Za zakon je glasala ubedljiva većina poslanika, 366 naspram 161 koji su bili protiv. Tu komotnu većinu konzervativni premijer Dejvid Kameron ima da zahvali opozicionim laburistima, jer su njegovi konzervativci pretežno bili protiv zakona i delimično izneli teške reči na račun svog partijskog šefa. Sam premijer Kameron jedan je od najžešćih zagovornika prava homoseksualaca da sklapaju brakove. „Ponosan sam što je zakon prošao donji dom Parlamenta“, rekao je Kameron, priznavši da je njegova stranka podeljena oko ovog pitanja, kao i čitavo društvo.

U ovom trenutku 54 odsto Britanaca podržava gej-brakove. U toj zemlji za sada nije bilo masovnih protesta protiv zakona, poput onih u Francuskoj koja je tokom vikenda postala 14. zemlja sveta u kojoj su dozvoljeni istopolni brakovi. Pred Vestminsterskom palatom bilo je tek nekoliko desetina demonstranata, nosili su srca u kojima je pisalo „Man and Woman“. „Ovo je podrška tradicionalnoj definiciji braka. Svako dete biološki ima majku i oca, a brak to treba da oslikava“, rekla je Rejčel koja je učestvovala u protestima.

Da li kraljica sme da bude lezbejka?

Odluka donjeg doma nikako nije kraj debate, jer zakon sada ide pred lordove – gornji dom Parlamenta koji okuplja zemaljske plemiće i crkvene velikodostojnike, gde će posebno ovi potonji lobirati protiv zakona. Očekuje se da Dom Lordova odluči tokom juna ili jula, a u slučaju da zakon prođe, prvi gej brakovi bi se sklapali sledećeg leta. Do tada će biti vremena za debatu o svim aspektima, pa i onom kojeg se cinično dosetio bivši konzervativni ministar Norman Tebit: „Ako neka naša kraljica bude lezbejka, pa se venča sa nekom damom, a onda odluči da uzme doniranu spermu i rodi dete – da li je to dete legitiman prestolonaslednik?“

(Nemanja Rujević, Deutsche Welle)