Nekoliko desetina osumnjičenih pobeglo je u Srbiju ili Hrvatsku i u takvoj situaciji vidimo da su mogućnosti daljeg nastavka istraga vrlo male, ali za mene kao tužioca koji veruje u pravdu šokantna je činjenica da osumnjičeni mogu preći svega nekoliko kilometara i onda biti van dosega, rekao je Serž Bramerc, glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove tokom posete Sarajevu.

Bramerc je danas u Zagrebu, a za nekoliko sedmica i u Beogradu kako bi razgovarao o tim problemima.

Predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida Murat Tahirović napominje da tužilac Bramerc ima obavezu po usvojenoj Revidiranoj strategiji za rad na predmetima ratnih zločina, ali i po međunarodnim sporazumima da da doprinos boljem radu i saradnji u regiji.

– On je svestan dešavanja u našem regionu, niti u jednom izvještaju nije propustio da kritikuje kako Srbiju tako i Hrvatsku zbog nesaradnje, ali i skrivanja optuženih ili osuđenih ratnih zločinaca, govori Tahirović i dodaje da žrtve redovno Bramerca obaveštavaju o situaciji koja se tiče regionalne saradnje i sprovođenja Strategije.

– Ni on, a ni bilo ko drugi ne može preko noći rešiti ratnu zaostavštinu, ali mi imamo puno poverenje u njega, a imamo i konkretne primere u kojima je doprinio da se pojedini slučajevi brže i efikasnije rešavaju, ističe Tahirović.

Smatra da su za nečinjenje odgovorni i predstavnici iz UN-a i EU, “koji imaju mehanizme da kazne, spreče i osujete ovo što rade Srbija i Hrvatska”.

Međutim, Edvin Kanka Ćudić, koordinator Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije, smatra da je Bramerc, nažalost, u većoj meri završio posao onog momenta kad je Haški tribunal prestao da postoji.

– Daleko smo od toga da on nešto više može učiniti, barem u onom smislu na koji smo naučili. Zadatak procesuiranja je sada na našim državama, koje ne poštuju ono što su potpisale, a naši susedi bi nekako da uvećaju svoje žrtve i čine sve kako bi to postigli, kaže Ćudić, napominjući da optuženike koji su se skrili čuvaju na sve moguće načine.

– Regionalne saradnje nema u procesima ratnih zločina ili je ona minimalna, odnosno u onolikoj meri koliko je neophodno da se javnosti i međunarodnoj zajednici zamažu oči, smatra.

Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo iz Beograda smatra da Mehanizam, nažalost, nema uticaj koji je imao Tribunal, a koji je vršio pritisak na države da procesuiraju ratne zločine.

– Imamo uspon ideologije etničkog nacionalizma, nema saradnje, a bez kažnjavanja za nedela u prošlosti nema napretka u uspostavljanju vladavine prava, kaže Kandić.

Pojašnjava da tužilac Bramerc ima mehanizam, podnošenje izveštaja UN-u, i to se ponavlja iz godine u godinu, ali se u praksi ništa ne menja.

– U regiji nemamo nezavisne pravosudne institucije koje će blisko da sarađuju i prestanu da budu skloništa optuženim za ratne zločine, rekla je Kandić.

Razmena podataka

U Sarajevu je prošle sedmice održan sastanak zvaničnika Tužilaštva BiH i Tužilaštva za ratne zločine Srbije na kojem je bilo govora o saradnji u procesuiranju predmeta ratnih zločina.

Iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije nam kažu da se razgovaralo “o unapređenju već uspešne saradnje ova dva tužilaštva kroz konkretne predmete” i dodaju da su jedni drugima prezentovali dosadašnji rad te tako dobili informacije o statusima međusobno ustupljenih predmeta.

(Danas/Oslobođenje)