U trenutku dok se ispisuju ovi redovi, vrlo je izvesno da se dešava i još nešto u Novom Sadu što bi moglo da dopuni ovaj tekst: ludilo u glavnom gradu Vojvodine raste iz minuta u minut, buja i progresivno se umnožava kao kad se inficirana rana pred našim očima širi i sve više zagađuje, sićušne, prljave i pomahnitale bakterije pobeđuju antibiotike…
U najnovijoj svinjariji naprednjaka-ex radikala i njihove perjanice dveri-ex dveri , a u okviru brige za “opstanak naroda” kojem oni pripadaju (iako i tu ima kukolja, kako smatraju) i njegove tradicije , odlučili su da sve i svuda u ovom multietničkom i multikulturalnom gradu bude ispisano ćirilicom. Prvo na javnim preduzećima i ustanovama, a potom i na autobusima! Uzmimo za primer da je ovom odlukom ugroženo nekoliko stotina dece, Novosađana koji pohađaju prvi, drugi i treći razred osnovne škole a čiji se maternji jezik ne piše ćirilicom, koji dakle još nisu savladali azbuku (ćirilica se po planu i programu za decu nekih nacionalnih zajednica uči u četvrtom razredu)! O tome je malo ko razmišljao, a, i ako se setio, ili na koži svoje dece osetio, ćutao je. Podsetimo i na to da većina turista i uopšte ljudi koji dolaze u Novi Sad iz inostranstva takođe ne zna ćirilicu. Ali, koga je to briga!
Nasilje, bes i seirenje
Potom su, samo u nekoliko dana sledbenici ideje o očuvanju tradicije brisanjem novosadskog i vojvođanskog, zapalili zastavu Vojvodine, koja je ostala da visi na kvaki jedne zgrade u sred centra glavnog grada Vojvodine. Preko noći, a iste noći kada je organizovan svenarodni sabor za proslavu Nove godine po julijanskom kalendaru, Grad je osvanuo oblepljen plakatima, spiskovima narodnih neprijatelja. I svakim danom spisak se proširuje… Proširivaće se i besneće pobesneli, razni “Naši”, uz seirenje dverova-ex dverova i naprednjaka-exradikala, potpisnici ovih spiskova, sasvim je sigurno, i narednih dana i meseci…
Ako konzerviramo šok i uspemo da odagnamo gađenje, koje bi se u ovom trenutku moglo smatrati nedopustivim, opasnim luksuzom i gubljenjem vremena, moramo biti u stanju da shvatimo da besnilo, pretnje, mržnja prema svemu onome što se do sada, 265 godina u nazad (koliko postoji Slobodan kraljevski grad Neoplanta-Neusatz-Ujvidek-Novi Sad) smatralo novosadskim, kao i otvoreno maltretiranje građana glavnog grada Vojvodine, nije počelo od juče! To je, gospodo, najavljeno eksplicitno, a mi se nismo obazirali, ili nismo verovali, ili smo se uplašili, ili smo, onako novosadski, prezrivo okrenuli glavu!
Kako smo ćutali
A nasilnici su prvo najavili da će promeniti rezultate glasanja u Novom Sadu na lanjskim majskih izborima, jer to oni tako žele! To su, potom “overili” na sednici Skupštine Novog Sada, pa su razne dveri-ex dveri, razni naprednjaci-ex radikali, razni i lažni pripadnici nacionalnih zajdnica, deputati s jedva svršenom osnovnom školom, pa razni zemljaci i šuraci, pobedonosno ušli u novosadski parlament. I sad su vlast koja nam menja život po svom nahođenju. I nakon toga smo opet ćutali! Potom je došlo ono s natpisima na javnim tablama. Lažne patriote i opsesivni čuvari konzervativnog i nazadnog što nazvaše tradicijom, objasniše građanima da će svim hrišćanima novosadskim (ostali stoj!) duše otići u raj samo ako budu živeli po ugledu na epske junačke pesme i to pre nego što su zabeležene, onako kako to usmeno predanje nalaže!
Onda su nas počeli učiti da su tradicija novosadska jedino oni, gusle i ćirilica! Sve ispred, a pogotovo iza toga, ne postoji i neće više postojati! Ni glasa, javnog, ni posle toga!

Šta kaže Statut Grada
U Statutu Grada Novog Sada, Član 6 kaže:
U Gradu je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo.
U Gradu su u službenoj upotrebi i mađarski, slovački i rusinski jezik i njihova pisma, u skladu sa zakonom i posebnom odlukom Skupštine Grada Novog Sada.
Sve je, kad je u pitanju službena upotreba jezika i pisma u Novom Sadu, naizgled uređeno ovim članom Statuta. Ali, samo naizgled, zbog manjkavosti u drugom stavu ovog člana u kome se kaže …”u skladu zakonom i posebnom odlukom Skupštine Grada”. Ta posebna odluka, u kojoj bi se navelo precizno i decidirano kako, gde i kada se primenjuje odluka o ravnopravnosti jezika i pisma, nije nikad donesena!
Ovaj Statut donesen je 2008. godine uz velika prepucavanja vladajuće većine DS I LSV. Ne slažući se sa zahtevima DS da se Statutom odrede veće ingerencije gradonačelnika, LSV nije glasala za ovaj Statut, pa su odbornici DS podršku za njegovo izglasavanje dobili od Narodne partije Maje Gojković.

Nove okolnosti
Istina, nakon što su zapalili zastavu, ustavnu tvorevinu, i polepili spiskove, političke partije, neke, napisale su protestna saopštenja. Reagovali su i neki političari pojedinačno. Saopštenjima. Policija je, razume se, ćutala. I zaštitnici građana. Novosađani, takođe. I dok građani, novosadski, još ni oči ne otvaraju, a kamoli usta, član Predsedništva Srpske napredne stranke ipredsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne Skupštine Vladimir Cvijan im poručuje da “postoje nove okolnosti zbog kojih je moguće ponovo pokrenuti inicijativu pred Ustavnim sudom Srbije za zabranu organizacije SNP Naši”. Prema njegovom mišljenju, mediji i privatna lica mogu na “legalan i međunarodno priznat način ponovo da se obrate Ustavnom sudu” (to je onaj isti sud što je nedavno osporio gotovo sve nadležnosti Vojvodine).
I dok se mi ne nakanemo da sve lepo sakupimo, sročimo i predamo Ustavnom sudu (pa makar i takvom) na razmatranje, Novosađani, ako sretnete nekog osnovca ili nedajbože stranca da zalud stoji na autobuskoj stanici, jer ne ume da pročita šta piše na displeju autobusa, u kom pravcu vozilo putuje… Ma, ne, nemojte ništa reći, naučiće stranac srpsku azbuku i porašće osnovac, stasaće do četvrtog razreda dok trepneš, a onda će već znati i ćirilicu. I moći će sam da pročita sve oko sebe, a i da uđe u pravi autobus!
(Autonomija)