Rušenje brane Kahovka u Ukrajini, očito od strane ruskih snaga, naziva se najvećom katastrofom koju je izazvao čovek u Evropi od Černobila 1986. koja je izazvala poplavu vode širom ratne zone i ostavila više od 80 naselja i 16.000 ljudi u opasnosti, piše britanski Telegraf.

Nažalost, namerno rušenje brana u ratu je daleko od neuobičajenog i ovo nije prvi put da Ukrajina snosi užasne posledice.

Veruje se da je odluka Staljinove tajne policije da digne u vazduh branu Zaporožje 1941, samo 150 kilometara udaljenu od Kahovke i sada gde se nalazi nuklearna elektrana ubila negde između 20.000 i 100.000 ljudi.

I Staljin je bio motivisan istom namerom: da se odugovlači napredovanje neprijatelja.

Zaista, vreme napada na Kahovku u utorak ne može biti slučajnost imajući u vidu da ukrajinska kontraofanziva treba da počena.

Takođe, rušenje brane usledilo je samo 24 sata nakon što je Kijev počeo da ispituje različite tačke širom fronta.

Uništenje brane 1941. je bilo apokaliptično.

„Ljudi su vrištali u pomoć. Krave su mukale, svinje cvilile. Ljudi su se penjali na drveće”, priseća se jedan preživeli.

Prvi izveštaji sugerišu da je malo ljudskih žrtava od napada u utorak, ali će hiljade životinja nestati, a posledice po životnu sredinu će se osećati decenijama.

Postoje i drugi primeri poplava izazvanih ljudskim faktorom koje su imale za cilj da ometaju vojsku, podseća britanski Telegraf.

Možda najrazorniji i najdugotrajniji bio je 1938. kada su Kinezi uništili nasipe duž Žuta reka (Hoangho) kao deo svoje strategije ‘spaljene zemlje“ čiji je cilj bio da poremete Japance.

Uspelo je, ali uz strašnu cenu: negde između 30.000-90.000 ljudi se udavilo, a čak pola miliona umrlo je od posledica, posebno od gladi.

Nasipi su popravljani tek 1947. godine.

Još jedan u velikoj meri zaboravljeni primer desio se tokom bitke kod Izera u prvim mesecima Prvog svetskog rata.

Belgijanci koji su se odupirali nemačkoj invaziji otvorili su zatvarače na Nieuwpoort-u stvarajući 1.600 kilometara široku poplavnu ravnicu koja je doprinela da Belgija zadrži deo zemlje.

Što je još važnije, to je približilo trku do mora, fatalno poremetilo Šlifenov plan nemačkog generalštaba i verovatno spasio britansku i francusku vojsku od odlučujućeg poraza.

Ipak, uništavanje brana ne samo da ometa kretanje trupa već može da igra ključnu psihološku ulogu.

Kao primer jeste napad Dambusters u maju 1943. kada su britanski bombarderi probili brane Mohne i Ederse i poplavila dolina Rura.

Revizionisti tvrde da je njegov vojni uticaj bio zanemarljiv, ali je podizanje morala za saveznike bilo ogromno, užasavajući Nemce u pogledu štete koju bi relativno mali broj britanskih aviona mogao da izazove.

Očigledni napad Rusije na branu Kahovka šokirao je narod Ukrajine i uznemirio Evropu.

Možda će najveća psihološka posledica biti ponovna procena koliko daleko su Rusi spremni da idu da bi ostvarili pobedu.

Mnogi su mesecima tvrdili da je mogućnost da Putin izazove nuklearni incident bila napregnuta. Ne sada.

Ruske snage su već bezobzirno granatirale nuklearnu elektranu u Zaporožju.

EU je optužila Rusiju za „varvarsku agresiju“, ali činjenica je da je Volodimir Zelenski još u oktobru upozorio da su Rusi minirali branu i pozvao međunarodne posmatrače da pristupe toj lokaciji.

Ništa nije urađeno.

Pitanje je koliko još puta Zapad može biti šokiran ruskom strategijom pre nego što smatraju da je analiza i procena Zelenskog realna, a ne da izaziva strah, iskovana od patnje koju je njegova zemlja prinuđena da trpi.

(Danas, foto: Beta/AP)