Politički preokret u Srbiji budi nadu u Briselu da bi nova, proevropska vlada u Beogradu mogla da oživi zaustavljenu kandidaturu zemlje za članstvo u EU, reklo je danas za Politiko nekoliko zvaničnika Evropske komisije i briselskih diplomata.

Pošto je pokret predvođen studentima na izborima u nedelju skinuo Aleksandra Vučića s vlasti posle 14 godina, među onima koji rade na proširenju u Komisiji vlada optimizam, rekao je jedan zvaničnik EU dok je drugi nazvao glasanje potencijalnom „prekretnicom“. Zvaničnici i diplomate su govorili za briselski portal uz uslov da ostanu anonimni.

Ambasadori EU danas će razgovarati o predlogu Komisije za demokratske garancije u budućim ugovorima o pristupanju. U fokusu bi trebalo da bude Crna Gora, čiji je ugovor o pristupanju u pripremi, ali diplomate kažu da bi, s obzirom na izbore, moglo da se razgovara i o Srbiji.

Po rečima izvora u Briselu, sledeći test mogao bi da bude izveštaj Komisije o proširenju, koji treba da bude objavljen sledeće nedelje.

Izveštaj o napretku kandidata za članstvo u EU u prethodnih 12 meseci trebalo bi da pruži početni uvid u kriterijume koje Brisel očekuje od nove vlade Srbije kako bi kandidatura te zemlje napredovala, piše Politiko.

Srbija stoji u mestu na putu ka EU od 2021. Komisija smatra da je Beograd tehnički spreman da otvori pregovarački klaster o konkurentnosti i rastu, ali se tome protivi grupa članica, uključujući Holandiju, Belgiju, Švedsku i Hrvatsku, navodeći kao razlog zabrinutost zbog demokratskog nazadovanja i medijskih sloboda.

Ako Beograd dobije proevropsku vladu, to bi moglo da preokrene situaciju u članicama i približi Srbiju članstvu u EU, rekla su dva zvaničnika Komisije.

Međutim, to je veliko „ako“, rekao je diplomata iz jedne zemlje koja se protivila kandidaturi Beograda. „Svaka pozitivna promena… bila bi, naravno, više nego dobrodošla, ali sada ostaje da se vidi“, rekao je taj diplomata.

Izborni manifest pobednika na vanrednim poslaničkim izborima sadrži elemente koji obećavaju pristupanje i pozdravljen je u Komisiji. Međutim, Studentska lista još nije saopštila ko će voditi vladu, a svaki napredak u pridruživanju EU zavisio bi od sprovođenja reformi, piše Politiko.

Brisel će možda morati da se suoči s uverenjem buduće vlade da je Unija ranije bila previše voljna da joj Vučić bude glavni sagovornik.

„Aleksandar Vučić se ponašao kao osoba kojoj se treba obratiti za sve, ignorišući sve zakone u zemlji, uključujući Ustav“, rekao je u intervjuu za Politiko lekar i predavač na više univerziteta i uskoro poslanik sa Studentske liste, Jugoslav Gašić, dodajući da je „na kraju krajeva Vučić uvek zastupao sopstvene interese a ne interese Srbije“.

Kada je reč o članstvu u EU, u izbornom programu Studentske liste nije navedeno kao neposredni cilj i Gašić, nije želeo da precizira konkretne ciljeve u odnosima Unije i Srbije ali je rekao: „Ne želimo da nas Evropa odseče. Ne želimo da budemo izolovano ostrvo“.

Predsednik upravnog odbora beogradskog Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović rekao je da su nevladine organizacije, novinari i aktivisti godinama tvrdili da Brisel treba da pokuša da uključi druge aktere u pregovarački proces ali da im je rečeno „da nema alternative režimu u Srbiji“.

„Ključna lekcija koju treba izvući iz slučaja Srbije je da EU može vrlo lako da izgubi kredibilitet i integritet ako ignoriše uzroke demokratskog nazadovanja u nekoj zemlji“, rekao je Majstorović za briselski portal.

Po podacima CEP, bezmalo 42 odsto građana Srbije veruje da je EU više zainteresovana za ostvarivanje njenih političkih i ekonomskih interesa u regionu nego za unapređenje stanja demokratije i vladavine prava.

Predsednici Komisije Ursula fon der Lajen i Evropskog saveta Antonio Košta čestitali su pobedu Studentskoj listi obećavajući „zajednički rad na unapređenju budućnosti Srbije u EU“.

Neki zvaničnici otišli su i dalje od toga i evrokomesarka Marta Kos rekla je da je „srpski narod dao snažan mandat za promene“ dok je centristički evroposlanik Helmut Brandšteter pozvao da se pregovori o pristupanju sa Srbijom nastave što pre.

(Beta/foto: Evropska komisija)