Dva su ključna pitanja na koja odgovor zna jedino Putin. Prvo: koji je cilj rata u Ukrajini? I drugo: kada će rat da se završi? Stravične slike ratnih zločina nad ukrajinskim civilima iz naselja kod Kijeva, Buče i Irpinja, direktna su posledica Putinove retorike i politike „denacifikacije“ Ukrajine.

I dok se ceo svet užasava od prizora zločina „Ruskog sveta“, ulje na vatru dolio je programski tekst iz Moskve pod naslovom „Šta Rusija treba da uradi sa Ukrajinom“ Timofeja Sergejevca, inače savetnika mnogih (pro)ruskih političara među kojima je i svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, a koji je objavila ruska državna agencija RIA novosti. Pamflet od čijeg se šovinizma i surovosti ledi krv u žilama, po tonu kao da ga je u Kremlju pisao lično Putin, predstavlja smernice realizacije njegovih krvavih planova. Na tekst su reagovali čak i predstavnici ukrajinske vlade.

Suština propagandnog napisa je uništenje ukrajinske države i nepostojećeg ukrajinskog naroda, kao i tumačenje taktike ruskog ratovanja u Ukrajini. Autor pamfleta piše nakon propalog ruskog blitzkriega na Kijev, pa tvrdi da Rusiji nije cilj okupacija odjednom cele Ukrajine već njeno etapno osvajanje, cepkanje delova teritorija, oblast po oblast, i njihovo pripajanje Ruskoj Federaciji.

To je taj koncept „Novorusije“ koji je Moskva započela u Ukrajini još 2014. osvajanjem Donbasa uz pomoć separatista, odnosno delova Luganske i Donjecke oblasti. Neformalni glasnogovornik Kremlja u tekstu najavljuje egzekucije i staljinske represije, do potpunog teritorijalnog i duhovnog uništenja Ukrajine, koju naziva nacističkom, odnosno idejom stvorenom na Zapadu.

Putin prijetnja i za Zapad

Nije uopšte potrebno pročitati taj propagandni tekst da bi se shvatilo – dok je Putin na vlasti, rat u Ukrajini neće stati. Naivni su oni koji misle da će mirovnim pregovorima ili sporazumom potpuno zaustaviti Putina u njegovim namerama, o kojima je godinama javno govorio u svojim obraćanjima protiv Ukrajine. Svaki potpisani mirovni sporazum, kao što je bio 2014. u Minsku, takozvani Minsk-1, pa zatim 2015. Minsk-2, biće samo kupovanje vremena, predah između dva napada.

I tako će biti dok je Putin na vlasti u Rusiji. Svi mirovni sporazumi samo su privremena rešenja i priprema za novi sukob. Ujedno, to je rat Putina protiv Zapada na teritoriji Ukrajine. On odlučuje kada i kako, i dok je takav neototalitarni režim u Rusiji, ne samo da Ukrajina više nikada neće imati mira, već je to stalna i sve veća pretnja za EU i Zapad. Dakle, Putin mora biti vojno poražen u Ukrajini i to je jedini put do trajnog mira u Evropi.

Putin je inspirisan Staljinom, koji je stigao do Berlina i doneo Rusiji ogroman ratni plen i faktičko proširenje carstva ka zapadu. Zato, kao što je SSSR poražen u Avganistanu krajem 80-tih morao da napusti tu državu, tako Rusija treba da napusti Ukrajinu i vrati se u svoje granice.

Ako Putin bude uklonjen sa vlasti, a diktatura počne da se topi, veće su šanse da ranije nastupi trajniji mir. Jedan od pokretača dve ukrajinske revolucije, građanski aktivista Markijan Ivaščišin, svojevremeno je rekao da Rusija u stvari želi da Ukrajina sve vreme živi u atmosferi rata i onda kada je mir, da Ukrajinci imaju onaj osećaj stalne nesigurnosti i strah od Rusije koja im se istovremeno nameće kao dželat i spasilac, ali uz pristajanje na ropstvo.

Sredstvo za uništenje Ukrajine

Civilizovani svet čeka i raduje se mogućem miru, ali generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorava da bi rat u Ukrajini mogao da traje mesecima, čak godinama. Velika su očekivanja od poraza i povlačenja ruske vojske kod Kijeva i sa severa. Ali, nakon prve pobede i suočavanja sa tragedijom treba biti jako oprezan, jer su slike iz Buče promenile Ukrajinu. Ukrajinsko društvo ne samo da ne želi više da čuje o bilo kakvim vezama sa Rusijom, već unutar Ukrajine rastu i antiruska raspoloženja koja je Kremlj i ranije podgrevao i uspešno iskorišćavao.

Putin teži da među Ukrajincima probudi ostrašćena nacionalistička raspoloženja i mržnju prema Rusima kao narodu; da Ukrajinu vrati u period pre njenog građanskog sazrevanja kao političkog društva u kojoj je moguć ruskojezički predsednik jevrejskog porekla Volodimir Zelenski. Putin računa na taj ključni etnički raskol unutar Ukrajine: na Ukrajince i Ruse, sukob između onih koji govore ukrajinski i ruski, između onih koji idu u Ukrajinsku pravoslavnu crkvu i Pravoslavnu moskovskog patrijarhata. Jer niko do sada te razlike unutar ukrajinskog društva nije bolje brisao i ujedinio ispod jedne plavo-žute zastave kao Putin agresijom na Ukrajinu.

Nije rat u Ukrajini sukob između identitetskih pitanja Rusa i Ukrajinaca, kako bi to želeo da predstavi Putin, već je to borba za slobodu protiv totalitarizma i ropstva koje im se spolja nameće. Zato je tekst o uništenju Ukrajinaca veoma opasan jer je plasiran upravo u pozadini masakra i ratnih zločina u Buči koji imaju sve karakteristike genocida.

Botovi Kremlja i ruski očevi fakenewsa rade sve kako bi Ruse predstavili kao žrtve. Zato Putin već godinama priča da brani Ruse u Donbasu od genocida, upoređivajući opasnost sa Srebrenicom. Sramno vređa žrtve i uporno manipuliše sa nečim što istovremeno zajedno sa Srbijom ne priznaje, a to je genocid u Bosni i Hercegovini.

Za ruskog cara laži su samo univerzalno sredstvo za postizanje svojih ciljeva, a to je uništenje Ukrajine.

(Al Jazeera)