskim komisijama Sofije i Skoplja da pronađu način da se spor reši.

Bugarska je nezadovoljna

Nakon 30 godina tenzija sa Grčkom oko imena, potpisivanjem Prespanskog sporazuma 2018. godine promenjen je naziv makedonske države u Severna Makedonija. Prefiksom “severna” Grčka je zadovoljna jer je time napravljena dovoljna distinkcija “makedonskih Slovena” od nekadašnjih “antičkih Makedonaca”. Zauzvrat, Severna Makedonija dobila je sporazumom da njihov identitet i jezik ostane “makedonski”.

Međutim, takvim predlogom odjednom je postala nezadovoljna Bugarska koja insistira na tome da je makedonski jezik kao takav kodifikovan tek nakon 1945, a da je pre toga to bio bugarski. Zato Bugarska sa uklanjanje veta traži od Severne Makedonije da prizna da su Makedonci i njihov jezik nastali tek nakon 1945.

Makedonci nisu Bugari

Sa druge strane Makedonci, koji su se tako osećali i govorili makedonskim jezikom i pre 1945, smatraju da bi se time potvrdilo ono što je bugarska teza: da su Makedoci zapravo Bugari.

Nije jezik jedina tačka sporenja. Iako je Bugarska nesporno tokom Drugog svetskog rata okupirala teritoriju današnje Severne Makedonije, a mnogi se sećaju velikih žrtava te okupacije, Sofija traži da se umesto “bugarska fašistička okupacija” koristi termin “bugarska administracija”. Sporno je pored toga i da li su pojedini heroji poput Goce Delčeva bili “Makedonci” ili “makedonski Bugari”.

Novi premijeri Bugarske i Severne Makedonije, Kiril Petkov i Dmitar Kovačeski najavili su “normalizaciju odnosa i novu energiju” u pregovorima koji bi trebalo da rezultiraju otkočenjem procesa evropskih integracija Severne Makedonije. Međutim, ni nakon njihovog sastanka u januaru ove godine koji je ocenjen kao istorijski, formalnog napretka još uvek nema.

Ostaje neizvesno da li će Bugarska na kraju francuskog predsedavanja Evropskom unijom, što je prva naredna prilika kada će evropski lideri diskutovati o budućnosti evropskog puta Severne Makedonije, glasati “za” otvaranje pregovora. Za otvaranje pregovora potreban je pristanak svih 27 država članica EU.

(Sofija Popović, Vreme / Al Jazeera, Foto: Pixabay)