Lider Koalicije Šumadija Branislav Kovačević, koji se već dugi niz godina zalaže za regionaliziciju Srbije, smatra da je preduga polemika o vojvođanskom Statutu više ukazala na problem Ustava, nego samog Statuta usvojenog prošle godine u pokrajinskom parlamentu. On je u intervjuu za portal www.autonomija.info kazao i da je aktuelni Ustav prouzrokovao niz kriza koje Statut ne može, niti treba da reši. Naš sagovornik napominje i da zbog centralizovanog državnog uređenja ne ispašta samo Vojvodina, nego i svi drugi delovi Srbije.
– Inicijative za decentralizaciju i regionalizaciju koje se javljaju u Vojvodini imaju svoje „repove“ i u drugim delovima Srbije, jer su ljudi svesni da centralizacija onemogućava razvoj njihovih opština, gradova i regiona. Mi sad imamo apsurdne incijative da se Aranđelovac priključi gradu Beogradu, od kojeg je udaljen 80-ak kilometara. Ali, to ne bi bio redak slučaj, jer je Lazarevac, koji je 60 kilmetara od glavnog grada, već na listi beogradskih opština. Dakle, kroz ova dva primera, kao i najnoviji primer Obrenovca koji ne može da reši problem klizišta u svojoj opštini jer je to sad u nadležnosti grada Beograda – vidi se i šta je problem vojvođanskog Statuta. Vojvođanski Statut nije, naime, samo problem Vojvodine, već i drugih delova Srbije. I drugi delovi Srbije teže ka decentralizaciji i samo ujedinjenim snagama možemo doći do promene Ustava.
Koliko su zapravo građani Šumadije, ili drugih delova Srbije, upoznati sa problematikom vojvođanskog Statuta?
– U svim medijskim izveštajima, pa čak i onim meteorološkim, u prvom planu je Beograd. Mi u Kragujevcu, kao i oni u Preševu i Subotici i u Novom Sadu, uvek znamo kakva je situacija u Beogradu: da li pada kiša ili ne pada, da li je neki tramvaj krenuo… A za sve ono što se dešava van Beograda nema prostora ni u nacionalnim medijima. Prosto se više ne može živeti od Beograda, niti se može doći do nekog stava o situaciji u bilo kojme delu Srbije, ili pak po pitanju Statuta. Jer cela Srbija gleda Beogradsku hroniku, a svi plaćamo pretplatu kao da se radi o javnom servisu. Bezbroj je primera centralističkog odnosa na svim poljima, a jedan od njih je i uvođenje statističkih regiona kako bi se problem decentralizacije i regionalizacije stavio pod tepih, odnosno pod kontrolu jednog ministarstva. A to je zapravo šargarepa na koju treba da se navučemo i budemo mirni.
Mislite li da bi slični problemi postojali da se kojim slučajem usvaja statut Šumadije, il pak niške regije, ili je je separatizam „rezervisan“ samo za Vojvođane?
– Pa najbolji odgovor na to je inicjativa opštine Aranđelovac da se pripoji gradu Beogradu. Da li ih neko optužuje za separatizam od Šumadije? Mi to tako ne vidimo, već kao želju građana Aranđelovca da urade nešto što jeste van pameti, ali je to njihovo pravo. Međutim, svaka inicijativa koja bi dolazila u kontrasmeru i koja se bazira na decentralizaciji i regionalizaciji apriori se etiketira kao separatizam. Ali, uprkos tome, ja smatram da Šumadija treba da ima svoju skupštinu, svoju vladu, svoj budžet, a naravno i svoj statut.
Da li bi Vama kao Šumadincu smetalo da Novi Sad bude glavni grad Vojvodine?
– Ne znam zbog čega bi meni ili bilo kome iz Šumadije i iz cele Srbije smetalo da Novi Sad bude glavni grad Vojvodine. Ja i danas Novi Sad vidim kao glavni grad Vojvodine. Pa i sam se već duže vreme zalažem da se Kragujevcu vrati status prestonice Srbije. Ali to nije dovoljno, to je samo pitanje statusa, a ključno je pitanje nadležnosti nekog grada, pokrajine, regiona, oblasti.
U kojoj meri bi to nezdovoljstvo odnosom centralne vlasti moglo podstaći proces ustavnih promena koji bi bio iniciran odole?
– Pa centralistička svest u „krugu dvojke“ nikad se neće promeniti, jer oni na sve druge delove Srbije gledaju s nipodaštavnjem i kao na otežavajuću okolnost. Njih ne zanimaju problemi Šumadije ili Vojvodine, niti žele da to rešavaju, sem ako baš ne moraju. A vrlo dobro znaju da je Šumadija, na primer, pod Srbima bila manja nego pod Turcima. Pod Turcima je Šumadija imala daleko veće kompetencije nego što ima pod Beogradom i pod Srbijom.
Koliko je realno da do ustavnih promena dođe u doglednom periodu?
– Uveren sam da su ustavne promene neminovne, ali sve zavisi od brzine procesa evropskih integracija. Što budemo bliže Evropi, više ćemo bit prinuđeni da menjamo Ustav.
(www.autonomija.info)