Potreban je dalji rad i politička posvećenost na produbljivanju reformi u pogledu poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije i Evropske unije (EU) koja se odnose na vladavinu prava, navodi se u dokumentu Evropske komisije u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.

Radi se o godišnjem izveštaju u napretku Srbije u polju vladavine prava. Reč je o ključnim poglavljima 23 i 24 u pristupnim pregovorima, u kojima su rezultati neophodni kako bi zemlja napredovala u procesu pregovora o članstvu.

Od početka ovog procesa, Srbija ima dva ključna preduslova za napredak u pregovorima koji bi eventualno vodili ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji: dijalog sa Kosovom i napredak u poglavljima 23 i 24.

„Kao što je predviđeno revidiranom metodologijom, nijedna dalja poglavlja ne bi trebalo da se zatvaraju pre nego što Srbija postigne ovaj cilj“, navodi se u dokumentu.

U dokumentu se ocenjuje da je potreban dalji rad i politička posvećenost na produbljivanju reformi i otklanjanju nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, slobode okupljanja i drugih osnovnih prava, kao i postupanja prema ratnim zločinima.

U pitanju je ključni dokument koji redovno služi zemljama članicama EU prilikom odlučivanja o narednim međuvladinim konferencijama – na kojima se otvaraju novi klasteri u pristupnim pregovorima.

Srbija se smatra regionalnim liderom u pristupnom procesu. Međutim, od decembra 2021. godine nije imala međuvladinu konferenciju, ne zbog nedovoljnog napretka u ključnim poljima, već zbog neusklađivanja spoljne politike sa politikama EU, po pitanju uvođenja sankcija Rusiji kao odgovor na agresiju protiv Ukrajine.

U izradi dokumenta o napretku u poglavljima 23 i 24, osim ocena predstavnika Evropske komisije, korišćeni su i drugi izvori, uključujući izvore iz podataka država članica EU, recenzije i ekspertske misije u koje su uključeni stručnjaci iz država Unije, izveštaji projekata koje finansira EU, međunarodnih partnera i organizacija civilnog društva.

RSE ima uvod u ovaj izveštaj koji pokriva niz oblasti poput borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost pravosuđa, slobodu izražavanja, ratne zločine kao i migracije.

Borba protiv korupcije

U oblasti sprečavanja i suzbijanja korupcije, u prethodnoj godini se, prema nalazima stručnjaka, ocenjuje da je došlo do blagog povećanja broja pravosnažnih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou u odnosu na 2021. godinu. Potvrđuje se da je povećan broj novih istraga, ali da je smanjen broj novih optužnica te se spominje da nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine.

Od Srbije se traži da prati efekte zakona o zaštiti uzbunjivača u smislu praćenja državnih organa nakon otkrivanja te uskladi izmene zakona sa pravnom tekovinom EU. Primećuje se da prijave prijave uzbunjivača, kao u slučaju fabrike namenske industrije Krušik iz Valjeva, još nisu istražene u skladu sa zakonom.

„Srbija treba da pojača zaštitu uzbunjivača i istraži optužbe u slučajevima korupcije na visokom nivou kako bi ojačala poverenje u institucije“, navodi se u dokumentu.

U izveštaju se naglašava da vlasti nisu uspostavile konstruktivniji odnos sa Savetom za borbu protiv korupcije. Dodaje se da ovaj Savet takođe još nije bio sistematski konsultovan o nacrtima zakona.

Borba protiv organizovanog kriminala

Što se tiče rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala, podaci koje je dala Srbija pokazuju „mešovitu sliku“, povećan je broj novih istraga i optužnica, ali su se smanjile prvostepene i pravosnažne osuđujuće presude, navodi se u dokumentu.

Ocenjuje se da postoji veoma dobra saradnja sa EUROPOL-om, posebno u borbi protiv trgovine oružjem, trgovine drogom i borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa.

Međutim, upozorava se da Vlada kasni sa sprovođenjem analize uloga i prakse službi bezbednosti, kao i Saveta za nacionalnu bezbednost, kako bi se obezbedila jasna podela mandata i propisa koji se tiču presretanja komunikacija za krivične istrage i u bezbednosne svrhe.

„Činjenica da važeći Zakonik o krivičnom postupku dozvoljava da prikriveno presretanje komunikacije vrše i Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija, treba da bude predmet analize – da li je to u skladu sa najboljom evropskom praksom“, ističe se u izveštaju Evropske komisije i spominje da su počeli pripremni radovi u tom pravcu.

Nezavisnost pravosuđa

U izveštaju se ističe da, bez obzira na blagovremeno usvajanje relevantnih amandmana, i dalje je velik pritisak na pravosuđe i tužilaštvo. Spominje se da čak neki visoki zvaničnici, poput poslanika, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke.

„Ovakvi komentari su u suprotnosti sa kodeksom ponašanja članova Vlade i parlamenta, ali se politika izvršenja i sankcionisanja nije poboljšala“, konstatuje se.

„Informacije koje su procurile o tekućim istragama ili predmetima su objavili brojni mediji i može se smatrati da ometaju istragu i procesuiranje predmeta, stvarajući tako neprikladan pritisak na pojedine članove pravosuđa ili tužilaštva“, navodi se u izveštaju.

Ratni zločini

U dokumentu se upozorava da Srbija nastavlja da uzastopno i javno osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i najviše nivoe vlasti.

„Određeni broj srpskih političkih partija i ličnosti, uključujući i ministarski nivo, nastavio je da pruža podršku osuđenim ratnim zločincima i pruža javni prostor za njih. Osuđeni ratni zločinci nastavljaju da šire govor mržnje u javnom prostoru. Određeni političari i dalje negiraju genocid u Srebrenici bez posledica“, navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se da se u poslednjih nekoliko godina „značajno pogoršao“ tempo Srbije u procesuiranju predmeta ratnih zločina. Poručuje se dokumentom da treba osigurati istinsku posvećenost rešavanju slučajeva, uključujući slučajeve visokorangiranih osumnjičenih.

U dokumentu se ističe da srpsko pravosuđe ni u jednom krivičnom postupku nije uključilo novčanu odštetu žrtvama ratnih zločina te da su rezultati – u pogledu kompenzacije žrtvama ratnih zločina u građanskim postupcima – slabi.

Civilne žrtve rata i kršenja ljudskih prava u vezi sa ratom politički, kako se navodi, „ostaju politički, socijalno i ekonomski zanemarena“.

Naglašava se da Srbija treba u potpunosti da sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, uključujući i potpuno prihvatanje i sprovođenje njegovih presuda i odluka.

Takođe, ističe se neophodnost da se obezbedi istinska posvećenost rešavanju slučajeva, uključujući slučajeve visokorangiranih osumnjičenih.

Sloboda medija

Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost, ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije o napretku u polju vladavine prava u Srbiji.

„U sadašnjem sistemu, štampani mediji sa najviše kršenja novinarskog kodeksa profesionalnog ponašanja koje je zabeležio Savet za štampu, uključujući i one sa sudskim presudama, nisu isključeni i, zapravo, i dalje dobijaju javno sufinansiranje, posebno na lokalnom nivou“, navodi se u izveštaju.

Od Srbije se traži da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila stranoj manipulaciji informacijama i mešanju u anti-EU narativima, najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.

Primećuje se da je Russia Today (RT) pokrenula internet stranicu na srpskom jeziku, pored međunarodnog kanala ove televizije na engleskom jeziku koji se već emitovao u Srbiji na kablovskoj televiziji.

„Ove kuće, zajedno sa Sputnik Srbija, proizvode i/ili šire sadržaje koji manipulišu informacionim okruženjem u Srbiji. Takav sadržaj ima odseka u velikom delu mainstream medijima u Srbiji i šire u regionu“, ocenjuje se u izveštaju.

U izveštaju se potvrđuje da su nastavljeni slučajevi pretnji, nasilja i kampanja klevetanja novinara, posebno na lokalnom nivou.

„Govor mržnje i diskriminatorska terminologija se često koriste i tolerišu u medijima i retko ih prate regulatorni organi ili tužioci. Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati i može proizvesti zastrašujući efekat, uključujući autocenzuru“, navodi se u dokumentu.

Dodaje se da, uprkos tome što su neke izjave date i u Skupštini Srbije, administrativni odbor zadužen za primenu kodeksa ponašanja parlamenta nije utvrdio kršenje.

Migracije

Iako se priznaje da je Srbija preduzela važne korake ka usklađivanju sa viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizni režim za određeni broj država, u ovom izveštaju se ocenjuje da je vizna politika Srbije samo delimično u skladu sa viznom politikom Unije.

Potvrđuje se da je nakon migrantske krize krajem 2022, Srbija vratila vizni režim za državljane Bolivije, Burundija, Kube, Gvineje Bisao, Indije i Tunisa.

Međutim, dodaje se da ima još zemalja koje su na negativnoj listi EU, ali uživaju slobodu kretanja u Srbiji. S tim u vezi, spominju se: Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Kina, Indonezija, Jamajka, Kirgistan, Kuvajt, Kazahstan, Mongolija, Oman, Katar, Rusija, Surinam i Turska.

Kada je reč o azilantima, u izveštaju se primećuje da je upravo u slučaju Ukrajinaca Vlada Srbije prvi put iskoristila pravni mehanizam predviđen Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti i u velikoj meri u skladu sa politikom EU.

Prema podacima Evropske komisije, više od 4.000 ukrajinskih državljana je prijavilo boravak u Srbiji te je većina njih smeštena u privatnim smeštajima.

Broj ruskih državljana koji dolazi u Srbiju i dalje je visok. Ističe se da oni nameravaju da dugoročno ostanu u toj zemlji.

(Radio Slobodna Evropa, foto: EU)