Nekadašnji pregovarač Hrvatske sa EU za poglavlje poljoprivrede i ruralnog razvoja Miroslav Božić izjavio je da je “ogromna korist” od članstva u EU za zemlje koje ulaze s relativno velikim zaostatkom u pogledu razvijenosti poljoprivrede u odnosu na prosek Unije.

“Poznato je da je poljoprivreda jedan od većih dobitnika i hrvatski primer to takođe potvrđuje”, rekao je Božić za portal Agrosmart.

Dodao je da to ne dolazi u kratkom roku, u jednoj godini, već je potrebno nekoliko godina da se počnu ozbiljnije koristiti mogućnosti koje nude mehanizmi zajedničke politike, posebno izdašna podrška iz ruralnog razvoja ali i direktnih plaćanja.

On je kazao da su veoma značajni i IPARD fondovi koji stoje Srbiji na raspolaganju u periodu dok je zemlja kandidatkinja za ulazak u EU.

“Selekcija projekata na osnovu jasnih kriterijuma kako se to traži IPARD okvirom, i to uz minimalan rizik diskrecionog odlučivanja, dobar je put za šire prihvatanje ovog programa od kojeg Srbija već sada ima dosta koristi. To, uostalom, potvrđuju brojni uspešno sprovedeni projekti. Informisanje, edukacija i trening što šireg kruga učesnika je jedna od preporuka koja u pravilu podiže stepen iskorišćenosti raspoloživih sredstava Unije”, objasnio je Božić

Govoreći o industriji šećera, on je rekao da su svi proizvođači šećera u EU u gubitku, jer je vreme visokih cena “nepovratno prošlo”.

“Cena šećera na tržištu Evropske unije strmoglavo je pala: samo dva meseca nakon ukidanja kvota beleži se jedva 400 evra po toni, što je u tom trenutku bila najniža mesečna cena u istoriji praćenja od strane Komisije”, kazao je Božić.

Dodao je da zbog tog cenovnog poremećaja, svi proizvođači šećera u EU, bez izuzetka, tokom poslednje dve, a većina i poslednje tri tržišne godine, beleže gubitke pa stoga nije moglo proći ni bez gašenja šećerana.

Posebna ironija je da je šteta koja je prouzrokovana ovom prekomernom proizvodnjom najveće finansijske gubitke donela upravo najvećim proizvođačima u Uniji koji su i doveli do prekomerne proizvodnje, a to su šećerane u Francuskoj i u Nemačkoj.

“Od ukupnog povećanja proizvodnje šećera u 2017/18. koje je iznosilo više od 4,5 miliona tona, blizu dve trećine se odnosi na šećerane u Francuskoj i Nemačkoj. Ironija je da je od ukupno 12 ugašenih šećerana u Uniji nakon ukidanja kvota – polovina zatvorena upravo u te dve zemlje gde je najveća proizvodnja. Iz naše perspektive, nažalost, dve su od šećerana koje prestaju s radom u Hrvatskoj”, rekao je Božić.

Kao ilustraciju naveo je podatak da je evropska je industrija šećera samo u jednoj tržišnoj godini nakon ukidanja kvota izgubila oko 2,5 milijarde evra prihoda, uprkos porastu proizvodnje od oko 27 odsto.

“U lancu vrednosti taj je novac najvećim delom završio u industrijama koje troše šećer kao sirovinu. To su na primer konditori, proizvođači raznih napitaka, sladoleda, džemova i sličnih proizvoda gde nije bilo skoro nikakvog pada cena. Manjim je delom profitirala i maloprodaja jer je došlo do bespoštedne tržišne utakmice, često s udarcima ispod pojasa”, kazao je Božić.

Prema njegovim rečima, teško je shvatljiv izostanak čak i simbolične pomoći sektoru industrije šećera unutar postojećih mera EU podrške.

“Od reforme sektora 2004. zna se da je referentna cena 404 evra za tonu, svojevrsni kritični prag ispod kojeg je potrebna intervencija zajedničke politike za uređenje tržišta. Međutim, do te intervencije nikada nije došlo, iako je već 38 meseci u nizu, cena na tržištu EU ispod propisane referentne cene. Postavlja se pitanje čemu onda služi taj kritični prag”, naveo je Božić

Miroslav Božić je jedan od najboljih poznavalaca stanja na tržištu šećera, savetnik Uprave Hrvatske industrije šećera i predstavnik te zemlje u Evropskom udruženju šećerana CEFS.

(Autonomija/Beta/Agrosmart)